U romanu „Ljudi za stolom“ Srđana Valjarevića sve je istinito. Ali ničeg od svega zapisanog više nema. Pojavilo se sada, da svedoči
Ljudi za stolom, roman Srđana Valjarevića iz 1994. godine, upravo je objavljen kod „Lagune“.
Razgovore dva momka koje je spojio rat devedesetih od koga su pobegli u Amsterdam, isto koliko i nametnuta im uloga emigranata u kojoj se ne snalaze, Valjarević je u romanu Ljudi za stolom pretočio u opštu priču o sudbini svih onih koji su otišli iz rođene kuće bežeći od pogroma. U njihovim razgovorima su njihova nova iskustva, uspomene, rođaci, tuga, strah.
Izdavač kaže da je svako poglavlje ovog romana podeljeno na dva dela: jedno koje upečatljivo i snažno, jednostavnim stilom i s lirskim nabojem, opisuje svakodnevne tegobe i situacije u novom i tuđem okruženju, i drugo koje u dramskom maniru, bez opisa i dodataka, daje duhovit, ležeran, ali često potresan i dirljiv dijalog dvojice mladića.
Valjarević je ovaj roman pisao dok je boravio u Holandiji:
Kaže da ga je „pisanje u Amsterdamu držalo dalje od očajavanja što ne ide onako kako sam želeo. Pisao sam sve vreme dok sam bio u Holandiji. Obavio sam na kraju taj posao u Narodnoj biblioteci, stara sveska je bila prepisana u novu, i ostavio sam je u fioci u roditeljskom domu, dakle, na sigurno mesto. Posle sam bio slobodan, mogao sam da idem dalje.“
Kaže da je to bio „dokumentarni rukopis, sa malo, nazovimo je, prozne režije, i glavnim likovima, naturščicima. Nisam imao nikakve književne ambicije, ono što sam pisao onda, tamo, u Amsterdamu, nisam mogao niti želeo da kasnije izvrćem, nisam želeo da od toga pravim priču, zaplete i rasplete. Nije ih ni bilo. To onda, tamo, to je bilo pisanje tada, tog trenutka. Nisam ništa mogao kasnije da menjam. Niko ne živi onda, ni ja ne živim onda, i ja živim sada. Tako je bilo. Tako jeste. To me je i zanimalo. Sada, posle trideset i pet godina, o svemu tome isto mislim. Sve je tako bilo. Sada, ničeg od toga nema.“
Međutim, sada je tu roman Ljudi za stolom. Opet se pojavio, posle više od tri decenije. Kao svedok.
A o Srđanu Valjareviću ne treba trošiti reči. On je sve vreme tu, onakav kakav je bio u Komu, jednom od najpopularnijih romana na ovim prostorima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
