Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Crk’o ti je frižider, kupiš novi, platiš nekog da ga odstrani. Taj neko dođe, uzme pare i onda ga baci negde gde niko ne gleda – na neku divlju deponiju, u reku, šumu. Jeste da nije baš po zakonu, ali tako nema dodatne troškove.
Godinama smo u Srbiji viđali stare veš-mašine, bojlere ili gume na ulici i u prirodi, pa i kako plutaju rekama. Ovo stanje bi moglo da se vrati, upozoraju stručnjaci za upravljanje otpadom i reciklažom. Jer, Vlada Srbije je od 1. januara obustavila podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada, pa su reciklažne kompanije prestale da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad, kao i dotrajale akumulatore.
Izvori „Vremena“ kažu da su firme koje se bave preradom otpada direktno pogođene, da su u panici i trenutno imaju krizne sastanke, jer ne znaju kako da nastave da rade ubuduće. Bez državne pomoći, nemaju interes da se bave ovim poslom, jer bi bile u minusu. Oni koji imaju male biznise u ovoj branši su mahom preplašeni i strepe da će ih zgaziti ako bilo šta javno kažu, dodaju izvori redakcije. Time je ugrožen sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika, a indirektno još 13.000, i orvatni poslovi koji su u javnom interesu.
lv11-tire-999867_1280Foto: Samson Jay/Pixabay
Kuda ide eko-taksa?
U međuvremenu, svako ko ima firmu u Srbiji, pa i najmanju, i dalje plaća eko taksu, koja je uvedena 2019. godine. Ova taksa, odnosno naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, je obavezna godišnja naknada za sva pravna lica, preduzetnike, uključujući paušalce i udruženja u Srbiji, a uvedena je po principu „zagađivač plaća“. Visina takse je od 5.000 dinara, a ide i do dva miliona, u zavisnosti od delatnosti i prihoda firme.
Tako je pitanje – gde ide novac, koji bi trebalo da se iskoristi za odlaganje opasnog i elektronskog otpada? U zemljama Evropske unije, pak, države obezbeđuju ogromnu pomoć za reciklere, koja ide i do 60 odsto, jer je ovo jednostavno posao od javnog interesa.
Nema računice
Prihod koji sada recikleri mogu da ostvare prodajom izdvojenih sirovina, tvrdi Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom i reciklažu za Biznis.rs, ne pokriva realne troškove sakupljanja, transporta i tretmana.
„Tretman ovih vrsta otpada jednostavno nije isplativ bez sistemske podrške države. Troškovi su veći od prihoda, što znači da bez subvencija ili modela produžene odgovornosti proizvođača, sistem ne može da funkcioniše“, kaže Cvejanov.
Prema njenim rečima, Srbija je godinama koristila model podsticaja kao način da osigura da se otpad iz domaćinstava i privrede pravilno zbrine. Ukidanjem uredbe reciklažna industrija se, praktično preko noći, našla u situaciji da posluje bez finansijske osnove za tretman najskupljih kategorija otpada.
Gde će ići gume od vuklanizera
Operateri koji poseduju dozvolu za tretman otpada od 1. januara su obustavili preuzimanje reciklabilnog opasnog otpada, što su pojedini potvrdili za N1, pod uslovom da ostanu anonimni. Oni su rekli da bi mogao da bude ugrožen rad i dobrog dela industrije, jer brojni proizvođači pneumatika, električnih i elektronskih proizvoda, ali i vulkanizeri, auto-servisi i servisi bele tehnike od 1. januara nemaju kome da predaju svoj otpad.
Foto: FoNetDivlja deponija / Foto: FoNet
„Moguća su dva scenarija, jedan koji podrazumeva njihov otežan rad i povećane troškove skladištenja otpada u prvoj fazi i potpuna blokada rada u drugoj fazi. Drugi scenario je da oni, uz neku vrstu blagoslova države, prestanu da ispunjavaju svoje zakonom utvrđene obaveze, odnosno da pored već ogromnih količina drugih vrsta otpada koji se nekontrolisano odlažu na smetlištima i u životnoj sredini, dobijemo i dodatne količine otpada, koji sadrže brojne štetne supstance, sa nesagledivim posledicama po životnu sredinu i javno zdravlje”, naveli su za N1.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Državna kasa Srbije je u septembru, prema podacima koje je dobio nedeljnik Radar iz neimenovanih izvora, imala manjak od oko 900 miliona evra, a ukupan deficit na kraju meseca bio bi 1,74 milijarde evra. Zvanični podaci biće objavljeni tek posle izbora 25. oktobra.
Šta Dušanu Bajatoviću, predsedniku Srbijagasa i funkcioneru Socijalističke partije Srbije, smeta u postojećem ekonomskom modelu Srbije i zašto u tom kontekstu pominje Ekspo?
Javni dug Srbije povećan je u avgustu ove godine u odnosu na jul za čak 10,5 milijardi dinara. Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja
Srbija trenutno raspolaže najvećim rezervama goriva u regionu koje pokrivaju 51 dan neto uvoza, pokazuju podaci Sekretarijata Energetske zajednice. Ali to nije dovoljno.
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
