Tribina – »1918–2018. – Mir, demokratija i ljudska prava. Šta smo naučili?«

Odjeci Prvog svetskog rata

Rastuća nejednakost u svetu, slabljenje socijalne države, jačanje krajnje desnice i antisistemskih pokreta, separatistički pokreti, Bregzit, finansijska kriza, Donald Tramp, izlazak SAD iz Atomskog sporazuma sa Iranom, Severna Koreja, politička kriza u Italiji, rat u Siriji, zahuktavanje krize na Bliskom istoku – čini se da je svet na prekretnici, kao što je bio na prekretnici početkom 20. veka. Da li smo sto godina po završetku Prvog svetskog rata nešto naučili

VREME |BR. 1106 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu

Zemlja ljudi – Island

Pirati u postojbini Vikinga i niskobudžetnih letova

Koliko se ova zemlja razlikuje od većine evropskih država govori i podatak da je na poslednjim izborima Piratska partija bila treća po snazi u Parlamentu Islanda. Eks-Ju zajednica na Islandu broji oko 1000 članova, dovoljno da Ivan Bosiljčić (!) održi koncert, nedelju dana nakon naše posete

VREME BR.1106 | 15. MART 2012.

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu

Politička ubistva

Kratka istorija modernog trovanja

Nesporno je da je Litvinjenko umro od radijacijskog trovanja izotopom polonijum 210; da je u Britaniju emigrirao i priključio se kritičarima Vladimira Vladimiroviča Putina. Ali, nema odgovora na glupo policijsko pitanje: a zašto bi se neko bavio takvim komplikacijama kad je Litvinjenka mogao đavo da odnese mnogo jednostavnije

70 godina Ujedinjenih nacija

Porodica nastala iz ratnog pepela

Kada se pogleda slika današnjeg sveta, preovlađuje osećaj da se ideali o trajnom globalnom miru nisu obistinili. Ipak, dostignuća UN-a u planetarnom razvoju su neosporna. Neprocenjiv je doprinos u dekolonizaciji, iskorenjivanju smrtonosnih bolesti, odbrani ljudskih prava i vladavini zakona

Odnosi Kube i SAD

Poslednje primirje hladnog rata

Kako Barak Obama i Raul Kastro pokušavaju da svečano okončaju kubansku krizu, koja je izbila one godine kada je Obama rođen. Za početak fanfare, na pečenje će se pričekati

Ukrajinska kriza

Biznis i rat

Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese

Ukrajina

Pad aviona u ratnoj magli

Tragedija malezijskog boinga 777 (FLIGHT MH17) koja je odnela 298 žrtava izazvala je šok, ali da li je zaustavila rat? I kad je zbog tragedije iznuđeno primirje 17/18. jula nastavljena je bitka za Lugansk i Donjeck – u zoni aerodroma i dublje u tkivu grada Donjecka oko železničke stanice, preko koje će 22. jula ujutru proći voz koji nosi tela poginulih

Rusija, Zapad i ukrajinska kriza

Hladni mir

Sledi li nastavak trijumfa separatizama započet padom Berlinskog zida, da li nastupa period krize američke svemoći i ko će to sve na kraju da plati. Imididž Rusije na Zapadu sve više podseća na onaj hladnoratovski

Zoom

Veliki hladni mir – Vi nama četnike, mi vama Ivašova – Krim je osveta za Kosovo

Nadam se da je lekara u Moskvi koji ga je pregledao Vučić ubedio da to što ima naoko evrofanatični parlament ne znači da ćemo da vodimo baš takvu politiku. Sad samo da ga pregledaju Amerikanci koji se neće zadovoljiti činjenicom da je Vojislav Koštunica postao član biblioteke ("Fond ‘Slobodan Jovanović’")

Intervju – Semezdin Mehmedinović, pisac

Povratak gradova ljudima

"Imam nekoliko gradova koji su mi na sudbinski način važni, a jedan od njih je, razumljivo, Beograd, glavni grad države u kojoj sam rođen. Beograd je meni toliko zakomplikovao život da ja ništa drugo svih ovih opsadnih i emigrantskih godina ne radim, već pokušavam tu komplikovanost razmontirati i krenuti živjeti iz neke nulte tačke. Po intenzitetu, prisutan je u ovome životu, skoro kao i Sarajevo. Ili Zagreb. Ili Vašington. To su, rekao bih, moji gradovi... Objavljivanje moje knjige u Beogradu meni je važno kao znak harmoniziranja moga odnosa s gradom, ili s mojom idejom tog grada"