Uprkos izuzetno velikoj potražnji tokom ove godine, tržište peleta u Srbiji ušlo je u grejnu sezonu bez ozbiljnijih poremećaja u snabdevanju. Većina prodajnih mesta raspolaže dovoljnim zalihama, dok domaći proizvođači beleže rekordne rezultate, izjavio je profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić.
Prema podacima prikupljenim od trgovaca, više od 90 odsto stovarišta i drugih maloprodajnih objekata redovno snabdeva kupce. Na preostalim prodajnim mestima, uglavnom manjim stovarištima u manjim sredinama, na isporuku se čeka najviše sedam dana.
Proizvodnja se, kako je Glavonjić rekao za RTS, odvija bez većih teškoća, a pojedine fabrike su već tokom prvih osam meseci ove godine dostigle količine proizvedene tokom cele 2025.
Koliko košta tona peleta
Najčešća maloprodajna cena peleta u Srbiji trenutno iznosi između 42.000 i 44.000 dinara po toni, mada se na pojedinim stovarištima kreće i do 48.000 dinara.
Kupovina neposredno od proizvođača može biti povoljnija, jer se fabričke cene, zavisno od proizvođača, kreću od 38.000 do 40.000 dinara.
U ponudi se nalazi i uvozni pelet iz Hrvatske, proizveden od hrastovog drveta i sertifikovan u najvišoj klasi kvaliteta A1, čija cena dostiže 50.000 dinara po toni.
Više od 90 odsto peleta koji se koristi u Srbiji potiče iz domaće proizvodnje, dok se približno desetina obezbeđuje uvozom. Ipak, zbog povećane potražnje, uvoz je ove godine znatno porastao.
Tokom prvih devet meseci u Srbiju je stiglo oko 46.600 tona peleta iz inostranstva, što je približno 4.000 tona više nego tokom cele prethodne godine.
U regionu velike razlike u cenama
Cene peleta na tržištima susednih i drugih evropskih zemalja znatno se razlikuju. Prema podacima koje je izneo Glavonjić, u Sloveniji tona dostiže 530 evra, dok se u Hrvatskoj prodaje za 410 do 430 evra.
U Bosni i Hercegovini proizvođačka cena iznosi približno 325 evra po toni.
Crna Gora pokušala je da ograničavanjem cena zaštiti potrošače, pa je maksimalna maloprodajna cena određena na 250 evra za pelet druge klase, odnosno 270 evra za prvu klasu. Međutim, prema Glavonjićevoj oceni, ova mera nije dala očekivane rezultate jer je dovela do nestašica na tržištu.
Oko 200.000 domaćinstava koristi pelet
Iako je potražnja tokom godine bila izuzetno visoka, u oktobru je počela da slabi u odnosu na septembar. Razlog je to što je najveći broj domaćinstava već nabavio potrebne količine ogreva.
Glavonjić očekuje da će se smanjenje tražnje nastaviti i narednih nedelja, pod uslovom da ne dođe do značajnijih promena cena i dostupnosti drugih energenata.
Prema njegovoj proceni, na pelet će se ove zime grejati oko 200.000 domaćinstava u Srbiji, moguće i nešto više. Zbog toga bi 2026. godina mogla da bude rekordna ne samo po domaćoj proizvodnji već i po ukupnoj potrošnji ovog energenta.
Ogrevno drvo od 8.000 do 11.500 dinara
Za razliku od tržišta peleta, snabdevanje ogrevnim drvetom karakteriše dugoročna stabilnost, uz veoma dobru ponudu.
Cene se razlikuju u zavisnosti od područja Srbije, pa se na jugu ogrevno drvo može nabaviti za oko 8.000 dinara, dok na severu dostiže 11.500 dinara.
Glavonjić savetuje kupcima da prilikom izbora prvenstveno obrate pažnju na vlažnost drveta, jer dobro osušene cepanice obezbeđuju kvalitetnije sagorevanje. Ukoliko postoji mogućnost izbora, prednost bi trebalo dati tvrdim lišćarima.
Potrošačima je skrenuo pažnju i na razliku između prostornog i kubnog metra, koja često dovodi do zabune prilikom kupovine.
Prostorni metar predstavlja zapreminu od jednog kubnog metra u kojoj su naslagane cepanice, uključujući praznine između njih. Nasuprot tome, kubni metar označava zapreminu samog drveta, bez vazdušnih prostora.
Jedan kubni metar kompaktnog drveta približno odgovara količini od 1,4 prostorna metra, što objašnjava zašto je cena izražena po kubnom metru viša.
Treba proveriti deklaraciju
U Srbiji je na snazi pravilnik kojim su propisani tehnički uslovi za drvna goriva i obavezna kontrola kvaliteta peleta na domaćem tržištu.
Glavonjić je podsetio da svako pakovanje mora imati deklaraciju sa podacima o proizvodu, uključujući informaciju o datumu sprovedene kontrole kvaliteta.
Broj domaćih proizvođača sa sertifikovanim peletom povećan je sa 40, koliko ih je bilo u martu, na 46. Istovremeno, broj sertifikovanih inostranih fabrika čiji se proizvodi nalaze na srpskom tržištu porastao je sa osam na 11.
Prema njegovoj oceni, kontrola kvaliteta i jasno označavanje proizvoda omogućavaju potrošačima pouzdaniji izbor, posebno u uslovima povećane ponude domaćeg i uvoznog peleta.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
