foto: marko risović
Dvanaest bugarskih nevladinih organizacija 18. avgusta pismeno je ministarki životne sredine i voda Bugarske tražilo informacije o rudarenju Ziđina u Srbiji. Dan ranije isto je zatražilo 28 rumunskih organizacija. Strahuju od prekograničnog zagađivanja
Bugarske nevladine organizacija, među kojima su Društvo za divlju prirodu „Balkani“, „Balkanka“, fondacija „BlueLink“, „Za Zemju“ i inicijativa „Zeleni zakoni“, obratilo se Rosici Karamfilovoj, ministarki životne sredine i voda Bugarske, saopštila je organizacija Timočka buna.
Traže da Bugarska pokrene prekogranične konsultacije o Prostornom planu za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, po Kijevskom protokolu uz Konvenciju iz Espoa. Dan ranije je 28 rumunskih organizacija zatražilo od Bukurešta da ne prepusti Dunav. uticaju kineskih rabota u Srbiji
Timok se u Dunav uliva uzvodno od bugarskih opština Bregovo, Vidin i Lom, pa organizacije traže da Bugarska dobije priznat status potencijalno pogođene strane u fazi nacrta plana. Traže i da bugarski organi, opštine i građani dobiju plan i izveštaj o strateškoj proceni na bugarskom jeziku, i da na javnoj sednici imaju pravo na odgovor na primedbe pod istim uslovima kao učesnici iz Srbije.
Zahtevaju i da ministarstvo blagovremeno obavesti opštine, basenske direkcije i zajednice nizvodno.
Zahtevi bugarskih organizacija idu i korak dalje od rumunskih: ako Srbija odbije da obavesti Bugarsku, organizacije traže da se od nje zatraži pisano obrazloženje te odluke. Uz to traže nezavisne ekspertske procene prekograničnog i kumulativnog uticaja rudarenja Ziđina, uključujući proširenje površinskog kopa „Južni revir“ i izmeštanje reke Mali Pek, kao i procenu uticaja na biodiverzitet Malka Golaje, te da se pitanje pokrene bilateralno sa srpskim ministarstvom i pred Evropskom komisijom.
Bugarska strana se poziva i na sopstveno iskustvo sa granice. Posle žalbi organizacija Earth Thrive i „Balkanka“, Stalni komitet Bernske konvencije je u decembru 2025. doneo odluke kojima se od Srbije traži obustava zagađujućih aktivnosti u rudarskim područjima Bosilegrada i Homolja i sanacija već nastale štete, uz izveštavanje o prekograničnoj saradnji sa Bugarskom.
Slučaj se odnosi na rudnik Podvirovi (Karamanica), čiji su oticaji dospevali u Dragovišticu, reku koja otiče u Bugarsku. Poenta pisma je da se, za razliku od tog slučaja, susedi uključe pre nego što zagađenje nastane.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Lidlova akumulatorska bušilica PARKSIDE ponovo je privukla pažnju svetske javnosti nakon što je, posle Airbusa A380, uspela da pokrene i čuveni London Eye. Poduhvat je izveden u okviru akcije „THE ROTATION“, a organizatori navode da je njime postavljen novi Ginisov svetski rekord
Kukuruza će, uprkos smanjenju prinosa, biti dovoljno za domaće potrebe, pre svega zbog smanjenog broja grla stoke, ali su žege „obrale rod“ soje
Odluku o povećanju minimalne cene rada će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, smatrajući da je iznos od 600 evra nedovoljan
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
