Odnos Sjedinjenih Američkih Država i NR Kine, koji se smatra najznačajnijim bilateralnim odnosom međunarodne politike u ovom veku, spustio se od početka pandemije virusa kovid-19 na „tačku smrzavanja“. Iako je početkom godine, nakon potpisivanja (prve faze) trgovinskog dogovora, delovalo da će „reset“ saradnje dve najmoćnije svetske ekonomije umanjiti nagomilane tenzije, veliki broj nerazjašnjenih pitanja i sve agresivnije međusobne optužbe prete da eskaliraju u konflikt koji bi mogao da ugrozi ionako klimav svetski poredak.
DRUGI SU KRIVI
Stratezima u Beloj kući postalo je jasno da je, nakon zakasnelih i haotičnih reakcija Trampove administracije na epidemiju, koja je paralisala američku ekonomiju i usmrtila više od sto hiljada američkih građana, reizbor Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru ozbiljno ugrožen. Galopirajuća nezaposlenost u SAD (u poslednja dva meseca više od 40 miliona Amerikanaca ostalo je bez posla) i rasplamsavanje rasnih nemira i protesta koji bukte širom zemlje mogli bi dodatno da zamešaju karte u izbornoj trci.
Šef Bele kuće zbog toga je posegnuo za opasnim metodama političke borbe: pojačava se agresivna retorika prema političkim protivnicima i medijima, osnažuje se izolacionistički diskurs američke spoljne politike (vidi okvir), a na unutrašnjem planu građani i simpatizeri suprotstavljenih partija – republikanaca i demokrata – huškaju se jedni protiv drugih.
Čini se da je Kina u tom smislu za Trampovu administraciju gotovo idealan arhineprijatelj. Jer, kineski lider Si Đinping pokazuje ozbiljnu nameru da od „azijskog džina“ napravi globalnog lidera koji će uskoro diktirati pravila međunarodne igre. Američki Si-En-En, koji i inače nije naklonjen Trampu, u svojoj analizi navodi da pandemija virusa korona pored ostalog „ubrzava promene u ravnoteži globalne moći“ koje se odvijaju na štetu SAD.
POKAZIVANJE MIŠIĆA
Kinezi očito žele da popune nastao vakuum moći, otvoreno pokazujući nameru da još više prošire svoj geopolitički i ekonomski uticaj u svetu. Zalažući se za saradnju i ističući značaj globalne međuzavisnosti, rukovodstvo KP Kine i njen lider nastoje da se prikažu kao „šampioni multilateralizma“ – nasuprot sve izraženijem izolacionističkim tendencijama američke administracije.
Sa druge strane, kineski zvaničnici, okuraženi svojim višedecenijskim napretkom, ne ustručavaju se ni da sve otvorenije pokazuju mišiće svojim rivalima. Uzdrmana na unutrašnjem i međunarodnom planu usled posledica izazvanih kovidom-19 – zbog čega prvi put još od 1990. nije najavljen konkretan privredni rast zemlje za ovu godinu – NR Kina u poslednje vreme pokazuje vidljivu nervozu. O tome svedoče i sve veće napetosti na indo-kineskoj granici, otvorene pretnje „neposlušnim“ provincijama Tajvanu i Hongkongu, sve ratobornije ponašanje kineskih vojnih brodova u Južnom kineskom moru, stroža društvena i medijska kontrola u zemlji, baš kao i pojačana retorika tzv. „vukova ratnika“ kineske diplomatije. Sve ove aktivnosti, prema mišljenju analitičara, imaju jedan ključni cilj: da pokažu svetu da je NR Kina već postala toliko moćna i uticajna da ne mora više da strahuje od reakcija Zapada, a pre svega SAD.
ANTIKINESKO RASPOLOŽENJE
Međutim, ako se kao tačni budu ispostavili navodi agencije Rojters da su, krajem aprila, najviši zvaničnici KP Kine dobili interni dokument tamošnjeg ministarstva državne bezbednosti u kome se navodi da je zbog izbijanja pandemije korona virusa antikinesko raspoloženje u svetu na najvišem nivou od 1989. godine i demonstracija na Trgu Tjenanmen, Peking će imati razloga za zabrinutost. U tom izveštaju piše i da bi Kina mogla da se suoči sa „talasom neprijateljstva“ u svetu, što bi u konačnici moglo da dovede čak i do oružanog sukoba sa SAD. Možda je i zbog toga kineski predsednik na nedavnom godišnjem zasedanju Nacionalnog narodnog kongresa Kine najavio da će njegova zemlja „pojačati spremnost za oružane borbe“ i poboljšati sposobnost za izvršavanje vojnih zadataka.
Američki predsednik kao da doliva ulje na vatru svojim pretnjama da će u potpunosti prekinuti sve odnose sa Pekingom, opisavši pandemiju virusa korona kao „najgori napad“ ikad na SAD, optuživši za to (in)direktno Kinu. „Mogli bismo da uradimo mnogo šta, mogli bismo da prekinemo sve veze“, rekao je Tramp odgovarajući na pitanje o eventualnim merama odmazde.
„Ako bismo to uradili, šta bi se desilo? Uštedeli bismo 500 milijardi dolara ako bismo prekinuli sve veze“, rekao je on, dodavši da „za sada“ ne želi da razgovara sa kineskim kolegom Si Đinpingom jer je „vrlo razočaran“ njegovim ponašanjem.
AUTONOMIJA NA TAPETU
Kamen spoticanja predstavlja i nedavno usvajanje spornog kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti za (specijalni administrativni region) Hongkong, za koji je američki predsednik rekao da predstavlja „gušenje autonomije“ ove kineske provincije. Želeći da „kazni“ ovu odluku kineskog parlamenta, Tramp je svojoj administraciji naredio da započne proces ukidanja svih povlastica koje je imao Hongkong, najavljujući da će uvesti i sankcije kineskim zvaničnicima koji su „direktno ili indirektno umešani u kršenja autonomije administrativnog okruga“.
Zvanični Peking tvrdi da ovim zakonom samo želi da spreči potencijalnu secesiju Hongkonga, te da je ovaj akt odgovor na prošlogodišnje masovne proteste u nekadašnjoj britanskoj koloniji. Zapadni mediji, međutim, ističu da bi oduzimanje posebnog statusa Hongkongu „imalo veoma mali neposredni uticaj“, s obzirom da je u 2019. Amerika iz Hongkonga uvezla robu u vrednosti manjoj od pet milijardi dolara. Poređenja radi, uvoz SAD iz Kine prošle godine iznosio je čak 452 milijarde dolara.
UDAR NA HUAVEJ
U trgovinskom ratu između SAD i Kine rasplamsava se i borba za tehnološki primat u svetu, a posebno se to odnosi na sve snažniji pritisak Trampove administracije na moćnu kinesku korporaciju Huavej. Osim što je pre godinu dana vlada SAD ovu kompaniju stavila na crnu listu, proglasivši je nacionalnim bezbednosnim rizikom, ona je pritiskala i svoje zapadne saveznike da sa svojih tržišta u potpunosti istisnu kineske IT kompanije. Trampova administracija donela je odluku da u potpunosti zabrani prodaju američke tehnologije Huaveju, dok Peking već sprema uzvratne mere koje će pogoditi vodeće američke kompanije kao što su Epl, Boing i Cisco.
Kao da nije bilo dovoljno što su SAD po direktivi predsednika Donalda Trampa već napustile čitav niz međunarodnih ugovora – poput Transpacifičkog partnerstva, Nuklearnog sporazuma sa Iranom, Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini, Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa ili Pariskog sporazuma o klimi – Tramp je u jeku epidemije kovida-19 saopštio da njegova zemlja prekida sve veze sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO).
Tramp je napao SZO zbog „veoma lošeg upravljanja pandemijom i prikrivanja dokaza o širenju virusa korona“, optužujući ovu organizaciju da je bila suviše popustljiva prema Kini. Analitičari ovaj potez posmatraju u kontekstu njegovog pokušaja da krivicu zbog lošeg upravljanja krizom tokom pandemije odvrati od administracije SAD i preusmeri je na Kineze. Pojedini kritičari mišljenja su da je prekid veza sa SZO možda i najznačajniji izlazak SAD iz međunarodnih organizacije posle Drugog svetskog rata; neki ga čak upoređuju sa odustajanjem Amerike od Lige naroda, čiji je arhitekta bio Vudro Vilson, koji nije uspeo da kod kuće ubedi izolacioniste da glasaju za ratifikaciju američkog članstva u toj organizaciji. SAD su bile najveći pojedinačni finansijer SZO participirajući sa oko 15 odsto u godišnjem budžetu.
