Nakon pretnji Donalda Trampa Iranu, SAD pojačavaju vojne snage na Bliskom istoku, prema nekoliko izveštaja medija. Nuklearni nosač aviona „USS Abraham Lincoln“ i brodovi u pratnji putuju iz Južnog kineskog mora ka regionu, pišu između ostalih „Njujork Tajms“ i portal „Axios“.
Vesti o pojačavanju vojnog prisustva dolaze uprkos Trampovim poslednjim „svedenijim“ izjavama o Iranu u kojima je pozdravio je „dobre vesti” iz Irana nakon što je na društvenim mrežama objavio da jedan iranski demonstrant neće biti osuđen na smrt, posle njegovih upozorenja.
Ocenjeno je da je Tramp privremeno odustao od napada na tu državu, rekavši da je dobio uveravanja da je ubijanje demonstranata zaustavljeno i da se ne planiraju nikakva pogubljenja.
Za razliku od izjava predsednika SAD, vojni ciljevi SAD se ne menjaju preko noći, pa tako pomenuti nosač aviona na nuklearni pogon „USS Abraham Lincoln“ koji obično prevozi nekoliko hiljada vojnika i desetine borbenih aviona, i dalje plovi ka ovoj arapskoj zemlji. Očekuje se da „USS Abraham Lincoln“ stigne na Bliski istok za otprilike nedelju dana.
Tamo će biti prebačena i dodatna oružja i oprema za odbranu. Moguće je da će pratnju dobiti još borbenih aviona. Do sada nije bilo zvanične potvrde o raspoređivanju od strane Pentagona.
Podsetimo, od početka masovnih protesta protiv autoritarnog režima Islamske Republike Iran krajem decembra, Tramp je više puta pretio Iranu američkom intervencijom.
A kako je sve počelo?
Princ bez trona
Ono što je krajem prošle godine počelo na centralnom bazaru u Teheranu kao protest zbog raspada domaće valute i ekonomskih neprilika, brzo se pretvorilo u masovne demonstracije i nemire. Posmatrači kažu da su protesti bili poluorganizovani i to na poziv prestolonaslednika Reze Pahlavija.
Pahlavi je dobio izvesnu podršku na ulicama širom Irana mada je sva prilika da ima jače uporište u dijaspori. Sin poslednjeg šaha Mohameda Reze Pahlavija bio je na školovanju za vojnog pilota upravo u SAD kada mu je otac počišćen u islamskoj revoluciji 1979. godine.
Režim trenutnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, čiji su saveznici i marionete u regionu potučeni ili oslabljeni, poput Bašara al Asada, Hezbolaha i Hamasa, reagovao je na proteste kao i obično – brutalnošću i gašenjem interneta.
Posle oko600 mrtvih, vlasti tvrde da je već „sve pod kontrolom”.
„Sami protesti neće dovesti do promene sistema. Ozbiljni poznavaoci Irana znaju da je većina onoga što danas vidimo politička fatamorgana, daleko od stvarnosti na terenu”, rekao je Aršin Adib-Mogadam iz Centra za iranske studije u Londonu.
Paradoksalno, ovakva analiza brutalnosti režima upravo tom režimu ide na ruku – demonstranti ne mogu da nas sruše sami jer ih neće narod, pa zato čekaju pomoć spolja. Učesnici demonstracija su proglašeni „teroristima” koji rade za račun SAD i Izraela.
„Zato su protesti postali nasilni i krvavi, da bi dali izgovor američkom predsedniku da interveniše”, rekao je iranski šef diplomatije Abas Araghči za Al Džaziru.
Tramp navodno spreman
Donald Tramp je demonstrirao silu prema Iranu prošle godine okončavajući takozvani Dvanaestodnevni rat Irana i Izraela. Ovoga puta pripretio je režimu da će intervenisati ukoliko „ubijaju narod”.
Ali od tada je dao niz protivrečnih izjava, uključujući one da Teheran želi da pregovara. Pa potom da su mu iz Teherana javili da više ne ubijaju demonstrante i da je sve u redu. A sada šalje nosač aviona.
Vojni udar je lako najavljivati, ali je pitanje šta bi on doneo, upozorava vojni analitičar Skaj njuza Majkl Klark.
„Svaka vojna misija, svako bombardovanje Irana, moglo bi biti kontraproduktivno. Ljudi bi se mogli okupiti pod nacionalnom zastavom jer ne žele da ih napada strana sila”, ističe on.
Neki analitičari kažu da je Tramp našao detinju radost u blic-udarima bez mnogo rizika, poput onog u Venecueli. Tako ne mora da šalje vojsku u iscrpljujuće vojne misije, a može sebi da digne poljuljanu popularnost kod kuće.
