U IT sektoru su natprosečno visoke zarade. Tu su zanimanja budućnosti. Zašto onda IT odeljenja u srpskim srednjim školama posle upisa zvrje prazna
Prvi rezultati upisa u srednje škole za školsku 2026/2027. godinu pokazali su da specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama prolaze kroz ozbiljnu krizu interesovanja.
Iako je država prethodnih godina ovaj obrazovni profil predstavljala kao jedan od ključnih odgovora na rastuće potrebe domaćeg IT sektora, ovogodišnji podaci ukazuju da se jaz između obrazovne politike i izbora učenika dodatno produbio.
Prema rezultatima prvog upisnog kruga, od ukupno 38 gimnazija koje imaju IT odeljenja, svega tri su uspele da popune planirane kvote.
U pojedinim školama situacija je posebno loša – u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ ostalo je nepopunjeno 46 od 60 mesta, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji 29 od 40, dok u vranjskoj Gimnaziji „Bora Stanković“ nije raspoređen nijedan učenik.
Slični trendovi zabeleženi su u Zemunskoj, Osmoj i Prvoj beogradskoj gimnaziji, kao i u više gradova širom Srbije, piše „Danas“.
„IT smer je praktično na silu uveden u gimnazije, a po svom profilu više podseća na obrazovne profile u stručnim školama. U vreme kada je uvođen, uprkos upozorenjima da gimnazije nemaju ni dovoljno nastavnog kadra za ovakve programe, niti u Srbiji postoji tako veliki broj nadarenih učenika koji bi mogli da se školuju po ovom programu, direktori gimnazija utrkivali su se koja će škola otvoriti ovakvo odeljenje“, rekao je za „Danas“ Aleksandar Markov, profesor istorije i predsednik Edu foruma.
Istovremeno, opšti, prirodno-matematički i društveno-jezički smerovi u najtraženijim gimnazijama uglavnom su popunjeni već u prvom krugu, uz veoma visoke upisne pragove.
To pokazuje da nije reč o opštem padu interesovanja za gimnazijsko obrazovanje, već o promeni prioriteta učenika i roditelja.
Pad interesovanja otvara pitanje da li je koncept IT odeljenja dostigao svoj maksimum. Kada su uvedena 2017. godine, predstavljena su kao elitni obrazovni programi namenjeni posebno talentovanim učenicima.
Međutim, već prve godine deo planiranih mesta ostao je nepopunjen, što pokazuje da problem nije nastao preko noći, već traje gotovo deceniju.
Ministarstvo prosvete i dalje ističe da su IT odeljenja važan deo strategije razvoja digitalnih kompetencija. Nastavni plan predviđa čak 934 časa stručnih informatičkih predmeta tokom četiri godine, rad u manjim grupama i pripremu učenika za nastavak školovanja na tehničkim fakultetima ili uključivanje u IT industriju.
Ovakav model i dalje predstavlja jednu od najambicioznijih specijalizacija u srpskom srednjem obrazovanju.
Međutim, sama struktura programa ne garantuje, očigkedno, veliko interesovanje. Deo stručne javnosti već godinama upozorava da je broj ovakvih odeljenja rastao brže od broja učenika koji žele ili mogu da prate zahtevni nastavni plan.
Istovremeno, mnogi učenici zainteresovani za programiranje danas znanja stiču kroz privatne škole, onlajn platforme i samostalno učenje, pa formalni srednjoškolski smer više nema monopol na razvoj digitalnih veština.
Na izbor budućih srednjoškolaca utiču i šire okolnosti. Poslednjih godina tržište rada u IT sektoru prolazi kroz promene nakon perioda brzog rasta. Globalno su zabeležena brojna otpuštanja u velikim tehnološkim kompanijama, dok razvoj generativne veštačke inteligencije menja predstavu o budućim programerskim zanimanjima.
To ne znači da IT sektor gubi na značau, ali može uticati na percepciju roditelja i učenika da više ne predstavlja gotovo siguran put ka dobro plaćenoj karijeri.
Zbog toga bi ovogodišnji upis mogao da bude signal da je vreme za preispitivanje dosadašnje politike razvoja IT odeljenja. Pitanje više nije samo koliko ih treba otvoriti, već gde za njima zaista postoji potreba i interesovanje.
U suprotnom, obrazovni sistem rizikuje da nastavi da širi mrežu specijalizovanih programa čiji kapaciteti ostaju neiskorišćeni.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„U Beogradu je četiri puta više tropskih noći u letnjim mescima nego, na primer u Zagrebu, a glavni razlog je manjak zelenila i 'betonizacija' grada“, kaže profesor Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković
Dvojici državljana Srbije u ilegalnom prelasku granice pomagale tri osobe iz Rožaja, koje su uhapšene u tom gradu
Radnici „Jure“ žale se zbog nepodnošljivih uslova za rad izazvanih tropskim vrućinama. Iz „Jure“odgovaraju da im sistem klimatizacije funkcioniše
Studenti su istakli da je Nemanja Vidić dokaz da se čovek meri onim što je spreman da izgubi za dobro drugih
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je statuu vage na Terazijama proglasio simbolom ovog dela grada, iako je u svesti Beograđana to - Terazijska česma. Od marta 1991. ona je i simbol protesta protiv vlasti
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
