Izgleda da je deo opozicije shvatio kako je bojkot-zamešateljstvo bio greška. Iz nekih lokalnih samouprava, kao što je recimo Novi Sad, dolaze vesti koje izgleda znače da će opozicija sigurno izaći na ostale lokalne izbore, kad god se oni budu održavali. Najgore od svega je ako odluka o bojkotu bude značila kraj teško stečenog opozicionog jedinstva, koje bi valjalo očuvati i jačati ga po širini i dubini
Za razliku od “beskompromisnih” opozicionara sa Tvitera i društvenih mreža, Vučić ne misli da su “svi isti” (mada to često govori). I i te kako se trudi da – razume se, iz ugla sopstvenih potreba i interesa – detektuje i “pogura” ne samo one koje (in)direktno kontroliše, nego i one koje smatra “manjim zlom”. I to je upravo ono što smo mogli da vidimo na izborima 2022. i 2023. Više se ne trudi da spreči da opozicija uopšte uđe u Skupštinu (niti je to sada moguće), ali nastoji da tu, po mogućstvu, bude što više onih “prihvatljivih”. Pa, ako se slučajno prevari, tj. ako oni “iznevere očekivanja”, Bože moj. Ništa. Promešaće ponovo karte
Kad je Aleksandru Vučiću svanulo da ne može sprečiti ulazak Kosova u Savet Evrope – što je na mnogo načina kontroverzna odluka članica ove organizacije – on je za taj segment pripremio više poruka. Počeo je sa “Videćete šta će Srbija da uradi”, nastavio sa “Srbija će da istupi iz Saveta Evrope” i zaključio da “Savet Evrope ne postoji ako je u njemu Kosovo”. Jasno je da je u pitanju politika “naljutio se čobanin na selo”. Poseta Emanuelu Makronu bio je samo neuspeli pokušaj da sakrije svoju spoljnopolitičku golotinju
“Za građane Republike Srpske bilo bi poražavajuće da im negiranje ratnih zločina bude preovlađujući detalj za političko opredjeljivanje”, kaže za “Vreme” predsjednik Helsinškog odbora iz Bijeljine Branko Todorović. “Valjda mogu vidjeti kuda ih je ta demagoška i šovinistička retorika dovela – u bijedu, siromaštvo, odlazak. Oni moraju shvatiti da vlast takvom retorikom želi da udalji pažnju javnosti od enormne korupcije, nedostatka novca i lošeg funkcionisanja institucija RS”
Izbori za predstavnike studentskog parlamenta na Fakultetu političkih nauka (na slici) nedavno su završeni. Biće upamćeni po tome što je nakon njih studentska organizacija Evropski studentski forum izgubila dugogodišnju prevlast u parlamentu ovog fakulteta. Studenti su ovu pobedu okarakterisali kao “povratak demokratije na FPN-u”, a period studentsko-političke dominacije ESF-a na biće upamćen po brojnim neregularnostima, kao i stalnim glasinama o različitim finansijskim malverzacijama, kojima je tokom godina Evropski studentski forum punio svoju kasu
Prema Međunarodnom registru Donacija organa i transplantacija (IRODaT), Srbija je na skali stope donora organa u svetu među poslednjima. Nižu stopu imaju Filipini, Nikaragva i Vijetnam. Tokom 2023. godine u Srbiji je urađeno 32 kadaverične transplantacije od 12 donora, a tokom 2022. godine svega dve. Ni 2024. godine nije bolja situacija, urađene su svega dve transplantacije od jednog donora
Prema istraživanju kompanije Gallup World Poll, Srbija je na 37. mestu “najsrećnijih” nacija. eđuMtim, kad se vratimo korak unazad i pogledamo istraživanje Gallup International-a “Kraj godine” iz 2022. godine, Srbija je na trećem mestu u svetu i na prvom u regionu po indeksu pesimizma. Ako, dakle, ukrstimo ta dva istraživanja, dolazimo do zaključka da smo pesimistični da će nam biti bolje, ali smo srećni što nam nije još gore
Ispada da je tuce godina optimalna mera za vladavinu savremenom Srbijom, bilo samodržačku ili demokratsku
Za razliku od video-igre rušenja, snimci sa lica mesta su apsolutni horor, bilo da se radi o vađenju nastradalih, živih ili mrtvih iz ruševina ili snimcima ranjenih i povređenih koje dovoze u improvizovane bolnice
Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada
Možda se u nekom budućem, humanijem društvu i razvije iskrena empatija i svest o važnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a do tada – i ovakvo rešenje je bolje nego nikakvo
Šest meseci od sedmooktobarskog terorističkog napada Hamasa na Izrael i pogroma nad nedužnim civilima, te izraeskog rata “do istrebljenja” Hamasa koji će odmah potom uslediti u Gazi, ali i sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali i sve učestalijih okršaja na izraelsko-libanskoj granici, stradanjima se ne nazire kraj. Naprotiv. Od prošlog vikenda je, na naizgled samo posredan način, u ratni vihor “zvanično” uvučen i Iran, kojim povodom je čitav svet zadržao dah našavši se najednom na rubu sasvim novog, potencijalno daleko šireg sukoba nezamislivih posledica
Direktan napad Irana na Izrael je presedan u višedecenijskom sukobu dva arhineprijatelja. Izrael se, za sada, uzdržao od nesrazmerno ubitačnog odgovora, što je takođe presedan. Razlog tome je što su Izraelci uz pomoć Amerikanaca, Britanaca i Francuza neutralisali 99 odsto jata iranskih dronova, krstarećih i balističkih raketa pre nego što su pogodile ciljeve
Jedno nedavno istraživanje pokazuje da dve trećine linkova na sajtovima ne vode nikuda, a kada se dodaju i neki drugi mogući razlozi za neispravnost, taj broj se penje na tri četvrtine. To dokazuje da je bajka shvatanje da sadržaji postavljeni na internet traju večno
“Po proceni konsultantske firme Jane’s iz 2012. godine, cena sata naleta “rafala” bila je 16.500 američkih dolara, sada može biti samo viša, zbog inflacije. Dalje, procena koju je prihvatio NATO jeste da bi svaki pilot trebalo da ostvari 180 sati naleta godišnje – mali broj sati naleta znači ne samo nedovoljnu obučenost za borbene misije, već i veći rizik od vazduhoplovnih nesreća. Po toj računici, potrebno je izdvojiti skoro tri miliona dolara godišnje samo za jednog pilota. Čak i ako se taj novac obezbedi, to će biti nauštrb ne samo drugih budžetskih korisnika, već i, na primer, mogućnosti obuke i održavanja infrastrukture u drugim jedinicama Vojske Srbije”
“Vođen polaznom tačkom da pisac treba pričati ono što poznaje, krenuo sam od porodične odluke da srušimo kuću u Trebinju koja je nekada bila dom i na tom mjestu sagradimo novi objekat. To je bila srž priče na samom početku, ali sam brzo shvatio da je potrebno opisati i objasniti čega je bila srž, kakvog života, grada, vremena, i naročito šta se desilo, mislim prije svega na rat. I ovo ovdje sada nabrojano tek sada mogu tako racionalno poredati i imenovati, dok je u samom procesu pisanja knjige više bilo stvar osjećaja na koji sam se naslanjao”
U žiži su otpušteni, odbačeni, izigrani i na sam rub egzistencije ali i zdravog razuma proterani radnici u privatizaciji i sumnjivom požaru uništene fabrike u neimenovanom srpskom gradiću, radnici koji se u svom (nekim čudom još uvek borbenom) očaju čak okreću i onostranom u pokušaju da ponovo stignu do tačke kakvog-takvog temelja za najbazičnije preživljavanje
Danas, kada je socijalizam odavno upokojen i kada se u javnom medijskom prostoru upravo insistira na bizarnostima i skandalu Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića koji se igra na sceni NP “Toša Jovanović” u Zrenjaninu, deluju kao čudna i nežna pozorišna igra
“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
Katarina Mendiondo iz Brazila, unuka Flore Špicer i praunuka Edvarda i Ane Špicer, nekadašnjih suvlasnika Beočinske cementare, posetila je ovo mesto i zatekla ostatke sjaja vile i dvorca koje su posedovali njeni preci
U Hrvatskoj su održani parlamentarni izbori, a građani su do 19 časova glasali za poslanike 11. saziva Sabora. Prema dosadašnjim rezultatima, HDZ-u dosadašnjeg premijera Andreja Plenkovića pripalo je 62 mandata. Drugi najbolji rezultat ostvarila je koalicija levog centra "Rijeka pravde" koju predvodi SDP, sa 42 mandata. Srbima je u Saboru namenjeno tri mandata
Istorijskom muzeju bi više odgovarala popravka postojećeg prostora nego selidba u zgradu Železničke stanice. Direktorka Dušica Bojić kaže da bi problem bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara. Nije isključeno da bi takvo rešenje odgovaralo i Beogradu na vodi koji je vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada Železničke stanice, ali ne i zgrade
Mali broj servisera ima licencu, a slobodnih termina za polaganje nema, pa se mnogi sad snalaze po pitanju nabavke freona ili odustaju od servisiranja klima uređaja, kaže za „Vreme“ autoserviser. Iz Udruženja autoservisi Srbije apeluju na nadležne da omoguće rad u skladu sa zakonom
