Etablirane opozicione partije na vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra izlaze u tri kolone. Ko ne bude prešao cenzus, odradio je posao za Aleksandra Vučića
Opozicione partije nisu uspele da se ujedine pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra, uprkos upozorenjima istraživača javnog mnjenja da bi u borbi protiv autokratskog srpskog režima ukrupnjavanje bilo najdelotvornije.
U sudaru dva dominantna takmaca za promenu, odnosno očuvanje postojećeg stanja, studentskog pokreta koji nastupa pod imenom „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ i koalicije „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, deo opozicionih partija je zbog toga, u interesu smene naprednjačke vlasti, odlučio da ne izađe na izbore i aktivno pruži podršku Studentskoj listi.
Koalicija „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“ – Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, Ponošev Srbija centar (SRCE) i Građanski pokret solidarnost Gorana Ješića – procenila je, međutim, da u biračkom telu ima prostora za etablirane političke partije koje u prvi plan stavljaju članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Nasuprot ovoj opciji stoji „Autentična desnica“- što je zapravo Srpska koalicija NADA koju čine Novi DSS Miloša Jovanovića i Pokret za Kraljevinu Srbiju (POKS) na čijem je čelu Vladimir Jelić – kod koje se sve uglavnom vrti oko Kosova i Metohije.
Negde u desni centar mogla bi da se svrsta koalicija „Narodna Srbija“ – Narodni pokret Srbije (NPS) Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute i Novo lice Srbije (NLS) Miloša Parandilovića – partije koje se bore za smenu režima i koje su očigledno takođe procenile da zajedno mogu da pređu cenzus od 3 odsto.
To, međutim, neće biti nimalo lako.
Sudeći po referendumskoj atmosferi koja bukti u društvu za i protiv vlasti Aleksandra Vučića, po turbo-pogonu naprednjačke izborne mašinerije i nepokolebljivom poletu koji pokazuju pristalice Studentske liste, može se poći od toga da će izlaznost biti znatno veća nego inače.
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. godine, koalicija okupljena oko Novog DSS-a osvojila je 191.431 glas, a koalicija „Srbija protiv nasilja“ (9 partija: SSP, SRCE, NPS, ZLF, DS, PSG, Ekološki ustanak, Zajedno, Novo lice Srbije) 902.450 glasova. Izlaznost je tada bila 58,77 odsto, a na biračkom spisku se, zvanično, nalazilo 6.500.666 glasača.
Aktuelni Jedinstveni birački spisak, čiju ispravnost opozicija osporava, narastao je od tada na oko 6,75 miliona upisanih birača. Ako se ne bude menjao, a izlaznost, recimo, bude 65 odsto, za prelazak cenzusa od 3 odsto biće potrebno oko 132.000 glasova.
To znači da bi tri opozicione koalicije morale zajedno da osvoje najmanje 396.000 glasova i podele ih na ravne časti da bi sve prešle cenzus.
Sa manjom izlaznošću opada, naravno, i broj glasova potrebnih za prelazak cenzusa.
S obzirom da je broj glasača, dakle punoletnih građana, veći od ukupnog broja stanovnika koji je na Popisu 2022. iznosio 6.647.003, realna izlaznost je zapravo svaki put daleko veća od zvanične.
Dosadašnja istraživanja javnog mnjenja dostupna javnosti su pokazala da će Studentska lista, nova organizacija na srpskoj političkoj sceni, pokupiti ogroman broj glasova ljudi koji žele da vide leđa režimu Aleksandra Vučića, neka joj čak daju znatnu prednost u odnosu na Vučićevu „Ujedinjenu Srbiju“.
Koalicija „Srbija protiv nasilja“ se nakon dobrih rezultata na opštim izborima 17. decembra 2023, uprkos svim mahinacijama režima i uvozu glasača iz Republike Srpske, raspala na dilemi da li pod tako lošim uslovima treba ili ne treba bojkotovati drugi deo lokalnih izbora, a pre svega ponovljene beogradske izbore 2. juna 2024. do kojih je došlo zbog pat pozicije u Skupštini Grada.
Stranke Dragana Đilasa, Zdravka Ponoša i Miloša Jovanovića tada su pozvale na bojkot i bez borbe predale glavni grad režimu Aleksandra Vučića.
Od tada izborni uslovi ne da se nisu popravili, nego su još gori. Bojkot ovog puta za njih nije bio opcija, ali su se, nakon neuspelih pokušaja ozbiljnijeg ukrupnjavanja opozicionih partija, između mogućnosti podrške Studentskoj listi i izlaska na izbore odlučile za ovu drugu opciju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ponovo preti - i studentima i njihovim profesorima. Da li će profesori podržati svoje studente u borbi za pomeranje akademske godine
„VJT pod Nenadom Stefanovićem deluje kao propagandno glasilo predsednika u funkcionerskoj kampanji“, kaže za „Vreme“ student Pravnog fakulteta Lazar, koji je na velikom studentskom protestu 15. marta bio redar kod Narodne skupštine
Studenti u blokadi će sutra predati RIK-u potpise za listu "Studentska lista - Studenti pobeđuju". Redovi za podršku njihovoj listi se i pred kraj drugog dana potpisivanja ne smanjuju svuda u Srbiji. Rektor Đokić dao potpis studentima
Od 224.557 potpisa podrške listi Srpske napredne stranke , Republička izborna komisija utvrdila je nakon obrade da su pravno valjani potpisi 209.130 birača. Na listi su očekivana imena
Vučić se požalio da je planirano služenje vojnog roka od 75 dana - „ništa“, ali da će mnogo značiti u smislu dobijanja odgovornosti, ozbiljnosti i posvećenosti
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
