Vilijam Bulit i vek američko-ruskog neprijateljstva

Kako je 1917. godine počeo prvi hladni rat

Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu

Pravoslavlje i geopolitka

Hladni rat umesto sabornosti

Vaseljenski patrijarh Vartolomej zajedno sa Sinodom Vaseljenske patrijaršije odlučio je da preuzme neophodne korake za davanje autokefalnosti pravoslavnima u Ukrajini. Ruska pravoslavna crkva je, kao odgovor, prestala da pominje Carigradskog patrijarha na službama, ne učestvuje više u strukturama kojima on predsedava. A srpski patrijarh Irinej je izjavio da Srpska pravoslavna crkva pruža podršku "kanonima, poretku crkve" i izrazio uverenje da će carigradski patrijarh uvideti da davanje autokefalnosti ukrajinskoj crkvi "nije celishodno"

TV manijak – Evrovizija 2014.

Hladni rat i žena s bradom

Homofobija iskazana povodom ovogodišnjeg Evrosonga je samo zamazivanje očiju pred mnogo ozbiljnijim globalnim sukobom. Končita je postala povod za podelu Evrope, a glasanje za nju, ili njega, predstavlja transvestirani referendum protiv Rusije. Pošto je Končita pobedila, granica je ponovo postavljena, a Gvozdena zavesa je postala Končitina balska haljina i brada

Intervju – Čarls Grant, direktor Centra za evropske reforme u Londonu

Hladni rat u usijanom regionu

"Biće puno gore, pre nego što bude bolje", kaže Grant osvrćući se na stanje u Siriji. Rusija ima naviku da podržava gubitnike, a Kina je po ustaljenoj praksi u SB UN stala iza Rusije. Odnosi Vašingtona i Moskve mogli bi dugoročno da se pogoršaju. Na Bliskom istoku preti izbijanje regionalnih sukoba. Izrael bi mogao da započne rat protiv Irana i dovede Baraka Obamu i SAD u veoma neprijatnu situaciju

Mafijaški hladni rat

"Opasne dedinjske veze"; VREME 956

Američko-ruska špijunska afera

Prohladni rat

Odluka Bušove administracije može biti tek početak zaoštravanja odnosa sa Rusijom i donekle je odgovorila na pitanje kako će izgledati nova američka spoljna politika. Konture te politike već se naziru i opasno liče na one hladnoratovske

SAD i Kina

Hladnije od Hladnog rata

Globalno "zaključavanje" i ekonomske i geopolitičke posledice pandemije korona virusa u prvi plan su ponovo izbacile nesuglasice između SAD i Kine. I inače turbulentni odnosi su se nanovo zaoštrili sa nesagledivim posledicama

Rusija i Arktik

Najhladniji rat

Ruska ekspedicija postavila je zastavu na Severnom polu, isto onako kao što to povremeno čine ekspedicije SAD, Kanade, Danske i Norveške – države između kojih ne postoji nesporna pravna podela Arktika

Zapad i Rusija

Najveća razmena zatvorenika između Moskve i Zapada od kraja Hladnog rata

Među oslobođenim zatvorenicima su reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, kao i ruski opozicioni političar Ilja Jašin

Radnička prava

Visoke temperature: Asfaltiraj, gradi i radi bez klime

U Srbiji trenutno postoji povećan broj bolovanja zbog nehumanih uslova rada na visokim temperaturama, kaže predsednik sindikata „Sloga“ Željko Veselinović za „Vreme“, i podseća da ima i nastradalih

Toplotni talas

Banjsko more kod Dubrovnika: Oboren temeperaturni rekord

U Dubrovniku je u ponedeljak temperatura mora dostigla 29,5 stepeni. Ništa bolje nije ni u Crnoj Gori i Grčkoj. Posledice previsoke temperature mora je da ima sve manje ribe, a sve više meduza

Ekologija

Ekstremne vrućine do kraja veka pogodiće 3,3 milijarde ljudi: Kako se izboriti s temperaturnim rekordima u gradovima

Studije su pokazale su da su gradovi posebno osetljivi na opasne poraste temperature zbog „efekta toplotnog ostrva“. Zgrade, putevi i infrastruktura upijaju i zrače sunčevu toplotu više od prirodnog okruženja poput šuma ili vode