Britanska odluka da Ukrajini ustupi licencu za proizvodnju raketa „Storm šedou“ izazvala je oštre reakcije Moskve, ali od licence do serijske proizvodnje put nije kratak. Kijev će morati da obezbedi čitav lanac proizvodnje, od motora i sistema za navođenje do bojeve glave i navigacionih komponenti.
Kada je Ukrajina u proleće 2023. prvi put dobila krstareće rakete „Storm šedou“, bila je to jedna od najvažnijih odluka zapadnih saveznika u oblasti raketa dugog dometa. Otada su one više puta korišćene za napade na skladišta, komandne centre, baze i druge vojne i industrijske ciljeve ruskih snaga. I zato je vest da će Kijev dobiti licencu za proizvodnju ovog oružja izazvala burnu reakciju Kremlja. Ruski zvaničnici optužili su britansku vladu da podstiče eskalaciju rata i čak zapretili napadima na buduća proizvodna postrojenja.
Britanski premijer Endi Bernam je tokom posete Kijevu 24. avgusta, na Dan nezavisnosti Ukrajine, doneo tajne nacrte i licencu za proizvodnju krstarećih raketa „Storm šedou“, koje su poznate i pod francuskim nazivom SCALP. Bernam je izjavio da je London ovlastio proizvođača naoružanja MBDA da preda informacije neophodne za proizvodnju ovih raketa u Ukrajini.
„Storm šedou/SCALP“ su krstareće rakete koje se lansiraju iz vazduha i u upotrebi su od početka 2000-ih. Nose ih avioni taktičke avijacije, među kojima su Tornado, Miraž 2000, Rafal i Jurofajter Tajfun. Proizvođač kao neke od glavnih prednosti rakete navodi to što je teško otkriti i presresti sistemima protivvazdušne odbrane, što je posebno otporna na elektronsko ratovanje i što ima visoku preciznost pogađanja, čak i kada je reč o zaštićenim ciljevima.
Rakete „Storm šedou“ prvi put su korišćene u borbi tokom rata u Iraku , u martu i aprilu 2003. godine. Prema podacima američkog istraživačkog centra za strateške i međunarodne studije CSIS, raketu je tada koristilo britansko ratno vazduhoplovstvo. Kasnije je korišćena u Libiji, kao i u operacijama protiv „Islamske države“ i u napadima zapadne koalicije na objekte sirijske vlade.
Međutim, nijedan od dotadašnjih protivnika protiv kojih su korišćene rakete „Storm šedou/SCALP“ nije raspolagao savremenim sredstvima elektronskog ratovanja i protivvazdušne odbrane. Pravi test za ovu raketu zato je predstavljalo njeno uvođenje u arsenal ukrajinskih oružanih snaga u maju 2023. godine, kada je njome opremljeno nekoliko bombardera Su-24M.
Otada je Ukrajina redovno dobijala ove rakete od Velike Britanije i Francuske , a prema medijskim izveštajima, verovatno i od Italije . Prve mete bili su ruski objekti na okupiranim teritorijama Ukrajine i na Krimu, koji je Rusija anektirala. Ruskim snagama očigledno nije uvek uspevalo da presretnu ove rakete.
Posebnu pažnju izazvala je ofanziva protiv ruske Crnomorske flote u jesen 2023. godine. Prema navodima ukrajinske strane, tada nije pogođeno samo sedište flote u Sevastopolju, već i desantni brod „Minsk“ i podmornica „Rostov na Donu“. Nije isključeno da je raketa Storm šedou korišćena i u napadu na još jedan veliki desantni brod, „Novоčerkask“, u Feodosiji.
Posle tih napada, kao i drugih redovnih raketnih i dronskih udara ukrajinskih oružanih snaga, ruska komanda prebacila je preostale operativne brodove Crnomorske flote sa Krima u Novorosijsk.
Sledeći korak bila je ograničena upotreba raketa protiv ciljeva na teritoriji Rusije. Rakete su, po svemu sudeći, prvi put upotrebljene protiv Rusije u novembru 2024. godine. Prema procenama posmatrača, tada je cilj mogao da bude podzemni komandni centar u Marjinu, u Kurskoj oblasti.
Pretpostavlja se i da je uz učešće raketa „Storm šedou“ napadnuta fabrika „Kremnij El“ u Brjansku – nekada drugi najveći proizvođač mikroelektronskih komponenti u Rusiji. Značajan deo njene proizvodnje bio je namenjen upravo potrebama ruske vojne industrije. Među ostalim napadima posebno se izdvaja napad na fabriku poluprovodnika „VZPP“ u Voronježu u junu 2026. godine. Ona proizvodi elektronske komponente za ruske rakete, naročito za tipove H-101 i Iskander-K.
Ipak, Markus Šiler, stručnjak za raketnu tehnologiju pri Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), upozorava na prevelika očekivanja. Prema njegovim rečima, teško je pouzdano proceniti efikasnost ovih raketa.
„Ni jedna ni druga strana u ratu nemaju interes da u javnost dospeju precizne informacije o napadnutim ciljevima, procentu presretanja i preciznosti. Međutim, iz ogorčenosti ruske strane zbog planirane licencne proizvodnje u Ukrajini može se zaključiti da oni ove projektile ne bi voleli da vide u Ukrajini, što znači da očigledno imaju određeni efekat. Ali ovaj projektil sam po sebi sigurno nije presudan za ishod rata“, rekao je Šiler u razgovoru za DW.
Saglasnost Pariza i Londona da Ukrajini izdaju licencu za proizvodnju raketa „Storm šedou“ još ne znači da će njihova proizvodnja moći brzo da počne. Raketa Storm šedou je sistem sastavljen od različitih komponenti – njen motor, sistem za navođenje, bojeva glava i drugi delovi proizvode se u različitim kompanijama. Tako turbomlazni motor TR60-30 za ove rakete proizvodi francuska kompanija Safran, navodi ukrajinski stručni časopis „Difens ekspres“. Termovizijsku glavu za navođenje proizvodi druga kompanija, dok drugi proizvođači isporučuju bojevu glavu i navigacione sisteme.
Zbog toga će uspostavljanje čitavog proizvodnog ciklusa zahtevati vreme i saradnju brojnih dobavljača. Samo organizovanje proizvodnje svake pojedinačne komponente je „zadatak koji nije moguće obaviti za nekoliko meseci“, ističu analitičari „Difens ekspresa“. Zbog toga bi, po njihovom mišljenju, za Ukrajinu bilo mnogo efikasnije da „pojedine komponente proizvodi po licenci i ugrađuje ih u već postojeće ukrajinske krstareće rakete“.
Sa tim stavom slaže se i stručnjak Markus Šiler. On smatra da početak serijske proizvodnje raketa „Storm šedou“ u Ukrajini nije pitanje meseci, već da je ona još „veoma daleko u vremenskom smislu“.
„Ali ne treba zaboraviti da bi ukrajinski inženjeri eventualno mogli da preuzmu neke tehničke pristupe i rešenja za sopstvene proizvode. Možda je to čak i važniji aspekt“, naglašava on.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ruski državljanin Mihail Nikolajevič Šabunjanin, osumnjičen za trostruko ubistvo na strelištu u Danilovgradu, izvršio je samoubistvo nakon što ga je policija opkolila u šumi iznad Herceg Novog. Šta se zna o njegovim ranijim dolascima u Crnu Goru, kretanju pre zločina i policijskoj potrazi
Državljanka Srbije Enisa Leković, koja se vodila kao nestala tokom katastrofalnih poplava u Nepalu, pronađena je i nalazi se na bezbednom, potvrdila je njena ćerka Ines Todorović
Pregled medicinskih kartona, iskaza i pravnih podnesaka pokazuje da je rolerkoster X2 kompanije Siks Flegs povezan sa više od desetak prijava ozbiljnih povreda i hospitalizacija tokom skoro dve decenije
Dok Balkan „čami“ na klupi i moli za ulazak, Island je odbio da uopšte počne da pregovara o ulasku u EU. Zašto im se ne da da se priključe?
Katastrofalne bujice koje su se obrušile niz doline Himalaja ostavile su za sobom više od 900 mrtvih i hiljade nestalih u Nepalu i na Tibetu. Spasioci i dalje tragaju za ljudima zarobljenim u naseljima, planinskim predelima i tunelima hidroelektrana
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
