Suspenzija zahteva za vize za stalni boravak iz 75 zemalja sveta samo je najnovija u nizu mera kojima administracija Donalda Trampa dodatno ograničava ulazak stranaca u Sjedinjene Američke Države
Zahtevi za vize za stalni boravak u Sjedinjenim Američkim Državama iz 75 zemalja sveta biće suspendovani od 21. januara, objavila je administracija Donalda Trampa, prenosi Dojče vele.
Među pogođenima su zemlje Afrike, Azije, Latinske Amerike, Bliskog istoka i Evrope – a među njima i sve zemlje Zapadnog Balkana, osim, na iznenađenje mnogih, Srbije.
Naime, na spisku se nalaze Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.
Saopšteno je da će obustava trajati neodređeno vreme, dok Stejt department ne završi novu procenu procesa izdavanja viza.
Administracija Donalda Trampa tu meru predstavlja kao pokušaj smanjenja, kako kažu, prevelikog tereta koji imigranti predstavljaju za američki sistem socijalne pomoći.
„Predsednik Tramp jasno je stavio do znanja da useljenici moraju biti finansijski samostalni i da ne smeju da predstavljaju finansijski teret za Amerikance“, navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta, uz tvrdnju da je cilj politike osigurati da „imigranti iz 75 visokorizičnih zemalja ne koriste socijalnu pomoć u Sjedinjenim Državama i da ne postanu tzv. javni teret“.
Suspenzija se odnosi na obradu zahteva za vize državljana tih 75 zemalja koji žele trajno da žive u SAD. Tehnički, zahtevi i dalje mogu da se podnose, a intervjui i termini zakazuju, ali postupak neće napredovati do faze izdavanja viza.
Već izdate vize državljanima pogođenih zemalja ostaju važeće. Stejt department navodi da je jedini izuzetak od suspenzije slučaj „dvojnih državljana, koji apliciraju s važećim pasošem zemlje koja nije na listi“.
Trajanje suspenzije nije poznato, a postoji bojazan da bi ona mogla da bude neograničena.
Američka vlada tvrdi da će ova mera da smanji troškove socijalne pomoći, jer imigranti, kako se navodi u drugom saopštenju Stejt departmenta, „izvlače bogatstvo od američkog naroda“.
U stvarnosti, SAD već imaju pravila koja omogućavaju zabranu ulaska imigrantima za koje se proceni da bi mogli da budu zavisni od državne pomoći. Ako postoji osnova za tzv. „public charge“, odnosno ako vlasti procene da je neka osoba teret za javni budžet i socijalni sistem, to je onda razlog da ne dobije stalni boravak. Procena da li bi migrant mogao da bude odbijen na osnovu ovog pravila vrši se od slučaja do slučaja, a sprovode je imigracioni službenici. Međutim, broj razloga odnosno uslova koji dovode do primene pravila „javnog tereta“ je limitiran.
„Mnogi programi ne izazivaju zabrinutost uključujući zdravstvene programe poput programa Medicaid i nege koja se odnosi na kovid 19, stambene i prehrambene programe, kao i mnoge druge ključne usluge“, navodi američka organizacija Centar za pravne resurse imigranata (ILRC). „Samo kandidati za koje se proceni da će verovatno postati primarno zavisni od novčane pomoći za osnovno izdržavanje ili imati dugotrajnu negu o trošku države mogu biti odbijeni“, objašnjava organizacija.
Trampova administracija je tokom njegovog prvog mandata pokušala da proširi primenu tog pravila na više faktora i programa, ali su te izmene poništene tokom mandata Džoa Bajdena 2022. godine.
Za sada i dalje važe pravila iz 2022. godine. Međutim, prošlog novembra američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost ponovo je predložilo izmene i verovatno će do kraja januara da suspenduje važeća pravila o „javnom teretu“.
U obrazloženju tih promena, Ministarstvo je navelo da pravila iz 2022. previše ograničavaju imigracione službenike u proceni da li bi migrant mogao da postane teret za državu, jer im je dozvoljeno da procenu zasnivaju samo na ograničenom broju faktora.
Prva godina Trampovog drugog mandata obeležena je snažnim fokusom na ograničavanje imigracije. U junu je uvedena potpuna zabrana putovanja u SAD za građane 12 zemalja. Ta mera potom je proširena poslednji put u decembru na ukupno 39 zemalja s potpunom ili delimičnom zabranom putovanja. Većina tih zemalja nalazi se u Africi, uz neke iz Latinske Amerike i Azije.
Bela kuća je, prilikom najave proširenja zabrana, navela nedostatak pouzdanih evidencija, zabrinutost zbog prekoračenja dozvoljenog boravka i potrebu da se „sprovode imigracioni zakoni“.
Trampova administracija takođe je postavila najnižu kvotu za prijem izbeglica u istoriji SAD: samo 7.500 izbeglica za 2026. godinu, u poređenju s godišnjom kvotom od 125.000 koju je postavila Bajdenova administracija.
Vlada je takođe pokušala da ograniči useljavanje kvalifikovane radne snage povećanjem naknada na najmanje 100.000 dolara za tzv. H-1B vize – koje američke kompanije koriste za zapošljavanje stranih radnika na određeno vreme.
Značajan porast broja agenata Imigracione i carinske službe (ICE) takođe je bio ključan faktor u smanjenju imigracije. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost, pod čijom nadležnošću deluje ICE, navodi da je tokom 2025. deportovano 605.000 ljudi, dok je dodatnih 1,9 miliona osoba zemlju napustilo dobrovoljno.
Čak i putnici iz zemalja koje nisu ni na jednoj od lista zabrana, mogli bi da se suoče s proverom aktivnosti na društvenim mrežama, ukoliko se bude sproveo predlog američke vlade iz decembra. Te provere bi mogle uskoro da se odnose na državljane 42 zemlje koje su tradicionalno imale pravo na bezvizno putovanje u SAD, uključujući Australiju, Francusku, Nemačku, Japan i Veliku Britaniju. Iako to nije direktno povezano s imigracijom, dodatno pokazuje u kojoj meri SAD postaju sve neprijateljskije prema strancima.
Najnovija suspenzija neće direktno uticati na navijače koji planiraju dolazak na Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se tokom juna i jula u najvećoj meri održava u SAD. Takođe neće uticati na turiste ili ljude koje planiraju kratkotrajan boravak uz turističku vizu.
Međutim, navijači iz Haitija i Irana neće moći da putuju kako bi bodrili svoje reprezentacije, jer se te zemlje nalaze na listi zabrane za putovanja u SAD. Navijači iz Senegala i Obale Slonovače, zemalja koje su se takođe kvalifikovale za turnir, suočiće se s ozbiljnim ograničenjima zbog delimične zabrane putovanja.
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je samit NATO-a u Turskoj za niz oštrih poruka – proglasio je kraj primirja sa Iranom i najavio drastične ekonomske mere protiv Španije koju je nazvao „užasnim partnerom“
Ruske snage izvele su tokom noći novi napad balističkim projektilima na Kijev, u kojem su povređene dve osobe, dok je Ukrajina istovremeno dronovima napala energetsku infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
