Šta stoji iza novih poslovnih aranžmana bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova i njegovog savezništva sa Aleksom Karpom, šefom američkog tehnološkog giganta Palantira
Mihailo Fedorov, smenjeni ukrajinski ministar odbrane i jedan od najglasnijih zagovornika primene dronova i veštačke inteligencije na ratištu, pokreće novu kompaniju za razvoj odbrambenih tehnologija.
Prvi veliki investitor biće ni manje ni više nego Aleks Karp, izvršni direktor ozloglašenenog američkog tehnološkog giganta Palantir. Nešto ranije, Fedorov je dobio i funkciju savetnika italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta. Tako ispada da se čovek koji je do jula vodio ukrajinsko Ministarstvo odbrane, u razmaku od samo nedelju dana pojavio i kao savetnik jedne članice NATO-a i kao osnivač lukrativnog privatnog biznisa.
Iako nije vraćen na mesto ministra odbrane, uprkos višenedeljnim protestima u Kijevu i drugim ukrajinskim gradovima u kojima su demonstranti tražili njegov povratak u vladu, ovaj 35-godišnji političar i tehnološki preduzetnik već je otvorio novo poglavlje karijere. Tako sada osniva privatnu kompaniju koja bi iskustva stečena u ratu sa Rusijom pretvarala u proizvode za savremeno ratovanje – na tromeđi vojne tehnologije, međunarodne politike i privatnog kapitala.
Vest da će Karp biti prvi veliki ulagač Fedorov je objavio 1. septembra, nakon njihovog sastanka u Palantirovoj kancelariji u Vašingtonu. Prema pisanju Rojtersa i „Vašington posta“, nova kompanija za sada nema ni ime, ni jasno predstavljenu vlasničku strukturu, ni definisan proizvodni portfolio. Poznato je samo da će se osloniti na iskustva ukrajinskog rata i razvijati tehnologije namenjene odbrani Ukrajine, ali i drugih savezničkih država.
Prrema dostupnim informacijama nijer Palantir kao kompanija uložio u Fedorovljev novi biznis, već Aleks Karp lično. Ipak, simbolika njegovog ulaska je velika: Palantir je tokom rata postao jedan od najvažnijih američkih tehnoloških partnera Ukrajine u oblasti veštačke inteligencije, obrade podataka i komandovanja zasnovanog na podacima.
„Vi i vaši kolege pokrećete kompaniju koja će, verujem, biti od značaja za ceo svet. Pretvarate svoje znanje i razumevanje ratne veštine u proizvod za savezničke zemlje“, poručio je Karp Fedorovu u zajedničkom snimku koji je bivši ministar objavio nakon susreta.
Mihailo Fedorov je mnogo više od bivšeg ministra odbrane. Pre dolaska na čelo ovog ministarstva bio je jedno od ključnih lica ukrajinske digitalne transformacije, godinama je gradio reputaciju političara koji državnu administraciju pokušava da organizuje po uzoru na tehnološke kompanije.
U Ministarstvu odbrane taj pristup je pokušao da prenese direktno na ratište, zalažući se za brže uvođenje novih tehnologija, masovniju upotrebu bespilotnih sistema, digitalizaciju komandovanja i automatizaciju nabavki.
Ni saradnja sa Palantirom nije nova. U maju ove godine Fedorov je sa Karpom razgovarao upravo o veštačkoj inteligenciji, analizi podataka i širenju tehnoloških rešenja za ukrajinsku vojsku. Tada je ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo da se razmatraju AI tehnologije za analizu borbenih podataka, otkrivanje ciljeva i planiranje misija.
Još konkretniji primer saradnje bio je projekat Brave1 Dataroom, bezbedno okruženje za testiranje i obuku AI modela za vojne potrebe, koji su ukrajinske institucije pokrenule zajedno sa Palantirom početkom 2026. godine.
Zato Fedorovljev prelazak iz politike u privatni sektor nije tipičan slučaj bivšeg funkcionera koji otvara konsultantsku firmu, kakvih inače ima u izobilju. Njegova glavna vrednost za investitore jeste iskustvo stečeno u ratu u kojem se nove tehnologije testiraju u realnim borbenim uslovima.
Nakon više godina rata, ogromnih žrtava i razaranja i gotovo potpunog preoblikovanja ukrajinskog društva pod ratnim uslovima, Ukrajina je praktično postala ogromna laboratorija za ratovanje dronovima, softverom, senzorima i sistemima bez posade. Ono što je za ukrajinsku vojsku i civile pitanje golog opstanka, za odbrambenu industriju postalo je neprocenjivo iskustvo iz stvarnog rata, sa potencijalom da oblikuje način vođenja budućih sukoba širom sveta.
Upravo to iskustvo Fedorov i Karp sada pokušavaju da pretvore u industrijski proizvod. I na njemu ozbiljno zarade. Ne čudi stoga što mnogi kritičari u novim poslovnim aranžmanima bivšeg ukrajinskog ministra odbrane vide eklatantan primer sukoba interesa.
Nova firma nije jedini projekat koji Fedorov priprema nakon odlaska iz vlade.
Prema pisanju „Fajnenšl tajmsa“ on pokušava da privuče američki kapital za širi fond za odbrambene tehnologije. Ideja nije klasičan venture-capital fond koji samo ulaže u postojeće startape, već model u kojem bi Fedorovljev tim pomagao da se kompanije osnuju, razviju i proizvedu oružje za potrebe savremenih ratišta. Među prioritetima su borbena robotika, jeftini i brzi dronovi-presretači i rakete sa AI komponentama. Fedorov je pomenuo i mogućnost da se zapadnim partnerima ponudi ukrajinsko iskustvo u razvoju dronova u zamenu za sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući projektile za Patriot.
Plan, dakle, ide dalje od pukog osnivanja nove kompanije: najavljen je čitav ekosistem koji bi obuhvatio tehnološku firmu, fabriku, investicioni fond i think-tank organizaciju. U tom kontekstu Karpova investicija dobija dodatnu težinu. Ona predstavlja direktnu vezu između ukrajinskog ratnog iskustva i američkog kapitala i tehnološkog sektora.
Palantir je, inače, poznat po razvoju sistema za obradu ogromnih količina podataka i vojnu analitiku, a poslednjih godina postao je važan dobavljač američke vojske, izraelskih snaga i drugih zapadnih vlada. Ovu kompaniju prati velika senka i kontinuirana kritika, budući da njena sposobnost objedinjavanja podataka iz različitih izvora i njihovog prevođenja u operativne vojne odluke otvara ozbiljna pitanja o identifikovanju, praćenju i eliminisanju ciljeva na ratištu, uz minimalno ili potpuno odsustvo ljudske intervencije.
Glavni izvor prihoda Palantira je prodaja softvera za obaveštajne službe, vojske i policiju širom sveta. Uz to idu i optužbe da kompanija pomaže izraelskoj vojsci u sastavljanju spiskova ciljeva u Gazi, koje Tel Aviv obilato koristi u svom brutalnom obračunavanju sa Palestincima.
Zbog svega navedenog, ovu kompaniju redovno prati etiketa „najzastrašujuće AI kompanije na svetu“. Istovremeno, suočava se sa uličnim protestima i tužbama zbog navodnog kršenja privatnosti, dok joj vrednost akcija nezaustavljivo raste.
Samo nekoliko dana pre objave o novoj kompaniji, Fedorov je dobio još jednu međunarodnu funkciju. Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto angažovao ga je krajem avgusta, tokom sastanka u Rimu, kao savetnika za inovacije u oblasti odbrane. Krozeto je ponudu najavio još ranije, neposredno nakon Fedorovljeve smene, opisujući ga kao čoveka koji je, po njegovom mišljenju, pomogao da se promene pravila igre na savremenom ratištu. Teme razgovora u Rimu bile su dronovi, sistemi bez posade, protivvazdušna odbrana i razvoj šireg odbrambenog tehnološkog ekosistema.
Fedorov je time u neobičnoj poziciji: više nije deo ukrajinske vlade, ali istovremeno savetuje jednu članicu NATO o odbrambenim inovacijama i pokreće privatni biznis koji ukrajinsko ratno iskustvo želi da plasira na međunarodno tržište.
On, pak, tvrdi da mu glavni cilj ostaje Ukrajina. „Ukrajina će za mene biti prioritet“, poručio je prilikom najave osnivanja nove kompanije, uz obrazloženje da je njegov tim tokom rata stekao iskustvo primenjivo u razvoju nove generacije odbrambenih tehnologija, piše „Kijev Independent“.
Fedorovljev ulazak u privatni sektor dolazi nakon burnog odlaska iz ukrajinskog Ministarstva odbrane. Volodimir Zelenski ga je smenio posle samo šest meseci na funkciji. Zvanično obrazloženje bilo je povezano sa širim sukobom između Ministarstva odbrane i vojnog vrha, pre svega sa tadašnjim komandantom ukrajinskih oružanih snaga Oleksandrom Sirskim.
Fedorov je tvrdio da je tražio smenu Sirskog, smatrajući da on predstavlja prepreku reformama i tehnološkom pristupu ratu. Komandant ukrajinske vojske je ubrzo i sam smenjen, što je dodatno pokazalo koliko je dubok bio sukob unutar ukrajinskog vojnog i političkog vrha.
Smena je izazvala i retke javne proteste u Ukrajini protiv vlasti. Njegove pristalice su u Fedorovu videle simbola mlađe, tehnološki orijentisane generacije koja pokušava da promeni način na koji ukrajinska vojska vodi rat. Kritičari, međutim, smatraju da je njegov politički uspon bio praćen prevelikim sukobima sa vojnim vrhom i da tehnološka modernizacija sama po sebi ne može da reši probleme sa ljudstvom, komandovanjem i organizacijom vojske.
Posle smene Fedorov je promenio ton prema vrhu države. U avgustu je javno govorio o „sistemskoj krizi upravljanja“ i korupciji u Ukrajini, dok je istovremeno pozvao vlast da pripremi održavanje izbora čak i dok traje ratno stanje. To je, inače, zahtev koji je posebno osetljiv za ukrajinsku javnost, jer se izbori ne održavaju zbog sukoba sa Rusijom koji traje već gotovo pet godina. Uostalom, i mandat predsedniku Zelenskom istekao je još u maju 2024. godine.
Ipak, ova nova slika o Fedorovu je kudikamo složenija. Nekada lice ukrajinske digitalne transformacije, tokom rata postao je jedan od zagovornika ideje da se Ukrajina Rusiji ne može suprotstaviti klasičnim vojnim sredstvima, već mora biti brža, jeftinija i tehnološki agresivnija.
Sada pokušava da na tom iskustvu izgradi privatnu kompaniju. Za njega je to poslovna prilika, za Karpa i američki tehnološki sektor da se ukrajinsko ratno iskustvo pretoči u proizvode sa tržištem širom sveta, a za evropske države, koje posle ruske invazije preispituju sopstvene vojne kapacitete, Fedorov bi mogao da postane nešto između savetnika, tehnološkog posrednika i simbola nove ukrajinske odbrambene industrije.
Ostaje, ipak, otvoreno najvažnije pitanje: šta će tačno nova kompanija proizvoditi i koliko će njen poslovni model biti vezan za ukrajinsku državu. Za sada nema dovoljno javno dostupnih podataka o nazivu kompanije, vlasničkoj strukturi, vrednosti investicije ili konkretnim proizvodima. Poznato je samo da iza projekta, sa jedne strane stoji čovek sa iskustvom stečenim u jednom od najintenzivnijih tehnoloških ratova današnjice, a sa druge, jedan od najmoćnijih ljudi američke odbrambene tehnološke industrije.
I dok Rusija vrši intenzivan i stalan pritisak na frontu ostvarujući postepene teritorijalne pomake na istoku Ukrajine, ostaje da se vidi da li će Fedorovljev biznis uopšte stići da pomogne ukrajinskoj vojsci na terenu. Ako bivši ministar odbrane uspe da ukrajinsko iskustvo pretvori u komercijalno održive proizvode, njegov izlazak iz politike mogao bi se pokazati ne kao kraj njegove političke karijere, već kao njen novi početak. Ovoga puta van vlade, ali mnogo bliže velikom, baš velikom novcu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
