Mitski praznik u Srba, Vidovdan, ove godine je u znaku digitalizacije. Nakon e-građana, vlast je odlučila da Vučića uvede u sajber prostor prvo kroz društvene mreže, a zatim kroz promociju robota, veštačke inteligencije i virtuelnih entiteta. Naravno, tu su se uključile i televizije koje su do sada virtuelne alate koristile uglavnom u izbornim noćima dok voditelji šetaju između grafičkih pokazatelja Vučićeve pobede.
Iako se roboti u različitim oblastima industrije kod nas koriste već 50 godina, od Zastave pa do čuvene robotske ruke koja je delo naših kibernetičara, Vučić se ponaša kao da je iz Kine doneo prve robote u Srbiju.
Istine radi, prve robote je u program uveo Željko Mitrović, pa smo imali Leposavu, koja je nestala sa programa Pinka, dok su se u Eliti pojavili humanoidni roboti Toša i Goša. Robot Toša je predstavljen kao glavni tehnološki eksperiment i ravnopravan učesnik. Sposoban je da analizira učesnike, peva, pleše i vodi kvizove znanja. Ima visok nivo inteligencije i izuzetnu pokretljivost. To mu, nažalost, nije pomoglo da izbegne Miljanine batine mada mu se posle izvinjavala i plakala. Robot Goša je “brat blizanac” koji je uključen u produkcijski tim, pa je bio u tajnoj misiji u BiH nakon ukidanja nekih programa Pinka u toj zemlji.
U sajber prostor ušla je i televizija Happy ‒ uvela je prezentere VI koji baguju kada treba da koriste srpske pojmove. To su sajber bata i sajber seka, izvinjavam se sajber kolegama što im nisam zapamtio imena. Međutim, nije najveći problem različito izgovaranje imena, već potpuno odricanje od odgovornosti za izrečeno. Sada je zapravo važno da gledate ko je uredio vesti, dok će prezenteri VI samo odrecitovati tekst. Oni neće imati problem da političke protivnike vlasti nazovu teroristima, ološem, lažovima, ustašama i da plaše građane građanskim ratom. Kako onda otkrivati odgovorne za laži, manipulacije ili političku propagandu ako su to artificijelni entiteti. Voditelji-avatari su zapravo samo oblik prikrivanja identiteta medijskih manipulatora.
Neka vrsta veštačke pojave su i siledžije u fantomkama i crnim majicama iz Ćacilenda, sada u belim majicama sa šeširićima u bojama srpske trobojke. Prema primitivnom verovanju, kada nekoj budali stavite šešir, ona prestaje da bude nekulturna i postaje gospodin ili gospođetina. Pre nekoliko dana, takvi “divni momci sa šeširićima” su napali Verana Matića. Nažalost, ništa od magičnih šeširića u bojama trobojke, to su bili samo presvučeni ćaci u svom avatar izdanju. Na sličan način postoji verovanje da se patriotizam meri veličinom zastave koju imate na mitingu. To je potpuno u duhu ubeđenja da će vas veliki krst na debeloj kajli prikazati kao velikog vernika. Neće smetati ni tetovaža Ostroga preko leđa.
Posle fascinacije veštačkom inteligencijom, dobili smo robote koji igraju moravac. Milutin i Dragutin su roboti nazvani po Nemanjićima, svetim srpskim kraljevima iz 13. i 14. veka. Sa njima su tu bile i sestre Gobović, Laza Ristovski i voditeljka u haljini na žipone u bojama trobojke nalik na dekorisanu slavsku sveću. Deo programa su činili i Pepa Prase i Sunđer Bob mada nisam siguran da bi se autorima baš dopalo da se likovi iz crtaća koriste za političku propagandu. Za mene lično, snimak osobe u kostimu Pepe Praseta koja pali sa mitinga je najbolji opis stanja u državi.
Savremena tehnologija može da se koristi i za blaćenje političkih protivnika. Tako su u “crnoj kutiji” pred Skupštinom posetioci mogli da vide izložbu o “blokaderima”, uz razbijena jaja koja su na visokoj temperaturi dala dodatni mirisni efekat ovom hologramskom šouu.
Ogromna je disproporcija između dovedenih, ponekad nemotivisanih pristalica i robota koji će vas uvek podržati i uz to ćutati, neće tražiti dnevnicu ili sendvič, a uz to će savršeno izvesti koreografiju koju im zadate. Vučić će zato u budućnosti govoriti Kosti Krstiću, virtulenom Ćaciju i Milutinu i Dragutinu. Ne isključujem dolazak Toše i Goše.
Vlast dosta nespretno, da ne kažem glupo, koristi veštačku inteligenciju i to najčešće da bi modifikovala stvarnost. Kada na društvenim mrežama stranački aktivisti dele slike sa mitinga SNS, lako možete primetiti da se radi o montaži jer je na kraju Bulevara slika Ušća.
Već nedeljama postoji cela virtuelna ćaci porodica predstavljena na Instagram nalogu Koste Krstića. On je izmišljeni menadžer prodaje u Gigatronu iz Višnjičke Banje. Videli smo i njegovu virtuelnu žensku Emu, pa ona ostane trudna, pa dobiju bebu, odu na more, on se slika sa Ketrin Zitom Džons, pa bere jabuke, a sve vreme imaju majice sa znakom SNS, uključujući bebu koja ima stranačka obeležja na benkici. Čak su bili kod vračare koja im je u šolji prorekla da “Srbija pobeđuje”, lepo se videlo.
Osim ove gomile virtuelnih i realnih blamova, postoje i pozitivni primeri upotrebe VI u medijima. Verovali ili ne, tu je pri vrhu lestvice RTS. Već dugo na Radio Beogradu izveštaj o vodostanju je proizvod upotrebe alata VI koji daje glas napisanom tekstu na više jezika. Drugi primer upotrebe veštačke inteligencije je emisija “Portreti epoha”, koju je takođe proizveo RTS. Vikendom je pravo zadovoljstvo pratiti priče o važnim periodima istorije i akterima o kojima nam govori autor i voditelj Oliver Tomić krećući se u veštački kreiranom okruženju koje oživljava drevne kulture. Stariji gledaoci su odrasli uz slične emisije profesora Vladete Jankovića, koji nam je predstavljao antičke mitove uz tehničke uslove televizije tog vremena. Danas vidimo kako su izgledali gradovi i ljudi u doba Vavilona, Grčke, Rima ili kako su izgledala keltska sela. Ovakve emisije su fantastična dopuna nastavnom programu u školama.
Nažalost, iz prošlosti smo malo naučili, sadašnjost je mnogima sve teža, ali je zato veštački stvorena budućnost najbolja za Vučića. U toj budućnosti nema problema, ali se ljudi zakopčavaju na leđa i na kraju Bulevara ima Ušće ili more. Zato se pristalicama nudi taj budući raj, dok se sirotinja grabi za besplatan obrok na mitingu. I robotski moravac.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
