Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Ne zna se ko je odlučio da Tanja Bošković, Siniša Kovačević, Egon Savin, Ašhen Ataljanc i Miodrag Krivokapić Brik ne zaslužuju da dobiju priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, zato što članovi komisije Vlade Srbije koji su odlučivali o kandidatima, nisu saopšteni.
Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, poznatije kao nacionalna penzija, dodeljuje se od 2007. (sa prekidom od 2014. do 2021.) i još ni jednom se nije desilo da se ne zna ko je u komisiji.
Istini za volju, ne zna se ni još mnogo toga u vezi ovogodišnjeg izbora: koliko je bilo kandidata (predlažu ih strukovna udruženja), zašto su nagrađeni baš ti koji su nagrađeni, a naročito zašto su odbijeni oni koji su odbijeni.
Zna se samo da država smatra da Tanji Bošković, Siniši Kovačeviću, Egonu Savinu, Ašhen Ataljanc i Miodragu Krivokapiću Briku ne treba da dodeli ovo priznanje i time im zahvali za njihov doprinos kulturi Srbije.
Bilo bi zaista zanimljivo saznati zašto, koje je obrazloženje te anonimne komisije da na primer Tanja Bošković ne zaslužuje priznanje vrhunske umetnice.
Ili Miodrag Krivokapić Brik. Udruženje filmskih glumaca Srbije koje ga je predložilo, kaže da je on „jedan od najznačajnijih i najistaknutijih srpskih glumaca, dobitnik najviših filmskih i pozorišnih nagrada i laureat nagrade za životno delo Fabijan Šovagović, čiji višedecenijski rad predstavlja trajno kulturno dobro ove zemlje“.
Udruženje baletskih umetnika Srbije pita zašto je odbijena Ašhen Ataljanc koju su oni predložili i navode da je Ataljanc primabalerina, balet majstor i pedagog koja iza sebe ima tridesetak godina igračke karijere i mnogobrojna priznanja, uključujući i Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije, da je dobila prvu Nagradu na svetskom baletskom takmičenju u Osaki, da je postala primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu sa 20 godina gde je odigrala najznačajnije uloge klasičnog i neoklasičnog repertoara, i tako dalje.
Kako li bi objasnili zašto su odbijeni reditelj Egon Savin i dramski pisac Siniša Kovačević?
Naravno da ovogodišnji izbor vrhunskih umetnika nije prvi koji se negativno komentariše u javnosti, a svima se zamera kriterijum komisije.
I u svakom izboru je bilo po neko ime kome nije mesto među umetnicima koji su dali vrhunski doprinos ovdašnjoj kulturi.
Razlikuju se samo po razmeri, koliko koga ima na kojoj strani. I šta to onda govori o ukusu i nahođenju države čiji je premijer potpisao takav izbor.
Udruženje baletskih umetnika Srbije traži od Ministarstva kulture da zakonski reši problem odlaska u penziju, a od Srpskog narodnog pozorišta da prestane sa pritiscima na starije kolege. Time podržava baletske umetnike koji su zbog pomenutih problema podneli tužbu protiv SNP-a
Jedan od brojnih izdavača kojih neće biti na predstojećem Sajmu knjiga, Vukotić media, brojne nove knjige predstavlja čitaocima na drugi način
Početna materijalna šteta koju su Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije učinili kinematografiji je oko dve milijarde dinara – kažu, ujedinjeno, filmska udruženja i zbog toga podnose tužbu protiv njih
Na Frankfurtskom sajmu knjiga nagrađena je „Lajpciška izdavačka kuća“ zbog izuzetnog doprinosa očuvanju i promociji književnosti postjugoslovenskog prostora, mahom iz Srbije
“Koristiti rezultate nečijeg rada, a izostaviti njegovog autora, znači prisvojiti njegov doprinos”, kaže kompozitorka Irena Popović Dragović čije ime je izostavljerno sa plakata za plesnu predstavu Bitef teatra “Noć skuplja vijeka” koju je komponovala. Ovo nije prvi ovakav slučaj za mandata Filipa Gajića, čiji je početak obeležen skidanjem predstava sa repertoara
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
