Šta stoji iza nacionalnih udžbenika

Nabrajajući postignuća Vlade u prvih 100 dana, premijer Srbije Đuro Macut istakao da je u skupštinsku proceduru dat Zakon o udžbenicima koji, naveo je, predstavlja „vraćanje na osnove zdrave istorije“ i „zdravog postojanja“ obrazovnog sistema.

Ovaj Zakon se pre svega odnosi na uvođenje nacionalnih udžbenika za osnovce zbog čega ga, osim Macuta i drugih iz Vlade i vlasti, svi drugi kritikuju.

Ti udžbenici će biti isti za sve osnovce Srbije, a odnosiće se na srpski jezik, srpski jezik i književnost, svet oko nas, prirodu i društvo, istoriju, geografiju, muzičku kulturu i likovnu kulturu, kao i udžbenike od posebnog značaja za nacionalne manjine.

Autor zakona

Cilj im je da „očuvaju nacionalni identitet, razvoj osećaja pripadnosti, poštovanje maternjeg jezika i negovanje tradicije, uz istovremeno podsticanje interkulturalnosti i očuvanje kulturne baštine“, saopšteno je.

Prosvetari i ostala stručna javnost smatraju da su nepotrebni, zato što postojeći školski program već predviđa i zahteva od ovih običnih, postojećih, udžbenika da podstiču nacionalnu svest kod učenika, što oni i rade.

Kako smo saznali, autor najnovijih zakonskih izmena je Radivoje Stojković direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“. Jeste, to je onaj direktor koji je početkom decembra prošle godine stao na stranu vlasti  a ne svojih kolega i učenika, i koji je klečao u molitvi ispred zgrade gimnazije ne bi li iz nje uklonio demone studentskog bunta.

Radivoje Stojković je i na čelu Zajednice gimnazije Srbije, ali i, što je za priču o nacionalnim udžbenicima važnije, jedan je od najdugovečnijih članova Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) i njegov aktuelni predsednik.

Internet stranica NPS nije aktivna, tako da nemamo informaciju da li je nadležnost predsednika NPS da kreira zakon.

Na sajtu Vlade Srbije u vesti od 2. aprila 2018. piše da je za predsednika izabran Radivoje Stojković u mandatu od četiri godine, kao i da po tadašnjem Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) smanjen broj članova NPS- a sa 43 na 35, kao i da to telo sada ima savetodavnu ulogu.

Neposredno pre imenovanja novog saziva NPS-a, mediji su pisali o sukobu tadašnjeg ministra prosvete Mladena Šarčevića i NPS-a.

Tadašnji predsednik NPS-a Aleksandar Lipkovski  je tvrdio da „optužbe Ministarstva prosvete o ’lošem radu’ NPS pod mojim rukovodstvom nisu tačne. Potpuno je jasno iz Nacrta zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da je želja Ministarstva da NPS-u kao kontrolnom stručnom telu Narodne skupštine oduzme sve poluge odlučivanja. S tim u vezi je i predlog o mom razrešenju, kaže Lipkovski, koji misli da se iza svega krije „ideološki sukob o tome kako će narednih godina izgledati obrazovanje u Srbiji“.

Radivoje Stojković je izabran za novog predsenika NPS na Šarčevićev predlog.

Prve naznake o spajanju

Mladen Šarčević je od januara 2023. v.d. direktor „Službenog glasnika“. Kako je tim povodom objavila „Politika“, razmišljalo se da Šarčević bude direktor i  „Službenog glasnika“ i „Zavoda za udžbenike“, jedinog državnog izdavača koji objavljuje udžbenike.

Šarčević je za taj dnevnik istakao da ništa o prelasku na dva pomenuta direktorska mesta još ne može da govori jer se o svemu govori u nezvaničnoj formi. Tada je takođe rekao:

„Ne mogu da vam potvrdim da li objedinjene direktorske funkcije znače i rad na nacionalnim udžbenicima, ali bilo bi dobro da neko u zemlji brine ko štampa knjige i za douniverzitetsko i visoko obrazovanje“.

Zakon ih je spojio

Sad su, evo, nacionalni udžbenici povezali „Službeni glasnik“ i Zavod za udžbenike, jer u pomenutom Zakonu piše da će udžbenike pripremati javni izdavač a da će ih štampati javno preduzeće. U Srbiji postoji jedan javni izdavač  – Zavod za udžbenike, i jedan javni štampar – „Službeni glasnik“.

Udžbenici će biti objavljivani stepenasto: 2026/27. školske godine samo udžbenici za prvi i peti osnovne, pa naredne za drugi i šesti, kako bi se tek do 2030. godine stiglo do nacionalnih udžbenika za četvrti i osmi razred.

Stepenasto izdavanje nacionalnih udžbenika neće poboljšati  materijalnu situaciju Zavoda za udžbenike. S obzirom da su oni jedini državni zavod koji nije na državnom budžetu već se samofinansira, i s obzirom da uspeva da pokrije manje od 10 posto tržišta udžbenika, plan da godišnje objavljuje udžbenike za samo dva razreda, ne govori da će im od toga kasa biti punija. Jedini spas bi bio budžetsko finansiranje, ali deluje da se o tome ni ne pomišlja.

Iskustvo sa Nacionalnom čitankom

Zavod za udžbenike je upravo prošao kroz loše  iskustvo sa Nacionalnom čitankom, projektom za koji  su počeli da realizuju, a o kome se više ne govori.

Februara prošle godine je za Nacionalnu čitanku Ministarstvo prosvete izdvojilo 329 miliona dinara (2,7 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve – barem je tako javljeno. Nije potvrđeno da li je Zavod za udžbenike uopšte dobio taj novac. Sudeći da su plate već godinama iste – ne bi se reklo.

Trebalo je da autori koji su je pripremali  osim honorara dobiju i tantijeme od prodaje. Međutim,  kompletni tiraž „Riznice“ jedine realizovane nacionalne čitanke od četiri koliko ih je bilo planirano, podeljen je besplatno.

I, zbog svega toga, ništa ne govori da su nacionalni udžbenici  izmišljeni  za dobrobit dece i izdavaštva, već da budu još jedan trenutni alat širenja SNS propagande i srpstva.