Osmog aprila obeležava se Svetski dan Roma. Stižu čestitke od državnih i evropskih zvaničnika, a sistemski problemi decenijama ostaju nerešeni
Širom Srbije se svakog 8. aprila organizuju manifestacije, kulturni programi i javni događaji, a institucije i političari šalju poruke o važnosti ravnopravnosti, poštovanja i inkluzije romske zajednice.
Ipak, svakog drugog dana, svakodnevica za Rome znači život u siromaštvu, otežan pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i stalnu borbu protiv diskriminacije – zbog čega predstavnici zajednice i organizacije civilnog društva sve glasnije poručuju da čestitke nisu dovoljne.
Romske feministkinje i aktivistkinje nalaze se u prvim redovima borbe za unapređenje položaja Romkinja, skrećući pažnju na duboko ukorenjene društvene nejednakosti i kršenja ženskih i dečijih prava.
Veliki broj Roma živi u teškim životnim uslovima, često u neformalnim naseljima bez pristupa tekućoj vodi i struji.
Iako prema procenama čine oko dva odsto ukupnog stanovništva Srbije, Romi su znatno češće pogođeni siromaštvom od ostatka populacije i suočavaju se sa ozbiljnim preprekama kada je reč o pristupu obrazovanju, tržištu rada i uslugama zdravstvene zaštite.
A na njihov dan, iz državnog vrha stižu čestitke.
„Ovaj dan je prilika da se podsetimo bogatstva kulture, tradicije i identiteta romskog naroda, koji je neraskidiv deo našeg društva“, rekao je premijer Vlade Srbije Đuro Macut u čestitki povodom Međunarodnog dana Roma i kazao da Srbija ostaje posvećena unapređenju njihovog položaja, jačanju jednakih mogućnosti i izgradnji društva zasnovanog na poštovanju, solidarnosti i inkluziji.
„Nastavićemo da zajedničkim naporima stvaramo uslove za bolje obrazovanje, zapošljavanje i kvalitetniji život svih pripadnika romske zajednice, uz puno uvažavanje njihovih prava i dostojanstva“, poručio je Macut.
Romi čine najveću etničku manjinu u Evropi. U saopštenju Evropske komisije ističe se da Romi trpe kontinuiranu diskriminaciju, suočavaju se sa društvenom isključenošću i nejednakim pristupom prilikama, dok je 70 odsto Roma u Evropskoj uniji izloženo riziku od siromaštva.
Maloletnički i ugovoreni brakovi i dalje su veliki problem među romskom populacijom, a na to je ukazano i na predstavljanju „Analize studije slučaja: dečiji brak i nasilje u porodici“, u organizaciji Romske ženske mreže Srbije, uz podršku Trag fondacije, uoči Svetskog dana Roma.
Analiza je predstavljena u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“, u Etnografskom institutu SANU u Beogradu.
Događaj je okupio ekspertkinje i aktivistkinje koje se bave položajem Romkinja u Srbiji, kako bi se skrenula pažnja na problem dečjih brakova i porodičnog nasilja, ali i na sistemske propuste koji doprinose njihovom opstajanju.
Predsednica Upravnog odbora mreže Slavica Vasić Mitrović naglasila je da se dečiji brakovi moraju posmatrati kao oblik rodno zasnovanog nasilja, a ne kao „tradicija“, kako se često pogrešno tumače u praksi.
Aktivistkinje su podelile iskustva iz direktnog rada sa ženama i devojčicama. Zahvaljujući izgrađenom poverenju, mnoge Romkinje prvi put su progovorile o nasilju koje trpe. U većini slučajeva, odluku o stupanju u brak donose roditelji, a partneri su često punoletni, prenosi Rom Info Media.
Iako je po važećim zakonima Srbije praksa dečijeg braka zabranjena, poslednje istraživanjie UNICEF-a iz 2019. godine, pokazalo je da se čak 57 odsto devojčica romske nacionalnosti uda pre osamnaeste godine.
Strah, stigma i finansijska zavisnost često sprečavaju žene da prijave nasilje. Nepoverenje u institucije dodatno produbljuje problem.
Feministički kulturni centar Befem objavio je dokumentarni film „Borka od glagola boriti“, koji prati život Borke Vasić, romske feministkinje i aktivistkinje posvećene borbi za prava najugroženijih.
„Film je nastao iz potrebe da se sačuva sećanje na Borkin život i istoriju ženskog romskog aktivizma koja je dugo ostajala nevidljiva”, piše Befem na svom Instagram profilu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pedro Vargas David, generalni direktor Alpak Kapitala i šef „operacije N1“,bio je član upravnog odbora kompanije 4iG, krovnog tela kompanije čiji će poslovi sa državom sada biti predmet revizije u Mađarskoj
U bizarnom pismu ministar informisanja Boris Bratina preporučuje medijskom mogulu Pedru Vargasu Davidu da registruje N1 i Novu S u Srbiji pa da svima svane – i vlastima i Vargasu i građanima kojima su ove televizije držale „koprenu preko očiju“
Ruski protivpožarni avion Il-76 počeo je da učestvuje u gašenju velikog požara u Deliblatskoj peščari, a u prvom naletu izbacio je 42 tone vode na požarište. Avion je prethodno stigao na niški aerodrom „Konstantin Veliki“, odakle je upućen ka najvećem aktivnom požaru u Srbiji
Rusija je po nalogu predsednika Vladimira Putina poslala avion „Iljušin“ sa posadom i operativnom grupom Ministarstva za vanredne situacije u Srbiju kako bi pomogla u gašenju šumskih požara. Pomoć stiže samo nekoliko dana nakon što je Aleksandar Vučić rekao da Srbiji nije potrebna pomoć i da može sama da se izbori sa požarima
Policajci su uhvatili studentkinju s leđa i nasilno je ubacili u vozilo, a kada je zatražila medicinsku pomoć zbog zadobijenih povreda, to joj nije bilo omogućeno, navode studenti
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
