Narod ili korupcija

Radna biografija Dejana Šoškića oduzela bi veliki prostor, zato navodimo samo osnovne podatke. Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu na predmetima Finansijska tržišta, Analiza hartija od vrednosti i Ekonomska statistika. Kao gostujući profesor predavao je u Americi na univezitetima Berkli, Nju Hejven i Rod Aljlend, učesnik je mnogih evropskih projekata, usavršavao se u uglednim evropskim i američkim institucijama. Bio je guverner Narodne banke u periodu od 2010. do 2012. godine, član je Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, koautor knjiga Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 70 članaka i referata iz oblasti bankarstva, monetarne ekonomije, finansijskih tržišta i tranzicije. Sa svojih 250 kolega sa Studentske liste, ali i studentima i građanima čijoj se zajedničkoj borbi protiv pogubnog režima pridružio, ovih dana krstari Srbijom, susreće se s građanima, bori se za ideje koje bi od devastirane zemlje načinile prihvatljivo i sigurno mesto za život. Profesoro Šoškić govori za “Vreme” o ekonomiji, falsifikatorskom režimu, pripremama za izbore, ali i o njegovom ličnom izboru da profesorsku katedru zameni iscrpljujućom predizbornom kampanjom.

“VREME”: Pokazujete optimizam tvrdnjama da bi, u ekonomskom smislu, Srbija mogla da izdrži smenu vlasti na taj način što bi Studentska lista pokrpila rupe kroz koje zajednički novac curi direktno u džepove naprednjaka ili u njihovu korist. Da li je to dovoljno?

DEJAN ŠOŠKIĆ: Naravno da Srbija može da izdrži smenu vlasti u ekonomskom smislu jer, kao što znamo, smena vlasti ne izaziva bilo kakvo bankrotstvo države. Privreda i dalje radi, porezi se plaćaju, budžet se puni, a budžetski korisnici redovno dobijaju svoj novac, pre svega plate i penzije – kako pre, tako i posle izbora. Međutim, bankrotstvo države može uslediti ako se nastavi sistematsko rasipanje novca građana na preskupe i neproduktivne projekte upitnog kvaliteta – EXPO, nacionalni stadioni i slično – i na potupuno netransparentan način koji daje osnova za sumnju u korupciju velikih razmera. Srbija je po oceni organizacije Transparency International jedna od četiri najkorumpiranije zemlje u Evropi i na njihovoj listi percepcije korupcije srozala se za 36 mesta od 2012 godine. Od iste te 2012. do danas ukupan rast ekonomske aktivnosti je oko 40 odsto, a javnog duga oko 190 odsto. Ovakvi trendovi su pogubni, posebno što naša zemlja nije napredovala dovoljno u domenu konkurentnosti privrede. To se vidi iz još uvek nerešenog pitanja relativno visokog i postojanog deficita u tekućem delu platnog bilansa.

foto: marija janković

Drugim rečima, privreda ne valja.

Da, to je ključni dokaz da su privredne reforme neuspešne, a naša privreda i dalje slaba. Pobeda Studentske liste donela bi suzbijanje korupcije i naplatu svih nenaplaćenih poreza. To bi smanjilo troškove i povećalo prihode države, odakle bi se stvorile realne osnove za trajno povećanja plata i penzija u Srbiji, ali i drugih prinadležnosti iz budžeta. Ako će u Crnoj Gori od 2027. minimalne zarade biti 1000 evra, a minimalne penzije 500 evra, Srbija sa uređenim finansijama nema vidljivih razloga da bitno zaostaje za Crnom Gorom po pitanju i plata i penzija i drugih budžetskih davanja. Koliko je sredstava pronevereno korupcijom i koliki su negativni finansijski efekti pogubnih ekonomskih politika i rastakanja institucija već duže od 14 godina pokazaće detaljna analiza nakon smene vlasti. Ono što se već sada vidi iz zvaničnih statistika i analiza istraživačkih novinara jeste da je javni dug porastao sa 12,5 milijardi evra početkom 2012. godine na više od 42 milijarde evra danas, da je dug Telekoma verovatno veći od pet milijardi evra, da EPS duguje više od jedne milijarde, da Srbijagas duguje blizu jedne milijarde, da su prekogranični krediti naše privrede oko 20 milijardi evra i da postoje dugovanja i neizmirene obaveze na nivou grada Beograda, drugih lokalnih samouprava i drugih javnih institucija.

Ukoliko bi Studentska lista smenila esenesovsku vlast, sva je prilika da bi u “pilotskoj kabini” zatekla vrlo neobične mehanizme upravljanja. Da li verujete da Studentska lista ima dovoljno kapaciteta da u relativno kratkom roku “nauči da leti”?

Ne treba mistifikovati funkcionisanje države. Nema tu nikakve pilotske kabine i sigurno je da tu nema nikakvog pravog pilota, jer da ima, ne bismo bilu tu gde jesmo. Jasno je kojim se mehanizmima održava kurs dinara: stranim direktnim investicijama, stalnim zaduživanjem i rasprodajom nacionalnih resursa strancima. Plate i penzije stižu na vreme jer mi redovno i svakodnevno plaćamo poreze i doprinose i kao građani i kao pravna lica sa sedištem u Srbiji. Srbija izmiruje spoljašnje dugove iz svojih poreskih prihoda i iz novih zaduživanja. Tu nema nikakve mistike i nikakve naročite mudrosti. Pa koga tu vidimo kao “velike znalce” u tom režimu koji tobože nešto znaju? Uglavnom priučene ljude sa kupljenim diplomama. Kod njih su evidentno najveći “znalci” jedna osoba koja je navodno završila neku dopisnu loše rangiranu biznis školu u ruralnoj Americi, jedan dva puta dokazani plagijator, a i žena koja je navodno doktorirala na jednom privatnom fakultetu, na kome je njen predsednik stranke otprilike u isto vreme završio master tezu, čiji naslov nije znao da kaže kad je javno upitan o tome. Studentska lista ima više od 140 doktora nauka. U pitanju su ljudi neuporedivo većih sposobnosti. Na razliku u čestitosti i moralu ne treba trošiti reči.

I čitav režim je falsifikatorske prirode: sve što studenti, građani ili osobe sa Studentske liste izgovore, režim preuzima i ponavlja. Tu je i držanje pred kamerama, čemu ste i vi bili izloženi, kada brbljaju kako bi pokrili glasove oponenata?

Tu se jasno pokazuje neinventivnost, nevaspitanje, ali i panika u njihovim redovima. Narod odavno vidi istinu.

Za koji se privredni model vi zalažete?

Za model tržišne privrede koji omogućava preduzetništvo i slobodno tržište, ali teži da privredni sistem i privredna aktivnost vode blagostanju za društvo u celini.

Da li vas ideološka raznolikost, nužna da bi se suprotstavilo autokratskom režimu, brine ili ne?

Mislim da je u ovom trenutku ideološka raznolikost manje bitna jer je u prvom planu borba za očuvanje i obnavljanje ustavnosti i zakonitosti u Srbiji.

Režim se, kao i uvek do sada, sprema da zloupotrebi ljude s Kosova i iz Bosne i Herecegovine. Da li Studentska lista ima odgovor na izborni inženjering?

Studenti imaju unapred spreman odgovor za sve moguće i nemoguće situacije.

foto: marija janković

Sasvim je izvesno da bi režim, u slučaju poraza, pružao otpor iznutra. Na koji način se organizovati posle smene režima?

Sve loši kadrovi koje je imenovala država nova izvršna vlast može da ukloni sa pozicija odlučivanja. Studentska lista zagovara donošenje zakona o lustraciji i primenu zakona o poreklu imovine. Oslobođeno tužilaštvo i ukupan pravosudni sistem radiće svoj posao, a nezavisne stručne komisije biraće najbolje kandidate na mesta odlučivanja u javnom sektoru, na javnim konkursima, potpuno transparentno. Danas je mnogo lakše znati za kvalitetne ljude i naći ih. Ovaj žalosni sunovrat naše zemlje i državnih institucija u poslednjih desetak godina ima i jednu veliku prednost za buduću pobedničku vlast. Ljudi su se pokazali kakvi su.

U kojoj meri je važna podrška “sa strane”? Režim govori o nekakvom ogromnom novcu sa strane koji Studentska lista dobija, dok upravo on uzima enormne sume iz inostranstva.

Režim u kontinuitetu iznosti neistine i mislim da je to danas svima jasno. Kandidati studentske liste uglavnom samostalno finansiraju troškove putovanja i gostovanja po Srbiji. Puno je i donacija i dobrovoljnih priloga, na čemu smo svi veoma zahvalni.

Kako biste uporedili pokret koji se borio protiv Miloševića i Studentsku listu?

Mislim da se studenti i građani i devedesetih i danas bore protiv sličnih političkih struktura, čak i istih ili sličnih partija i koalicija. To je suštinski borba za demokratiju, poštovanje ustava i zakona, slobodu govora, slobodu informisanja, slobodu glasanja, poštovanja ljudskih i građanskih prava. To je fundamentalna borba za civilizovano i napredno društvo, koje Srbija zaslužuje. Dužni smo da se za bolje društvo izborimo i zbog generacija naših predaka, koji su uložili živote da se ova država stvori, ali i zbog generacija naših potomaka, kojima treba da ostavimo to bolje društvo, tu bolju Srbiju u kojoj je dobro živeti i koja ima perspektivu opstanka. Mislim da je istina o Studentskom pokretu i Studentskoj listi svakim danom sve jasnija i građanima u zemlji, ali i posmatračima iz inostranstva.

Kampanja je iscrpljujuća. Kako sve to izgleda iz vaše perspektive?

To je potpuno novo iskustvo za mene. Ono je posledica sticaja okolnosti i mog obećanja studentima da ću ih podržati ako oni to žele. Putujem dosta i dosta govorim sa ljudima širom zemlje, i na tribinama i sasvim neposredno. Do sada su mi utisci izvanredni. Razgovarao sam sa puno dobronamernih i pametnih ljudi u različitim mestima i iz različitih socijalnih slojeva našeg društva, koje sve objedinjuje potreba i volja da se spasi i unapredi naša zemlja. Razgovarao sam i sa ljudima koji formalno podržavaju vlast da bi dobili dnevnice ili zbog nekih ucena i zastrašivanja. Veliki deo tih ljudi ne treba kritikovati i omalovažavati. Oni su u toj nesretnoj situaciji zbog odsustva slobodnih i istinitih informacija u medijima, ali i zbog opšte nemaštine i represivnog sistema koji ucenjuje, zastrašuje i ponižava svoje građane. Legitimitet studentskog pokreta je ogroman. Niko u istoriji naše zemlje nije okupio više ljudi na ulicama Beograda nego studenti marta prošle godine. I to uprkos prestanku rada železnice i autobuskih linija i uz sistematsku medijsku blokadu. Ako to uporedimo sa skupo plaćenim skupovima vlasti, sa prevozom, jelom, pićem, lošom ali skupom muzikom, ucenjivanjem, zastrašivanjem, potplaćivanjem i sličnim, svakome je valjda jasno da postojeća politička struktura nema legitimitet i da je raspoloženje građana ubedljivo na strani potrebe za političkom promenom.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!