Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Ne zna se ko je odlučio da Tanja Bošković, Siniša Kovačević, Egon Savin, Ašhen Ataljanc i Miodrag Krivokapić Brik ne zaslužuju da dobiju priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, zato što članovi komisije Vlade Srbije koji su odlučivali o kandidatima, nisu saopšteni.
Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, poznatije kao nacionalna penzija, dodeljuje se od 2007. (sa prekidom od 2014. do 2021.) i još ni jednom se nije desilo da se ne zna ko je u komisiji.
Istini za volju, ne zna se ni još mnogo toga u vezi ovogodišnjeg izbora: koliko je bilo kandidata (predlažu ih strukovna udruženja), zašto su nagrađeni baš ti koji su nagrađeni, a naročito zašto su odbijeni oni koji su odbijeni.
Zna se samo da država smatra da Tanji Bošković, Siniši Kovačeviću, Egonu Savinu, Ašhen Ataljanc i Miodragu Krivokapiću Briku ne treba da dodeli ovo priznanje i time im zahvali za njihov doprinos kulturi Srbije.
Bilo bi zaista zanimljivo saznati zašto, koje je obrazloženje te anonimne komisije da na primer Tanja Bošković ne zaslužuje priznanje vrhunske umetnice.
Ili Miodrag Krivokapić Brik. Udruženje filmskih glumaca Srbije koje ga je predložilo, kaže da je on „jedan od najznačajnijih i najistaknutijih srpskih glumaca, dobitnik najviših filmskih i pozorišnih nagrada i laureat nagrade za životno delo Fabijan Šovagović, čiji višedecenijski rad predstavlja trajno kulturno dobro ove zemlje“.
Udruženje baletskih umetnika Srbije pita zašto je odbijena Ašhen Ataljanc koju su oni predložili i navode da je Ataljanc primabalerina, balet majstor i pedagog koja iza sebe ima tridesetak godina igračke karijere i mnogobrojna priznanja, uključujući i Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije, da je dobila prvu Nagradu na svetskom baletskom takmičenju u Osaki, da je postala primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu sa 20 godina gde je odigrala najznačajnije uloge klasičnog i neoklasičnog repertoara, i tako dalje.
Kako li bi objasnili zašto su odbijeni reditelj Egon Savin i dramski pisac Siniša Kovačević?
Naravno da ovogodišnji izbor vrhunskih umetnika nije prvi koji se negativno komentariše u javnosti, a svima se zamera kriterijum komisije.
I u svakom izboru je bilo po neko ime kome nije mesto među umetnicima koji su dali vrhunski doprinos ovdašnjoj kulturi.
Razlikuju se samo po razmeri, koliko koga ima na kojoj strani. I šta to onda govori o ukusu i nahođenju države čiji je premijer potpisao takav izbor.
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
