U filmu „Tito i ja“, porodica malog Zorana veća za stolom, kad ovaj bude pozvan na maršalov rođendan. Teča ironično kaže da nije red ići praznih ruku, a baka pita: „Šta čovek njemu može da pokloni, a da on to već nema?“
Tako nekako se može zapitati na vest da predsednik Aleksandar Vučić, najsnimaniji čovek sveta, pokreće svoj podkast. Šta to on još može da kaže, a da nije već stoput rekao?
Vučić u osvit odsudnih izbora ruši screen time rekord postavljen prošle godine, kada se 400 puta „obratio“. Konferencijama, televizijskim emisijama, videima na Instagramu sada su dodati živi prenosi posela i cunjanja Srbijom gde predsednik ne stiže ni da prezalogaji bez kamere.
I sada još i podkast? Pardon, „podkAVst“ sa logotipom u bojama i dizajnu Srpske napredne stranke.
Šta je tu normalno
Tu će se, najavio je Vučić, pričati o sportu, kulturi, umetnosti, veri, istoriji, kao i o stvarima „zbog kojih vredi zastati i saslušati drugog čoveka“, o njihovim uspesima, padovima, verovanjima i svemu što ih je oblikovalo.
Da se ne naljuti Vučićev imenjak Gajšek, ali skoro kao Agape!
Prvi gost biće košarkaški trener Miroslav Muta Nikolić, čuven po rečenici koju je prvi put izgovorio posle evropske titule za SR Jugoslaviju 1997. godine. „Ja nemam pojma zašto se radujemo“, rekao je šeretski pokazujući medalju, „pa ovo je sve normalno.“
Tu rečenicu je posle podgrejao sto puta, a dobre su šanse da je ponovi i u podkastu kod predsednika koji još uči za košarkaškog trenera.
Koliko je dosta
Javnost u Srbiji godinama je, bez sopstvenog pristanka, deo propagandnog eksperimenta gde je nejasno koliko ga kreira Vučić, a koliko njegovi skupi izraelski PR magovi.
Naime, pošto stranka ne postoji, pošto se njegovi uglavnom blamiraju izjavama i pošto je u prezreloj fazi kulta ličnosti, Vučić nudi samo sebe. Stalno, sa svih kanala, svim povodima i u svako doba dana.
Eksperiment, kažem, jer čovek bi pomislio da građanima ipak ne treba dodijavati toliko da je i sam Vučić prihvatio šalu pa u jednoj od kampanja na Pinku izašao iz frižidera. Ispostavilo se da dodijavanje ne smeta u današnje doba hiperprodukcije – ko se drogira Vučićem, dobije svoju dozu; koga nervira, promeni kanal ili uzme telefon u ruke.
Ključ je možda u onim poluzainteresovanima koji politiku prate na nivou mima i kroz poruke koje im kum pošalje preko Vajbera. I oni moraju da zakače negde Vučića, evo sada i u podkastu. Pa ako im ispadne simpatičan…
Možda da bude podkaster
Tako je podkast u kojem će da priča o ljudima i njihovim sudbinama, o kulturi, sportu i koještarijama, prilika da Vučić u kampanji razgovara sa nekim ljudima koje narod zna iz drugih epizoda. Prilika da ponešto postane viralno.
Za razliku od klasičnih „obraćanja“, ovde je uzbudljivo videti da li predsednik može da – ćuti.
On, koji drži slovo gde god da se pojavi i o čemu god da je reč, sada bi trebalo da je domaćin razgovora – a setimo se kako se breca na podobne novinare kad postavljaju pitanje duže od pet sekundi.
Na kraju, danas svako ima podkast, pa zašto ne bi i predsednik! Za razliku od nenormalne količine televizijskog vremena do sada, ovo sa podkastom je još i normalno. Možda uskoro, lišen državnih i drugih obaveza, bude potpuno mogao da se posveti podkastu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
