Pingvini sa dalekog Antarktika deluju prilično iznenađeno. Da li su možda zbunjeni zato što njihovo stanište – inače okovano ledom – „ozelenjava”?
Naime, u svetlu klimatskih promena, prizori na južnom Zemljinom polu postaju drugačiji u odnosu na one koji su intuitivni – i nama i njegovim stanovnicima: prema rezultatima jedne nove analize, oblasti Antarktika, koje su bez leda, zabrinjavajućom brzinom zauzima biljni svet, piše Klima 101.
Pre otprilike pola veka, tačnije 1986. godine, biljke su na Antarktiku pokrivale nešto manje od jednog kvadratnog kilometra, pokazuju satelitski podaci. Oni nešto noviji, iz 2021, otkrivaju da se u međuvremenu vegetacioni prekrivač proširio na skoro 12 km2.
Širenje biljaka, pretežno mahovina, na Antarktiku ubrzalo se od 2016, ističu naučnici.
„Predelom i dalje dominiraju sneg, led i kamenje, a samo male delove kolonizovao je biljni svet”, naglašava dr Tomas Roland sa Univerziteta u Eksteru.
„Ali ti mali delovi dramatično se povećavaju, pokazajući da je čak i ova ogromna i izolovana ‘divljina’ pod uticajem antropogenih klimatskih promena.”
Novi izazovi
U budućnosti bi osmotreni trend mogao da postane još brži.
„Kako se ovi ekosistemi sve više uspostavljaju – a klima nastavlja da se zagreva – verovatno će se povećati stepen ozelenjavanja”, upozorava dr Oli Bartlet sa Univerziteta u Hertfordširu.
To otvara mogućnost za stvaranje novih izazova za južni Zemljin pol.
„Zemljište na Antarktiku je uglavnom siromašno ili nepostojeće, ali usled širenja biljaka doći će do dodavanja organske materije što će olakšati stvaranje zemljišta – potencijalno krčeći put za rast drugih biljaka”, objašnjava Bartlet.
„Ovo povećava rizik od alohtonih i invazivnih vrsta koje mogu da donesu ekoturisti, naučnici ili drugi posetioci kontinenta.”
Najveće stope zagrevanja
U poslednjih šezdesetak godina, Antarktik se suočava sa ozbiljnim porastom temperature, a najveće stope zagrevanja – veće od globalnog proseka – beleže se u regionima Zapadnog Antarktika i Antarktičkog poluostrva.
S obzirom na topljenje lednika i njegov doprinosu porastu nivoa mora, procene uticaja klimatskih promena na Antarktiku mahom se tiču kriosfere (delovi Zemlje na kojima se nalazi voda u čvrstom stanju).
Ipak, kako navode autori studije, od ključnog je značaja da razumemo i biološke promene Antarktičkog poluostrva, pogotovo zato što se predviđa trostruko povećanje površina bez leda.
Izvor: Klima 101
