Čime ministar Dejan Vuk Stanković preti studentima, a čime profesorima

Pojedini fakulteti traže da akademska godina, zbog angažovanja studenata na vanrednim parlamentarnim izborima raspisanim za 25. oktobra, počne 1. novembra. U suprotnom bi mogle da se organizuju blokade.

Na to je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković poručio da će blokade biti tretirane kao nezakonite i da oni koji ne budu držali nastavu neće primati platu.

„Na izbore mogu da izađu 25. oktobra kao i svi građani. A već 26. oktobra idu na predavanja“, rekao je ministar za Informer TV.

Ocenio je da je zahtev za pomeranje početka akademske godine pravno i pedagoški neosnovan i dodao da će eventualni pokušaji da se ne pohađa nastava biti tretirani u skladu sa zakonom.

Stanković je najavio i angažovanje prosvetne inspekcije ukoliko rukovodstva visokoškolskih ustanova budu omogućavala izostanak sa nastave mimo propisanih pravila.

Pitanje svih pitanja je sada – kako će profesori reagovati na ove predloge studenata. Jer ovo nije prvi put da država u studentske blokade uključuje i njih.

Prethodno zakidanje

Svi profesori dobro pamte mart 2025, kada je Vlada Srbije iznenadno usvojila novu Uredbu o normativima i standardima rada na univerzitetima. Ovom uredbom je vreme koje profesori posvećuju naučnoistraživačkom radu smanjeno sa 20 na samo pet sati nedeljno u periodima kada se ne drži nastava.

Tada je predsednik Republike Aleksandar Vučić najavio da će profesorima na račune leći „krompir”. Kako je rekao, država je odlučila da u budućnosti „neće da nagrađuje neradnike” i da će „profesori na fakultetima koji ništa ne rade, osim što učestvuju u blokadama” ostati bez zarada. Narednih dana to se i dogodilo, pa su mnogi zaposleni na visokoškolskim ustanovama ostali bez plata.

Pošto su studenti u tom periodu držali fakultete u blokadi, profesori fizički nisu mogli da izvode nastavu. Primenom nove uredbe, država im je za dane blokade obračunala samo pedagoški deo rada, zbog čega su primili svega 12,5 odsto od svoje redovne plate.

Zaposleni su ovaj potez ocenili kao direktan pritisak i kaznu jer su mnogi profesori podržavali studentske proteste. Zbog ovoga su krajem marta 2025. organizovani i protesti, poput jednočasovnih i višečasovnih blokada saobraćajnica koje su izveli profesori Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Zaposleni na pojedinim fakultetima su kasnije pred sudovima pokrenuli sporove radi naplate zakonskih zateznih kamata zbog ovih neblagovremenih i umanjenih isplata tokom 2025. godine.

Suprotna mišljenja

Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Voja Radovanović za „Danas“ kaže da bi eventualne nove blokade samo nanele štetu fakultetima i Univerzitetu, ističući da okolnosti danas nisu iste kao pre dve godine.

„Ne možete organizovati protest zato što su izbori. Nekako to meni ne ide jedno s drugim“, objašnjava Radovanović.

Ističe da razume potrebu studenata za odlaganjem godine, ali smatra da fakulteti ne bi trebalo da ulaze u blokade.

Profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Branimir Jovančićević, međutim, podržava inicijativu studenata i ocenjuje da odgovor Ministarstva prosvete ne bi trebalo da bude presudan.

„Mogu samo da kažem da taj predlog studenata da nastavu krenemo umesto prvog oktobra, prvog novembra, pozdravljam. To je odlična ideja, i smatram da smo mi sad u jednoj političkoj borbi, i da smo dužni, i nastavnici i svi ostali, da pomognemo studentima u njihovoj kampanji. A kakav će biti odgovor Ministarstva, to u ovom trenutku ne bi trebalo mnogo da nas interesuje”, ističe Jovančićević za „Danas“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!