Nemačka od 1. januara 2027. planira da prepolovi broj viza za radnike sa Zapadnog Balkana – sa 50.000 na 25.000 godišnje. Promena bi obuhvatila i državljane Srbije, dok nemački građevinari upozoravaju da bi zbog manjka radne snage mogli da trpe infrastrukturni projekti
Nemačka vlada najavila je da od sledeće godine planira da promeni pravila za zapošljavanje radnika sa Zapadnog Balkana i prepolovi godišnju kvotu, pa bi već od januara umesto dosadašnjih 50.000 moglo da bude izdato svega 25.000 odobrenja godišnje, objavio je portal Biznis.rs.
Prema važećim pravilima, državljani Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, kao i stanovnici Kosova*, mogu da rade u Nemačkoj ako imaju ugovor o radu. Međutim, kao deo reformskog paketa nemačka vladajuća koalicija CDU/CSU i SPD planira da od 1. januara 2027. godišnju kvotu smanji sa 50.000 na 25.000, obrazlažući ovaj potez rastom nezaposlenosti u zemlji.
Tamošnja industrija je u prvim odjecima reagovala negativno. Centralni savez nemačkog građevinarstva (ZDB) upozorava da bi takav potez mogao da dovede do nedostatka radnika i problema u realizaciji brojnih infrastrukturnih projekata.
„To bi bio težak udarac za građevinsku industriju. Oko 30 odsto viza odlazi u građevinski sektor. Nijedna druga privredna grana ne koristi ovu regulativu u tolikoj meri“, saopštio je ZDB.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić za Biznis.rs kaže da bi ovakva odluka bila pre svega političke prirode, ali da je svakako moguća bez obzira što ekonomski nema mnogo opravdanja.
On podseća da su neke prethodne odluke nemačke vlade o sprovođenju zelene tranzicije, ograničenju uvoza ili stimulisanju korišćenja dizela bile kontraproduktivne po nemačku privredu, navodeći da se slično sada dešava sa ograničenjem odobrenja za radnike sa Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, ove novine su uvođene sa opravdanjem da će to povećati konkurentnost nemačke privrede, a desilo se upravo suprotno jer je porast cena energije poskupeo proizvodnju i doveo do pada konkurentnosti, Slični efekti bi se mogli očekivati i od ograničenja dolaska radne snage.
Ova odluka je, kako kaže, rezultat potrebe nemačke vladajuće koalicije da odgovori na politiku imigracije desničarskog AFD-a, koja dobija sve više pristalica.
Međutim, što se same ekonomije tiče, njegov je stav da je reč o odluci koja nema utemeljenje u stvarnosti jer Nemačkoj nedostaje ta vrsta radne snage. S obzirom na trend depopulacije, ne očekuje se da se situacija bitno popravi u dogledno vreme.
„Nemačkoj su radnici potrebni, vidimo da se i kod njih dešava krunjenje bejbi bum generacije, a zemlja već dve godine beleži pad broja stanovnika. Ako se pogledaju dugoročne projekcije, prognozira se najveći pad broja stanovnika u Nemačkoj u odnosu na druge najveće privrede u EU. Pitanje je na koji način će oni kasnije održavati svoju privredu, ali sigurno je neće bazirati na veštačkoj inteligenciji i robotizaciji”, smatra Stanić.
Prema podacima Savezne agencije za zapošljavanje, takozvano Pravilo za Zapadni Balkan u načelu važi za gotovo sve vrste zaposlenja, čak i za poslove za koje nisu potrebne formalne kvalifikacije. Izuzetak su regulisane profesije, poput lekara, kod kojih je neophodno prethodno priznavanje stručne kvalifikacije.
„Svaki sedmi radnik u građevinarstvu ima strani pasoš. Za našu industriju ova regulativa predstavlja najuspešniji model za privlačenje radnika i stručnjaka iz trećih zemalja. Snažno upozoravamo na posledice prepolovljavanja kvote. Građevinska industrija bi već do kraja godine mogla da ostane bez oko 8.000 radnika“, izjavio je generalni direktor ZDB-a.
Potražnja za vizama u okviru Pravila za Zapadni Balkan izuzetno je velika. Kvota za 2025. godinu bila je iscrpljena već krajem novembra, pa su pojedini zahtevi morali da budu odbijeni.
Prema podacima ZDB-a, Savezna agencija za zapošljavanje prošle godine izdala je čak 105.000 odobrenja. Razlog je to što zbog dugog čekanja u viznim odeljenjima svako izdato odobrenje ne dovodi i do stvarnog ulaska radnika u Nemačku.
„Pravilo za Zapadni Balkan predstavlja useljavanje radi rada, a ne radi korišćenja socijalne pomoći. CDU/CSU i SPD su ga sami uveli 2016. godine. Ne bi sada trebalo da ruše sopstveni uspešan model“, naglasili su iz ZDB-a.
Nemačka građevinska industrija zato je pozvala Saveznu vladu da kvotu zadrži na najmanje 50.000 radnika godišnje, da digitalizuje i ubrza procedure za izdavanje viza, kao i da razmotri proširenje ovog programa na radnike iz drugih zemalja.
Bojan Stanić objašnjava da je reč pre svega o privremenim poslovima, detašmanima koje izdaje PKS, i može se reći da je otprilike između 20.000 i 30.000 ljudi godišnje iz naše zemlje odlazilo u Nemačku da radi po tom osnovu.
Ukoliko se kvota od 50.000 prepolovi, a Srbija je ispunjavala oko polovine te brojke, znači da će se taj broj prepoloviti na 12.000 do 13.000 hiljada radnika.
Stanić smatra da ovo smanjenje kvote ne bi izazvalo neke materijalne probleme za našu zemlju jer i u Srbiji postoji pojačana potreba za zapošljavanjem radnika ovakvog profila, pogotovo sledeće godine zbog aktivnosti na organizovanju EXPO2027.
„Ne bi to izazvalo neki veliki pritisak ovde, malo bi pale doznake, ali mi imamo nedostatak radnika i ovde se povećavaju zarade. Imamo situaciju da ne samo da i ovde može da se pronađe posao u toj branši, nego dnevnice mogu da iznose i po 150 evra za kvalifikovane zanatske poslove”, smatra pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Rekvijem za zlo ne mora da bude svečan. Ponekad zvuči kao drhtav glas u jutarnjem programu i kao priča o zimskim gumama.
Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
