Manje rada, manje mesa i veći porezi za ultrabogate - to je deo plana kojim bi svet mogao da izbegne klimatski i društveni slom. Prema izveštaju Svetske laboratorije za nejednakost, ključ opstanka leži u preraspodeli bogatstva i promeni ekonomskih prioriteta
Izveštaj Svetske laboratorije za nejednakost (SLN) predstavlja dosad najsveobuhvatniji pokušaj snalaženja u krizi koja svet gura ka klimatskom slomu, političkom ekstremizmu i sve većim ekonomskim i društvenim tenzijama, prenosi Gardijan.
Izveštaj nudi smele političke predloge, među kojima su visoki porezi milijarderima, veliko skraćenje radnog vremena, promena ishrane i preusmeravanje investicija iz sektora industrije i rudarstva ka obrazovanju i zdravstvu.
Ako se ove i druge mere sprovedu, navodi se u izveštaju, prihodi 89 odsto svetske populacije udvostručili bi se do 2100. godine, a globalno zagrevanje ostalo bi ispod dva stepena Celzijusa.
„Vodi se ogromna kulturna, intelektualna i politička borba. Svi mi imamo ulogu u tome“, rekao je jedan od direktora SLN-a i profesor na Pariskoj školi ekonomije Tomas Piketi.
Foto: Pixels/Alexandre P. Junior Po planu, globalno zagrevanje ostalo bi ispod 2°C
„Ideologija koju vidimo kod Trampa i svih malih Trampova, koje imamo širom Evrope i širom sveta, jednostavno neće doneti rezultate. Na kraju ćemo morati da dođemo do ove vrste preraspodele resursa i moći, jer će alternativa dovesti do katastrofalnih ishoda po životnu sredinu, po klimu, po društvo“, kaže Piketi.
Ovaj plan rezultat je rada 45 autora. Zasniva se na bazama podataka koje je prikupljalo više od 200 istraživača širom sveta.
U njegovoj srži, nalazi se koncept „dovoljnosti”, ideje da ljudi mogu uživati i imati zdrav život bez stalne težnje da troše ili gomilaju materijalna dobra koja štete prirodi.
Da bi se to postiglo, autori predviđaju tri koraka: prepoloviti prosečno radno vreme sa 2.100 sati godišnje na 1.000 sati, podsticati ljude da jedu manje crvenog mesa (koje je jedan od najvećih razloga ekološke krize) i preusmeriti ekonomiju ka sektorima zdravstva i obrazovanja.
Šta su prioriteti
Borba protiv nejednakosti je centralni cilj.
Prema ovom planu, prosečni bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika u svetu iznosio bi 5.000 evra mesečno. To je povećanje za gotovo sve. Izuzetak bi bili ultrabogati, koji bi bili visoko oporezovani jer snose najveću odgovornost za klimatsku krizu.
Drugi prioritet jeste smanjenje klimatskih rizika.
Foto: Pixels/Tom FiskBorba protiv nejednakosti i siromaštva je prioritet
Prema planu, kapital bi bio preusmeren. Novac najbogatijih pojedinaca na svetu bio bi uložen u vetroenergiju, solarnu energiju i druge obnovljive resurse. Dodatnom smanjenju emisije štetnih gasova pomoglo bi skraćenje radnog vremena, promena u ishrani i novoposloženi prioriteti u ekonomskom sektoru.
Predviđa se da bi to zadržalo porast globalne temperature na 1,8 stepeni Celzijusa do kraja veka, što je znatno niže od katastrofalnih procena od četiri do četiri i po stepena u scenarijima stalne potražnje za materijalnim dobrima.
Jedan od praktičnih koraka bilo bi i osnivanje Globalnog fonda za pravdu, koji bi finansirao energetsku tranziciju i nadgledao izdvajanja za obrazovanje i zdravstvo.
„Nastanjiv i ravnopravan 21. vek materijalno je moguć“, zaključuje se u izveštaju. „Ono što stoji na putu nisu tehničke stvari, već politički izbor i težak, ali ključan posao izgradnje koalicije koja bi ga podržala.“
Koautorka i koordinatorka za životnu sredinu u SLN-u Kornelija Mohren priznala je da je izveštaj „vizionarski i možda utopijski“, ali da je to neophodno kako bi se pokazalo da su mogući i drugačiji putevi.
Piketi je rekao da novija istorija pokazuje da su ciljevi izveštaja ostvarivi, navodeći zemlje poput Norveške i Švedske kao primer.
Izveštaj će biti predstavljen i razmatran na Konferenciji o svetskoj nejednakosti, koja se održava od 4. do 6. juna u Parizu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pored obuke za krizne situacije, samoodbranu, prvu pomoć i ugostiteljstvo, uvežbani „skener-pogled“ jedna je od najvažnijih veština stjuarda i stjuardesa
Pre više od dvadeset godina obnovljeno je Pozorište na Terazijama. Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog, Beogradskog dramskog, pozorišta “Pinokio”, kao i drugih ustanova kulture već je bila završena iako tada nije bilo više para nego danas
Intervju: Monika Herceg, književnica i aktivistkinja
“Često idem na Baniju. Tamo je siromaštvo veliko i stvarno. Ulazim u svaku tu kuću ili prije kontejner – a ljudi i dalje žive u kontejnerima nakon potresa, što sve govori o politici – ulazim s poštovanjem za njihove priče, s ljubavlju. Nisam ja ništa bolja ili veća od njih. Nikad bila, niti ću biti”
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
