Nakon što je izbačen iz Vile Stanković, Novi Tvrđava teatar Vide Ognjenović je održan na novoj adresi. Dokaz da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije
Predstavom koja nema ime sinoć (26. avgust) završen je 13. Novi Tvrđava teatar.
Zašto je to važno? Zato što to znači da su želja za stvaranjem i pozorište jači od politike Srbije.
Festival Novi Tvrđava teatar je nastao 2008. godine kao Tvrđava teatar zato što se održavao u Smederevskoj tvrđavi. Kad jer odatle izbačen, preselio se u Vilu Stanković u Čortanovce i dobio sadašnje ime. Ovog proleća izbačen je i iz Čortanovaca.
Pa ipak je održan, na trećoj adresi: u dvorištu Akademije umetnosti u Novom Sadu. „Idemo dalje“ mu je slogan.
Osnivač i sve ostalo festivala Novi Tvrđava teatar je Vida Ognjenović. A ona je nezaustavljiva. Nema te sile koja će je sprečiti da ostvari započeto, pogotovo ne ćaci politika.
Ovogodišnji Novi Tvrđava teatar je otvorila predstava Šovinistriča farsa (na nov način) Radoslava Laleta Pavlovića. Do kraja festivala prikazane su i Fun Facts Minje Bogavac u režiji Marka Grubića i produkciji Reflektor teatra, Sterija naš savremenik u režiji profesora Božidara Đurovića Teatra Fakulteta savremene umetnosti, Kod psihijatra, kolektivni projekat Teatra Fakulteta savremenih umetnosti, i već pomenuta Predstava koja nema ime Novaka Puletića Teatra Ulica.
Dakle, Novi Tvrđava teatar ide dalje, i niko mu ništa ne može.
Specijalna nagrada žirija za kolektivnu igru dodeljuje se ansamblu studenata glume Fakulteta savremenih umetnosti za izuzetno visoku glumačku zrelost, ujednačenost i scensku energiju iskazanu u predstavama Sterija naš savremenik i Kod psihijatra. Mlada glumačka ekipa pokazala je impresivan stepen scenskog zajedništva, precizno građeno scensko savezništvo i duboko razumevanje kolektivne igre. Žiri posebno ističe posvećenost, glumačku disciplinu, strast, poletnost i entuzijazam kojom su studenti obogatili festival Novi tvrđava teatar.
Specijalna nagrada za inovaciju u muzičko-scenskom izrazu dodeljuje se autorskom timu i izvođačima predstave Fun Facts u produkciji Reflektor teatra za hrabar, autentičan i žanrovski osvežavajući iskorak u građenju savremenog muzičko-scenskog jezika. Žiri posebno ističe koheziju rediteljskih, muzičkih i izvođačkih postupaka koji tradicionalnu formu pozorišnog izraza pretvaraju u dinamičan, angažovan i audiovizuelno upečatljiv scenski događaj.
Nagrada „Milan Gutović“ dodeljuje se Ivani Sandić, za uloge Agnice i Pijade u predstavi Sterija naš savremenik i ulogu Bojane u predstavi Kod psihijatra. Ivana Sandić je demonstrirala izuzetan glumački dijapazon, scensku harizmu i impresivnu glumačku transformativnost, spajajući klasični komički izraz i savremen glumački senzibilitet. Njena gluma odlikuje se izuzetnim osećajem za stilsku preciznost, maštovitošću u građenju karakterne komike i izvanrednom kontrolom ritma i glumačkog gesta.
Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeljuje se Vanji Đenadić, za uloge Tode, Ljube i Sultane u predstavi Sterija naš savremenik. Vanja Đenadić se u svim ulogama pokazuje kao glumica izuzetnog potencijala, sposobna za žanrovsku raznovrsnost kako na verbalnom, tako i na fizičkom planu. Povrh toga, njen disciplinovan i posvećen stil, kao i tečan izgovor, poseduju sva obeležja savremenog senzibiliteta, koja podstiču u gledaocu najšire mogućnosti identifikacije.
Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljuje se Đorđu Pantoviću, za ulogu Slobodana Mihajlovića u predstavi Šovinistička farsa (na nov način). Đorđe Pantović poseduje bitne preduslove za razvoj prvorazrednog komičara: solidnu i nenametljivu tehniku, dar za komički geg i atraktivan fizički efekat, ali i osećaj za ironiju: rečju, osobine koje mu omogućavaju da na savremen i atrativan način kombinuje sve valere vrhunske komike – od burlesknog i vodvilja do satiričnog i apsurdnog.
Nagrada za najbolju predstavu dodeljuje se predstavi Šovinistička farsa.
„Želim da verujem da je teza koju često čujemo o tome kako je naše društvo u terminalnoj fazi propadanja, ovoga puta zaista tačna. Nadam se da je ovo poslednji ne:Bitef pre nego što se pravi Bitef vrati kući“, kaže Anja Suša, učesnica ne:Bitefa
Pred četvrto ročište u slučaju Generalštab, Udruženje arhitekata Srbije pismom je obavestilo Džareda Kušnera i o pritisku koji se vrši na svedokinju u procesu Estelu Radonjić Živkov
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja, “Beskonačna svetlost”; Grafički kolektiv, Beograd
Želim seks, režija Greg Araki; Tinejdžerski seks i smrt u kampu Mijazma, režija Džejn Šonbrun
Šinjel (nema neutralnih i ćutanje je izvršenje), režija Kokan Mladenović (po motivima pripovetke Nikolaja Gogolja), pozorište “Deže Kostolanji”, Subotica
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
