Država je od 1. januara 2026. obustavila podsticaje za otpad. Neke reciklažne kompanije su, saznaje „Vreme“, prestale da preuzimaju stare gume, frižidere i akumulatore. Mnogi su preplašeni za dalji opstanak, iako se bave poslom od javnog interesa. Šta će biti sa ovim otpadom?
Crk’o ti je frižider, kupiš novi, platiš nekog da ga odstrani. Taj neko dođe, uzme pare i onda ga baci negde gde niko ne gleda – na neku divlju deponiju, u reku, šumu. Jeste da nije baš po zakonu, ali tako nema dodatne troškove.
Godinama smo u Srbiji viđali stare veš-mašine, bojlere ili gume na ulici i u prirodi, pa i kako plutaju rekama. Ovo stanje bi moglo da se vrati, upozoraju stručnjaci za upravljanje otpadom i reciklažom. Jer, Vlada Srbije je od 1. januara obustavila podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada, pa su reciklažne kompanije prestale da preuzimaju stare gume, električni i elektronski otpad, kao i dotrajale akumulatore.
Izvori „Vremena“ kažu da su firme koje se bave preradom otpada direktno pogođene, da su u panici i trenutno imaju krizne sastanke, jer ne znaju kako da nastave da rade ubuduće. Bez državne pomoći, nemaju interes da se bave ovim poslom, jer bi bile u minusu. Oni koji imaju male biznise u ovoj branši su mahom preplašeni i strepe da će ih zgaziti ako bilo šta javno kažu, dodaju izvori redakcije. Time je ugrožen sistem koji direktno zapošljava oko 15.000 radnika, a indirektno još 13.000, i orvatni poslovi koji su u javnom interesu.
lv11-tire-999867_1280Foto: Samson Jay/Pixabay
Kuda ide eko-taksa?
U međuvremenu, svako ko ima firmu u Srbiji, pa i najmanju, i dalje plaća eko taksu, koja je uvedena 2019. godine. Ova taksa, odnosno naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, je obavezna godišnja naknada za sva pravna lica, preduzetnike, uključujući paušalce i udruženja u Srbiji, a uvedena je po principu „zagađivač plaća“. Visina takse je od 5.000 dinara, a ide i do dva miliona, u zavisnosti od delatnosti i prihoda firme.
Tako je pitanje – gde ide novac, koji bi trebalo da se iskoristi za odlaganje opasnog i elektronskog otpada? U zemljama Evropske unije, pak, države obezbeđuju ogromnu pomoć za reciklere, koja ide i do 60 odsto, jer je ovo jednostavno posao od javnog interesa.
Nema računice
Prihod koji sada recikleri mogu da ostvare prodajom izdvojenih sirovina, tvrdi Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom i reciklažu za Biznis.rs, ne pokriva realne troškove sakupljanja, transporta i tretmana.
„Tretman ovih vrsta otpada jednostavno nije isplativ bez sistemske podrške države. Troškovi su veći od prihoda, što znači da bez subvencija ili modela produžene odgovornosti proizvođača, sistem ne može da funkcioniše“, kaže Cvejanov.
Prema njenim rečima, Srbija je godinama koristila model podsticaja kao način da osigura da se otpad iz domaćinstava i privrede pravilno zbrine. Ukidanjem uredbe reciklažna industrija se, praktično preko noći, našla u situaciji da posluje bez finansijske osnove za tretman najskupljih kategorija otpada.
Gde će ići gume od vuklanizera
Operateri koji poseduju dozvolu za tretman otpada od 1. januara su obustavili preuzimanje reciklabilnog opasnog otpada, što su pojedini potvrdili za N1, pod uslovom da ostanu anonimni. Oni su rekli da bi mogao da bude ugrožen rad i dobrog dela industrije, jer brojni proizvođači pneumatika, električnih i elektronskih proizvoda, ali i vulkanizeri, auto-servisi i servisi bele tehnike od 1. januara nemaju kome da predaju svoj otpad.
Deponija_06Divlja deponija / Foto: FoNet
„Moguća su dva scenarija, jedan koji podrazumeva njihov otežan rad i povećane troškove skladištenja otpada u prvoj fazi i potpuna blokada rada u drugoj fazi. Drugi scenario je da oni, uz neku vrstu blagoslova države, prestanu da ispunjavaju svoje zakonom utvrđene obaveze, odnosno da pored već ogromnih količina drugih vrsta otpada koji se nekontrolisano odlažu na smetlištima i u životnoj sredini, dobijemo i dodatne količine otpada, koji sadrže brojne štetne supstance, sa nesagledivim posledicama po životnu sredinu i javno zdravlje”, naveli su za N1.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U periodu od samo tri godine, Alta banka prošla je transformaciju kakva se retko viđa na domaćem bankarskom tržištu: od male banke do brzo rastuće finansijske grupe sa regionalnim ambicijama. Čijim je kapitalom to omogućeno
Dolazak novih maloprodajnih lanaca mogao bi da pojača konkurenciju u Srbiji, pošto Fix Price planira prve prodavnice već ove godine, dok se Eurospin očekuje kasnije
Kompanija Milenijum tim, poznata po bliskim vezama sa vlašću, i prošle godine je uvećala svoj profit, pa je 2025. godinu završila sa skoro 22 miliona evra neto dobiti, piše Nova ekonomija
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
