Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora

Istorijska šansa Srbije

Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom

Hoće li profesori na izbore

“Što pitate, je l’ me neko predložio?”

Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori

Studentski pokret

Može li nemoguće postati moguće

Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici

Paralelni univerzum Aleksandra Vučića

Padobranac na Floridi i ostala brukanja

Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu

Intervju: Veran Matić

Nepravda je ugrađena u sistem

Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja

Istraživanje: Mladi i devedesete

Godine koje su proterane iz škola i javnosti

“Iskreno, ja ne znam da li bismo mi danas bili ovde da se devedesetih nije desio rat i raspad Jugoslavije”, kaže za “Vreme” jedan od studenata na protestima. “Sve je povezano. Jer od devedesetih ka ovamo imate mržnju između različitih nacija, rat i slično. Sada imate mržnju i takođe neku vrstu rata, ali unutar istog naroda, srpskog naroda. Govorimo o vlasti i nama”

Intervju: arhitekta prof. Branislav Mitrović

Šuma i urbano u istom prostoru

“Promena postojećih praksi u Beogradu je neophodna. Ključ rešavanja urbanih pitanja danas jeste zahtev za prevladavanjem jaza između urbanog i neurbanog, građenog i neizgrađenog, koji već dugo opterećuje celokupno područje urbanističko-arhitektonskog istraživanja i prakse”

Doniranje organa i transplantacija

Put jednog organa

Iako liste broje oko 2000 pacijenata koji čekaju novi organ, broj dobijenih saglasnosti za doniranje i transplantaciju, koji se u Srbiji godišnje obave, daleko je od dovoljnog da bi se liste čekanja smanjile. Oni koji su na listama svakodnevno iščekuju “najvažniji poziv”, a često i gube nadu. Neko ko je doživeo moždanu smrt doniranjem organa, na neki način, nastavlja da živi u telu osobe kojoj je organ transplantiran, ali je u Srbiji priča o transplantaciji i doniranju organa i dalje praćena stigmom

Intervju: Helmut Brandštater, poslanik Evropskog parlamenta

Odluka o novim izborima pripada samo Srbiji

“Moramo jasno reći gospodinu Vučiću: ‘Na način na koji sada vodite ovu zemlju, nikada nećete ući u Evropsku uniju. Morate poštovati vladavinu prava, druge političke partije, parlament i slobodne medije’

Lični stav

Univerziteti i vlast – poslednja runda

Odbrana univerziteta zaista jeste odbrana države i nacionalnih interesa. Svi prepoznajemo šta su studenti postigli. Sad je došlo vreme da studenti prepoznaju da je trenutak za zajedništvo i izgradnju međusobnog poverenja. Razlike među nama su beznačajne u odnosu na našu različitost od nosilaca autokratske vlasti

TV manijak

Podrška i panaija

Telegrame zvaničnicima pratim od pionirskih dana. Tokom tih gotovo pedeset godina, najlepši je onaj koji je ministarka Sofronijević poslala Vučiću poželevši mu oporavak, pa da onda ponovo “zajedno obilaze neke nove koridore”

Unutrašnji glas

Terapijska ljubav

Dvoje potpunih stranaca upušta se u dijalog koji bi mogao voditi najvećem stepenu poverenja ikada stečenom, novootkrivenom osećanju pripadanja, prihvaćenosti i podrške, naposletku i prestanku tegoba zbog kojih smo inicijalno došli na terapiju. I tokom svih tih razgovora, za neke ljude najintimnijih koje će ikada imati, nastaje nešto što nije prijateljstvo, nije porodica, nije zaljubljenost, nije saradnja, ali može, za oba učesnika, sadržati tragove svega toga

Navigator

Čuvajte zenicu kao šifru oka

Kultura sećanja

Dan pobede u Berlinu, 8/9. maj 1945.

U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke

Intervju: Diana Dabrovska, poljska filmska kritičarka

Poezija u pokretu

Danas se različiti oblici filmske pop kulture – koji su dugo bili marginalizovani – sve više priznaju kao autorski. Upravo pop kultura, kao “kulturna koža”, prvi sloj, često najviše govori o nama. Slično se dešava i sa žanrovskim filmom – njegova varijanta umetničkog žanra ili takozvanog “uzdignutog žanrovskog filma” trenutno doživljava izvanredno vreme

Roman

Prokleta je Amerika…

Namik Kabil, Amarcord
Akademska knjiga, Novi Sad, 2025

In memoriam: Mirjana Miočinović (1935–2025)

Čas koji i dalje traje

Psihologija

Vapaj za preživljavanjem

Klimatska psihologija. Pitanje života i smrti,
Vandi Holvej, Pol Hoget, Kris Robertson, Sali Vajntrob,
s engleskog preveo Branislav Stojiljković, Clio, Beograd, 2024.

Filmski festivali: “Trilerfest”

Žanr i prevazilaženje žanra

“Trilerfest” je multimedijalni festival. Na jednom mestu, po ceni jedne dnevne ulaznice, posetioci će moći da uživaju u sajmu knjiga ovog žanra na kome će učestvovati svi vodeći domaći izdavači, potom u filmovima, serijama, stripovima, izložbi slika, gejmingu... Organizovaće se tribine, promocije, radionice za decu

Istorija nas uči

Ko je bio prvi vlasnik Ćacilenda

Kad se u kuću Stojana Simića uselio Aleksandar Karađorđević, dvorište te kuće je pretvoreno u dvorsku baštu. O lepim satima koje je provodio u njoj pisao je kralj Petar. Pedesetih godina prošlog veka pretvorena je u Pionirski park, a ovog aprila u “Ćacilend”

Arheologija

Selo koje je bilo sedište rimskog municipijuma

Da je Skelane, selo od 800 duša, u rimsko doba bilo sedište gradske uprave, govore čudesni podni mozaici i niz drugih vrednosti. Očekuje se da će tek naredna istraživanja otkriti pravi značaj ovog područja

Razglednica

Čekajući 100. rođendan Frenka Gerija

Slavni arhitekta Frenk Geri (96) i dalje čeka otvaranje svog remek-dela, muzeja Gugenhajm Abu Dabi, koje je sada pomereno na 2026. Dok ga ne dočeka, ako ste u glavnom gradu UAE, možete da posetite dve druge impresivne građevine – Veliku džamiju šeika Zajeda i Luvr Abu Dabi

Moje samoubistvo

Ima jedno mesto

Sikstinska kapela

Crni dim u Vatikanu: Nije izabran novi papa

U Vatikanu je posle prvog dana glasanja pušten crni dim. Kardinali će u četvrtak unutar Sikstinske kapele nastaviti glasanje dok se ne izabere novi poglavar Rimokatoličke crkve

Studentski zahtevi

Razglednica iz Rusije: Šta Vučić kaže o izborima?

Iz Moskve, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da se na vanredne parlamentarne izbore neće dugo čekati

Iz novog broja

Veran Matić: Država zaboravlja žrtve

Veran Matić, novinar i humanitarac, angažovao se da pomogne porodicama žrtava majskih tragedija od pre dve godine. Sada za „Vreme” priča o svim ožiljcima društva koje vlast nije shvatila ozbiljno