Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nemačka u posebnom fondu za modernizaciju infrastrukture ima fantastičnih pola biliona evra, ali nedostatak kvalifikovanih radnika otežava da se novac uopšte potroši.
Jer, samo pare nisu dovoljne, navodi se u studiji Instituta nemačke privrede (IW) objavljenoj u ponedeljak (19. oktobar).
„Uspeh projekata u velikoj meri zavisi i od toga da li je na raspolaganju dovoljno kvalifikovanih stručnjaka koji će ih planirati, graditi i njima upravljati“, piše u analizi.
Upravo tu vlada neizvesnosti, posebno kada je reč o zanimanjima u oblastima infrastrukture, energetske tranzicije i digitalizacije.
„Ako se zanimanja koja se preklapaju računaju samo jednom, od jula 2025. do juna 2026. za sprovođenje investicionog programa u proseku je nedostajalo 148.047 stručnih radnika. Na ove tri grupe zanimanja tako otpada 44 odsto ukupnog manjka kvalifikovanih radnika.“
Prema istraživačima iz Kelna, najviše nedostaju tehnička zanimanja. „Nedostaju majstori za elektroinstalacije u građevinarstvu, sanitarnu tehniku, grejanje i klimatizaciju, elektrotehniku industrijskih postrojenja, kao i mašinsku tehniku i održavanje postrojenja.“
Pretežno nedostaju radnici sa završenim zanatima. Očekuju da te silne milijarde koje vape za radnicima još zaoštre manjak, ali da se radnici neće magično pojaviti osim ako država ne dela i na tom planu.
Vlada je nedavno, kao i vodeći ekonomisti i Međunarodni monetarni fond, znatno povisila prognoze rasta nemačke privrede. Jer izvoz je ojačao, ali prvi razlog su baš dražavna ulčaganja u infrastrukturu i odbranu u vrednosti od bilion evra za naredne godine.
Očekuje se da BDP ove godine poraste za 1,3 odsto, a 2027. za 1,1 odsto. Rast bi 2028. trebalo da uspori na 0,6 odsto.
Uzrok za manjak radnika je starenje nacije i manjak podmlatka, koji se tek donekle može nadoknaditi doseljavanjem. IW smatra da to predstavlja jedan od najvećih strukturnih problema u Nemačkoj.
„Nepopunjena radna mesta kratkoročno znače propušteno stvaranje dodatne vrednosti, a dugoročno i slabiji inovacioni potencijal i manji privredni rast“, navode u analizi.
Tokom prošle godine u svim zanimanjima ostalo je nepopunjeno 54.000 mesta za stručno obrazovanje, dok gotovo 40.000 kandidata nije uspelo da pronađe mesto za obuku za ono što su hteli.
„Ispravno je što država nadoknađuje zaostatak u ulaganjima“, kaže Mihael Gremling, rukovodilac za konjunkturna istraživanja u IW-u. „Međutim, javna potrošnja ne može da zameni privatne investicije potrebne za održiv rast.“
Zato je, prema njegovoj oceni, dobar pravac to što Vlada investicionim samitom, koji je počeo u ponedeljak, želi da privuče privatni kapital u Nemačku. Naime, prema drugoj studiji IW-a, spremnost privatnog sektora da investira poslednjih godina bila je slaba.
Prema toj studiji, nemačkoj u privredi su od početka 2020, zbog pandemija korona virusa, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, izostale investicije u iznosu od više stotina milijardi evra.
Preduzeća su uložila oko 470 milijardi evra manje nego što bi se očekivalo na osnovu istorijskog trenda. Država je, nasuprot tome, investirala oko 50 milijardi evra više.
Kada se to sabere, procenjeni manjak investicija iznosi oko 420 milijardi evra. Privatne investicije u drugom tromesečju ove godine i dalje su bile više od deset odsto ispod godišnjeg proseka iz 2019. Javne investicije su, nasuprot tome, 20 odsto više nego tada.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Nakon tvrdnje sudije Miodraga Majića da VJT ima povećan broj dežurstava u danima oko izbora, oglasila se ova institucija. Iako potvrđuju da su povećali broj dežurstava, kažu da su Majićeve tvrdnje – zlonamerne
Ilon Mask predstavio je novi Teslin „roudster”. Da li je reč pravom letećem automobilu ili vozilu koje može samo kratko da se odvoji od zemlje?
Nekoliko novosadskih škola skratilo je časove ili otkazalo nastavu zbog današnjeg mitinga SNS-a u centru grada. Škole kao razlog navode gužvu i sigurnost učenika, a roditelji Jovine gimnazije odluku direktora ironično komentarišu.
Podunavac je najveći deo svoje akademske karijere proveo na Fakultetu političkih nauka
Jedan od najčitanijih portala u Srbiji upozorava da će sadržaj moći da objavljuje samo urednički tandem pristigao iz Blica
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
