Svetski dan Roma: Diskriminacija i čestitke

Širom Srbije se svakog 8. aprila organizuju manifestacije, kulturni programi i javni događaji, a institucije i političari šalju poruke o važnosti ravnopravnosti, poštovanja i inkluzije romske zajednice.

Ipak, svakog drugog dana, svakodnevica za Rome znači život u siromaštvu, otežan pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i stalnu borbu protiv diskriminacije – zbog čega predstavnici zajednice i organizacije civilnog društva sve glasnije poručuju da čestitke nisu dovoljne.

Romske feministkinje i aktivistkinje nalaze se u prvim redovima borbe za unapređenje položaja Romkinja, skrećući pažnju na duboko ukorenjene društvene nejednakosti i kršenja ženskih i dečijih prava.

Stižu čestitke

Veliki broj Roma živi u teškim životnim uslovima, često u neformalnim naseljima bez pristupa tekućoj vodi i struji.

Iako prema procenama čine oko dva odsto ukupnog stanovništva Srbije, Romi su znatno češće pogođeni siromaštvom od ostatka populacije i suočavaju se sa ozbiljnim preprekama kada je reč o pristupu obrazovanju, tržištu rada i uslugama zdravstvene zaštite.

Foto: Momir Turudić

A na njihov dan, iz državnog vrha stižu čestitke.

„Ovaj dan je prilika da se podsetimo bogatstva kulture, tradicije i identiteta romskog naroda, koji je neraskidiv deo našeg društva“, rekao je premijer Vlade Srbije Đuro Macut u čestitki povodom Međunarodnog dana Roma i kazao da Srbija ostaje posvećena unapređenju njihovog položaja, jačanju jednakih mogućnosti i izgradnji društva zasnovanog na poštovanju, solidarnosti i inkluziji.

„Nastavićemo da zajedničkim naporima stvaramo uslove za bolje obrazovanje, zapošljavanje i kvalitetniji život svih pripadnika romske zajednice, uz puno uvažavanje njihovih prava i dostojanstva“, poručio je Macut.

Romi čine najveću etničku manjinu u Evropi. U saopštenju Evropske komisije ističe se da Romi trpe kontinuiranu diskriminaciju, suočavaju se sa društvenom isključenošću i nejednakim pristupom prilikama, dok je 70 odsto Roma u Evropskoj uniji izloženo riziku od siromaštva.

Maloltenički brakovi i dalje postoje

Maloletnički i ugovoreni brakovi i dalje su veliki problem među romskom populacijom, a na to je ukazano i na predstavljanju „Analize studije slučaja: dečiji brak i nasilje u porodici“, u organizaciji Romske ženske mreže Srbije, uz podršku Trag fondacije, uoči Svetskog dana Roma.

Analiza je predstavljena u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“, u Etnografskom institutu SANU u Beogradu.

Događaj je okupio ekspertkinje i aktivistkinje koje se bave položajem Romkinja u Srbiji, kako bi se skrenula pažnja na problem dečjih brakova i porodičnog nasilja, ali i na sistemske propuste koji doprinose njihovom opstajanju.

Predsednica Upravnog odbora mreže Slavica Vasić Mitrović naglasila je da se dečiji brakovi moraju posmatrati kao oblik rodno zasnovanog nasilja, a ne kao „tradicija“, kako se često pogrešno tumače u praksi.

Aktivistkinje su podelile iskustva iz direktnog rada sa ženama i devojčicama. Zahvaljujući izgrađenom poverenju, mnoge Romkinje prvi put su progovorile o nasilju koje trpe. U većini slučajeva, odluku o stupanju u brak donose roditelji, a partneri su često punoletni, prenosi Rom Info Media.

Iako je po važećim zakonima Srbije praksa dečijeg braka zabranjena, poslednje istraživanjie UNICEF-a iz 2019. godine, pokazalo je da se čak 57 odsto devojčica romske nacionalnosti uda pre osamnaeste godine.

Strah, stigma i finansijska zavisnost često sprečavaju žene da prijave nasilje. Nepoverenje u institucije dodatno produbljuje problem.

Foto: AP Photo/Vadim Ghirda

Borka od glagola Boriti

Feministički kulturni centar Befem objavio je dokumentarni film „Borka od glagola boriti“, koji prati život Borke Vasić, romske feministkinje i aktivistkinje posvećene borbi za prava najugroženijih.

„Film je nastao iz potrebe da se sačuva sećanje na Borkin život i istoriju ženskog romskog aktivizma koja je dugo ostajala nevidljiva”, piše Befem na svom Instagram profilu.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!