Nacionalni udžbenici iz istorije i geografije: Naprednjački pristup istini

U toku je javni poziv Zavoda za udžbenike svima koji žele da napišu udžbenike od nacionalnog značaja za istoriju i geografiju za peti razred osnovnih i prvi razred gimnazija svih smerova. Rok za podnošenje kandidatura je počeo 18. juna i trajaće 45 dana.

Precizirano je da mogu da se prijave kandidati koji imaju odgovarajuće visoko obrazovanje za određeni predmet, najmanje sedam godina radnog iskustva na određenim poslovima u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili nauke, i da su radili autorske radove iz predmetne oblasti.

Komisija koju obrazuje izdavač, objaviće rezultate u roku od 30 dana nakon toga.

Kad se izaberu najbolji, piše u tekstu konkursa, izdavač će obrazovati autorski tim koji mogu da čine najmanje dva autora, a najviše četiri – jedan ili dva autora sa iskustvom u naučnoistraživačkim institucijama i jedan ili dva autora sa iskustvom u obrazovno-vaspitnim institucijama.

Šta se desilo sa „Riznicom“

Ministarstvo prosvete je sada rešeno da ostvari ideju začetu februara 2021. godine kada su prvo poslanik Aleksandar Vulin a zatim i predsednik Aleksandar Vučić, objavili narodu da su deci neophodni udžbenici koji će ih naučiti da su Srbi.

Posle toga je odlučeno da će srpska deca učiti o Srbiji ipak samo iz jednog udžbenika, iz nacionalne čitanke. Objavljena je Riznica za prvi osnovne i onda se sve to batalilo zbog vraćanja na prvobitni koncept – šest nacionalnih udžbenika.

Gde je i šta se desilo sa Riznicom, ne zna se. Nije bila u prodaji, deljena je besplatno po školama. Ne zna se da li je stigla do svih. Niti šta je u njoj pisalo. I zato što se ništa ne zna, o njoj se svašta pričalo. I o velikom novcu koji je  za nju odvojen iz budžeta ali se ne za gde je sad, pa i da joj je najveća mana što nije bila dovoljno nacionalna.

Razne koncepcije i zakoni

Sve te promene koncepcije pratile su i promene Zakona o udžbenicima. Najnovija je iz prošlog decembra, kad su poslanici Skupštine Srbije izglasali Izmene Zakona o udžbenicima, a da ih niko nije obavestio da je tekst za koji glasaju izmenjen –  da ne glasaju za šest nacionalnih udžbenika kao što je pisalo u Predlogu ovih Izmena, već kako je u međuvremenu promenjeno, samo za dva. Ova promena je dodata kroz Vladine amandmane koje na sednici Skupštine niko nije primetio zato što nisu čitani.
Taj trenutno važeći zakon, na osnovu koga je raspisan pomenuti javni poziv, je član 14. novog Zakona o udžbenicima koji predviđa da javni izdavač izdaje udžbenike za istoriju i geografiju, dok će za srpski jezik i književnost postojati dodatak uz postojeće udžbenike za osnovnu školu pod nazivom Srpski jezik i nacionalna kultura u statusu obaveznog nastavnog sredstva.

Zavod za udžbenike

Premijer Đuro Macut je ovaj Zakon svrstao u vrh postignuća tokom prvih 100 dana svoje Vlade i primetio da je „naš nacionalni izdavač, Zavod za udžbenike dosta urušen i zapušten, a on je istorijski gledano, osnovni izdavač u našem obrazovnom prostoru. Treba da ga osnažimo kroz štampanje ove, relativno skromne, grupe predmeta“.

Ako se zna da će se nacionalni udžbenici objavljivati stepenasto: 2026/27. školske godine samo udžbenici za prvi i peti osnovne, pa naredne za drugi i šesti, kako bi se tek do 2030. godine stiglo do nacionalnih udžbenika za četvrti i osmi razred, pitanje je kako to pomaže Zavodu za udžbenike.

S obzirom da su oni jedini državni zavod koji nije na državnom budžetu već se samofinansira, i s obzirom da uspeva da pokrije manje od 10 posto tržišta udžbenika, plan da godišnje objavljuje udžbenike za samo dva razreda, ne nagoveštava puniju kasu. Jedini spas bi bio budžetsko finansiranje, ali premijer Macut to ne pominje.

Politički pristup udžbenicima

Od kako je obnarodovana ideja o nacionalnim udžbenicima, ne prestaju polemike u javnosti čiji je zajednički stav da uvođenje nacionalnih udžbenika ne vodi ka povećanju znanja, već ka državnom viđenju naše istorije, naše geografije, i našeg jezika.

Jedan od bitnijih panela na tu temu „Uniformisanje mišljenja“, održan je ovog marta u organizaciji Edu foruma.

Učesnici su ocenili da bi uvođenje nacionalnih udžbenika moglo dodatno da politizuje obrazovni sistem i suzi prostor za pluralizam mišljenja.

Tom prilikom je rečeno da nacionalni udžbenici predstavljaju pretnju ukidanju pluralizma u nastavi istorije, što bi dodatno pogoršalo stanje u školstvu i produbilo njegovu politizaciju, da je to isključivo politički pristup udžbenicima, svođenje istorije na politiku, što otvara širom prostor za sve teorije zavera, kao i da je nacionalni udžbenik sredstvo za formatiranje učenika.

Prosvetari očekuju da će rezultati javnog poziva koje je Zavod za udžbenike uputio autorima udžbenika istorije i geografije potvrditi njihove bojazni.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!