Šta dvojica Srba znaju o pokušaju udara na ukrajinske avione u Nemačkoj

Sve je kao u špijunskom filmu, ali sa veoma zamršenim scenarijom. Jedino što akteri koji se za sada pojavljuju na platnu ne liče na Džemsa Bonda već su priučeni i instruisani, tek šrafovi u velikoj igri koju i ne razumeju, ali se proteže preko cele Evrope.

Tako sada nemačke istražitelje i službe vrlo interesuje šta znaju dvojica Srba koji su u istražnom zatvoru u Srbiji. Jer njihov slučaj povezuje ukrajinske avione u Lajpcigu, dva ruksaka sa eksplozivom kod Kanjiže i grebe u mnogo dublju priču, piše DW.

U toj priči, Srbija je raskrsnica za vršljanje ruskih službi po Evropi. Za ono što se u Nemačkoj otvoreno naziva hibridnim ratom.

Šta su „jednokratni agenti“

Peripetija vraća u žižu ruske „jednokratne agente“ – često sitne kriminalce ili neupadljive građane koje ruske službe navodno vrbuju da za novac izvrše pokoju diverziju.

U Moskvi unapred uračunaju da će ovi priučeni diverzanti pasti u ruke policiji, ali je teško dokazati ko ih je i kako vrbovao.

DW je više puta izveštavao o fenomenu, recimo o ukrajinskim dečacima u Harkovu koji su za 20 evra ispisivali grafite protiv vlasti u Kijevu, a onda postavljali požare na transformatore povezane sa železničkom infrastrukturom.

Ili o uništavanju najmanje 270 automobila u Nemačkoj u čemu su navodno učestvovali i po jedan državljanin Srbije i BiH, opet za ruski račun. Ubrizgavali su pur-penu u auspuhe, što može da uništi motor, a na automobilima ostavljali nalepnice koje sugerišu da je sve delo radikalne zeleno-levičarske omladine. Tako su navodno Rusi hteli da probude bes javnosti protiv Zelenih i pomognu radikalnoj desnici na izborima u Nemačkoj.

Nedeljnik Špigel je to opisao kao ruski „rat iz senke“ protiv Nemačke. „Hakerski napadi na snabdevače energijom, kampanje dezinformacija pred izbore, nadletanje dronova nad kasarnama i industrijskim postrojenjima: Moskva raspolaže bogatim izborom alata da destabilizuje Nemačku i uznemiri stanovništvo.“

Stvari su postale ozbiljnije, smatraju nemačke službe, nedavno na aerodromu u Lajpcigu.

„Platiće za to“, poručio je kancelar Fridrih Merc prošle sedmice. Nije pomenuo Rusiju nego uopšteno „autore hibridnih napada“ na Nemačku. Posle toga se iz vrha vlasti više puta čulo da baš Rusiju smatraju odgovornom za pokušaj napada u Lajpcigu.

Foto: Hendrik Schmidt/dpa via AP

Trag do Srbije

Na tom aerodromu na istoku Nemačke je početkom avgusta pronađen dron, tik pored ukrajinskog transportnog aviona Antonov, u delu aerodroma koji i ukrajinska vojska koristi za logistiku. Nedaleko od drona – konzerva sa plastičnim eksplozivom.

Snimci i istraga ukazuju, kako je saopšteno, da je dron sa eksplozivom trebalo da se zakuca u rezervoar aviona i dovede do eksplozije kerozina. No, eksploziv je loše bio povezan sa upaljačem pa nije uspelo.

Deset dana kasnije je nađen sličan dron oko pet kilometara od aerodroma. Oba drona su bila opremljena ruterom i njima se moglo upravljati preko mobilne mreže – iz bilo kojeg kutka sveta.

Pronađeni su tragovi DNK. Istražitelji imaju barem dvojicu osumnjičenih – jedan je navodno u kontaktu sa ruskim tajnim službama i dovodi se u vezu sa eksplozijom u poljskom Lođu 2024. godine. Drugi je navodno pred pokušaj napada u Lajpcigu u Nemačku doputovao iz Istanbula, a potom otišao u Srbiju.

„Ta balkanska država je, po saznanjima zapadnih obaveštajnih službi, žarište za ruske operacije sabotaža u Evropi. Tamo navodno ruske tajne službe regrutuju i obučavaju ljudstvo“, piše sada Špigel.

Taj nedeljnik donosi nove informacije iz istrage, gde tragovi opet vode u Srbiju i povezuju Lajpcig i Kanjižu.

Šta znaju B. i Đ.

Nemački istražitelji vrlo su zainteresovani za to šta znaju Danilo B. i Slobodan Đ. koji su od 11. juna u pritvoru u Srbiji. Veruje se da imaju informacija o jednom „kolegi“, jednokratnom agentu koji je umešan u slučaj Lajpciga.

B. je rusko-srpski državljanin, a Đ. samo srpski. Zaustavljeni su kada su, u dva odvojena automobila, pokušali da pređu granicu ka Mađarskoj. Jedan je u gepeku nosio komponente drona, a drugi konzerve sa eksplozivom.

U Srbiji se istraga protiv njih vodi zbog nedozvoljenog držanja i nošenja oružja, municije i eksplozivnih materija, a B.D je pod istragom i za falsifikovanje isprave. Za sada zvanično nema reči o planiranju napada, terorizmu ili sličnom.

I inače u Beogradu nema mnogo reči o ovome. Dok je tabloid Bild u Nemačkoj uveliko pisao da su u pitanju ruski jednokratni agenti, pa je i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint rekao da su službe dojavom srpskim kolegama sprečile pokušaj napada u Nemačkoj, iz srpskih institucija se ne čuje skoro ništa.

Doduše, Više javno tužilaštvo u Subotici saopštilo je ove srede (2. septembar) da je istragu protiv te dvojice proširilo na još četiri osobe od kojih su dve isto u pritvoru, jedna ima meru zabrane napuštanja stana, a jedna nije dostupna srpskim organima.

U odgovorima za Radio Slobodna Evropa (RSE), tužilaštvo nije komentarisalo nijedan navod iz Nemačke upućujući na tajnost istrage. Ali jeste potvrdilo da je proširenje istrage povezano sa slučajem Kanjiža.

Radi se o otkriću dva ruksaka sa eksplozivom kod tog grada na srpsko-mađarskoj granici, u blizini gasovoda. Bilo je to u aprilu, svega par dana pred odsudne izbore u Mađarskoj koje je, tada još premijer, Viktor Orban potom izgubio.

Orban je incident iskoristio da maltene direktno optuži Ukrajinu za diverziju i pokušaj odsecanja od ruskog gasa, u sličnom tonu u kojem je vodio celu kampanju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije upirao prstom, ali je rekao da je „očito da nas geopolitičke igre neće ostaviti na miru“.

Foto: Hendrik Schmidt/dpa via AP

Srbija na vetrometini

Od početka pune ruske invazije na Ukrajinu, vlasti u Srbiji su se dičile time što nisu uvele sankcije protiv Rusije.

Ali, ubrzo je postala javna tajna da Srbija istovremeno za američki novac, preko posrednika iz Češke i Poljske, masovno oprema ukrajinsku vojsku granatama. Ta špaga krunisana je nedavno, posetom ukrajinskog predsednik Volodimira Zelenskog Beogradu, kada na konferenciji za štampu upadljivo nije bilo reči o vojnoj saradnji.

Prethodno su se ređali incidenti koji ukazuju da je Srbija premrežena ruskim službama.

Samo prošlog septembra uhapšene su najpre dve osobe zbog sumnje da su u kampu kod Loznice obučavale oko 150 moldavskih i rumunskih državljana da izazovu haos posle izbora u Moldaviji. U toj zemlji je uhapšeno sedamdeset ljudi uoči izbora.

Nekoliko dana kasnije, uhapšeno je još jedanaest ljudi u Srbiji. Sumnjiče se za špijunažu i versku i nacionalnu diskriminaciju, jer su prošle godine bacali zelenu farbu na jevrejske objekte u Parizu, a pred džamije ostavljali svinjske glave u pokušaju da izazovu haos. Pored toga, ispisivali su i diskriminišuće poruke pred Brandenburškom kapijom u Berlinu.

Iako opet u Srbiji nije rečeno, u evropskim medijima se uveliko pisalo da je to sve rađeno za pare i za ruski račun.

„Teško je poverovati da srpske službe bezbednosti nisu znale da se to dešava, jer se tu ne radi o jednom slučaju nego o čitavom nizu istih ili sličnih slučajeva, da mi imamo da strani državljani vrše obuku za različite bezbednosne ili parabezbednosne akcije u drugim državama“, rekao je tada Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za RSE.

Šta se preduzima

Dok su se vlasti Aleksandra Vučića očito odlučile da javno ne talasaju – i sva je prilika da tek neće pred izbore – mnogi komentatori procenjuju da je Srbija stvari sa zapadnim zemljama izgladila tihom saradnjom. I naoružavanjem Ukrajine, ali i hapšenjem navodnih ruskih agenata.

U Nemačkoj pak, u jeku istrage oko pokušaja napada u Lajpcigu, saopšteno je da se zatvara Ruski dom u Berlinu i konzulat te zemlje u Bonu, kao i da će biti pooštrena granična kontrola ruskih državljana koji dolaze u Nemačku.

Rusija sve vreme odbacuje sve optužbe. Šef diplomatije Sergej Lavrov ovih dana je navode o umešanosti Moskve u slučaj Lajpcig nazvao potpuno izmišljenim provokacijama. Rusija će, kao kontrameru, sada zatvoriti Geteov institut na nekoliko lokacija.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!