Zašto Srbija ponovo uvodi kauciju za ambalažu?

Mnogi su zaboravili sistem u Jugoslaviji kada su sa sobom nosili praznu staklenu flašu kada bi kupovali novo piće. Kada biste išli u prodavnicu po pivo, mineralnu vodu ili sok, podrazumevalo se da sa sobom nosite prazne staklene flaše. U prodavnici biste dali prazne, a kući poneli pune flaše, plaćajući samo cenu pića.

Ko nije imao praznu ambalažu, platio bi kauciju, a klinci bi često po komšiluku skupljali prazne flaše i papiriće od kaucije i odnosil ih u lokalne prodavnice kako bi od vraćene kaucije dobili sitan novac.

Ovo nije samo romantična priča iz Juge već reciklažni sistem koji je funkcinisao decenijama, a mogao bi, po malo izmenjen, da se vrati i u Srbiju, predlogom koji je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo za 2027. godinu.

To bi trebalo da popravi dosadašnji model reciklaže, koji je jednostavno zakazao.

Zašto se reciklaža nije primila u Srba

Sistem reciklaže u Srbiji se našao u ozbiljnoj krizi uglavnom zbog ukidanja državnih podsticaja za tretman teškog i opasnog otpada, nestabilne zakonske regulative i nedostatka osnovne infrastrukture.

Iako građani redovno plaćaju ekološke takse, izostanak finansijske održivosti i sporni uslovi subvencija doveli su do otpuštanja radnika i obustave preuzimanja otpada poput starih guma, frižidera i bojlera početkom 2026. godine, o čemu je „Vreme“ detaljno pisalo. Iako su novi konkursi otvoreni, stručnjaci su ih opisali kao nepraktične ili neprimenjive na postojeći zakonski sistem.

Reciklaža flaša u Srbiji se smatra neuspešnom jer se reciklira tek oko 15 do 17 odsto ukupnog komunalnog otpada, dok ogroman deo ambalaže završava na divljim i regularnim deponijama. Kada je reč o staklu, situacija je posebno loša: svega nekoliko procenata sakupljenog stakla dolazi iz domaćinstava, dok se većina reciklira isključivo kroz privredu i industriju.

Foto: Pixabay

Ljudima treba da vide novac od reciklaže

Nedostatak postojećeg sistema je i što građani ne mogu da odu u radnju, ubace par flaša u automat, i vide konkretan novac, koliko god on bio sitan. Pokušaji poput beogradskih reciklomata (gde se za ubačenu flašu dobijao kredit za prevoz) brzo su propali zbog lošeg održavanja i prestanka rada firmi koje su ih praznile.

Sa druge strane, ljudi u Srbiji ne recikliraju ni zato što jednostavno nema adekvatnih kontejnera. Prema podacima udruženja reciklera, jedva 28 odsto stanovništva u Srbiji ima pristup uslugama recikliranja. U većini gradova i sela uopšte ne postoje namenski kontejneri (takozvana zvona za staklo ili kante za plastiku).

A tamo gde kontejneri i postoje, građani često ubacuju sve i svašta.

Na koncu, Srbija nije imala fabrike za preradu stakla. Nekadašnji gigant Staklara Paraćin bio je godinama u problemima i tek je ponovo otvoren u aprilu 2026. Tako dolazimo do apsurda – staklo koje se i sakupi u Srbiji delom se melje u krš i izvozi kamionima u Bugarsku i Hrvatsku na topljenje.

Kako funkcioniše sistem povratne kaucije

Sistem povratne kaucije ( na engleskom DRS – Deposit Return Schemes) je sistem za reciklažu ambalaže od pića tako što se prilikom kupovine pića naplaćuje kaucija (depozit), koja se refundira kada se ambalaža vrati na reciklažu.

Visokoefikasni sistemi povratne kaucije ostvaruju stopu prikupljanja veću od 90 odsto.

U Evropskoj uniji, Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu nalaže državama članicama da uspostave sisteme kaucije za limenke i plastične flaše do 2029. godine, osim ako se ne kvalifikuju za izuzeće tako što će ostvariti stopu prikupljanja od 80 odsto do 2026. godine i podneti plan za dostizanje stope od 90 odsto do 2029. godine.

Dodavanje finansijske vrednosti iskorišćenoj ambalaži motiviše ljude da recikliraju i prenosi poruku da ti materijali takođe imaju vrednost za društvo kao resurs.

U SAD-u se ova vrsta zakonodavstva naziva „zakon o flašama“ ili „bottle bill“. Širom Australije koristi se termin sistem kaucije za ambalažu.

Srednja evropska stopa prikupljanja za PET plastičnu ambalažu od pića iznosi 87 odsto za sisteme povratne kaucije, u poređenju sa 50 odsto za sisteme uličnog/kućnog odvajanja otpada. Širom SAD-a, ambalaža sa kaucijom se prikuplja za reciklažu po prosečnoj stopi od 67 odsto, u poređenju sa 25 odsto za ambalažu bez kaucije.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.