Održivost mora biti centar svake poslovne strategije

Na nedavno održanoj Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, lideri 197 zemalja, zajedno sa naučnicima i klimatskim aktivistima, proglasili su tekuću deceniju ključnom za borbu protiv globalnog zagrevanja i zaključili da rešavanje problema fosilnih goriva treba postaviti na isti nivo kao i borbu za privredni napredak. Svedoci smo da klimatske promene odavno više nisu tema samo razvijenih zemalja i da je taj trend uticao da pojam održivosti postane ne samo poželjna već i neophodna poslovna politika mnogih kompanija. Poslovanje se sve snažnije prilagođava principima održivosti, a o tome koliko je važno da kompanije i zajednice strateški i sinhronizovano delaju na rešavanju ključnih problema, govorio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija

Istraživanje – »Šta Evropljani misle o kinesko-američkom hladnom ratu«

Taoci tuđeg rata

Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora

Globalizacija džihada (I)

Rađanje svetih ratnika iz Hladnog rata

Avganistan se može smatrati kolevkom fenomena koji se naziva "globalni džihad". Američko neslavno povlačenje iz Avganistana i prepuštanje vlasti talibanima pred dvadesetu godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. posledica je pola veka duge evolucije "globalnog džihada" koji se prilagođava promenama u svetu i čiji se kraj ne nazire

Velika Britanija – Otkucavanje do Bregzita

Ratni kabinet Borisa Džonsona

Britanska vlada u parlamentu ima većinu od jednog jedinog glasa. Prevremeni izbori lebde u vazduhu. Vladajući torijevci su posvađani na krv i nož. Uprkos svemu premijer Boris Džonson po svaku cenu čvrsto drži kurs ka Bregzitu

Studija

Rat različitih pogleda na svet

Stiven Protero, Zašto liberali pobeđuju (čak i kada gube izbore) Harper, Njujork, 2016.

Rat protiv Huaveja

Ko će kreirati budućnost

Šta se krije iza američkog pritiska na korporaciju Huavej i na koji način je peta generacija mobilne telefonije (5G) još jedno od oružja u trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji bi mogao da definiše buduće globalne ekonomske tokove

SAD–Avganistan 2001–2018.

Zaglibljeni u ratu

Deca rođena kada je počeo ovaj u SAD gotovo zaboravljeni rat ulaze u godinu punoletstva, a Vašington još uvek ne zna kako da iz njega izađe mada je još 2003. proglasio pobedu – zbog procene da je poraz skuplji od vođenja rata

Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu

Zemlja ljudi – Island

Pirati u postojbini Vikinga i niskobudžetnih letova

Koliko se ova zemlja razlikuje od većine evropskih država govori i podatak da je na poslednjim izborima Piratska partija bila treća po snazi u Parlamentu Islanda. Eks-Ju zajednica na Islandu broji oko 1000 članova, dovoljno da Ivan Bosiljčić (!) održi koncert, nedelju dana nakon naše posete

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu

Politička ubistva

Kratka istorija modernog trovanja

Nesporno je da je Litvinjenko umro od radijacijskog trovanja izotopom polonijum 210; da je u Britaniju emigrirao i priključio se kritičarima Vladimira Vladimiroviča Putina. Ali, nema odgovora na glupo policijsko pitanje: a zašto bi se neko bavio takvim komplikacijama kad je Litvinjenka mogao đavo da odnese mnogo jednostavnije