Semjuel Klinton Hajnot bio je pre dve decenije glavni strateg američkog ratnog vazduhoplovtsva. On objašnjava zašto je Ormuski moreuz slaba tačka napada na Iran, zašto u ratnim uslovima ne može da se obezbedi stopostotno siguran prolaz tankera sa naftom
Zatvaranje Ormuskog moreuza kao odgovor Irana na masivna američko-izraelsko bombardovanja izazvalo je haos na svetskim energetskim tržištima i dovelo do vrtoglavog rasta cena nafte. Ovaj morski tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i globalnim tržištima preko Omanskog zaliva i Arapskog mora.
Kada je naredio da SAD krenu sa Izraelom u združeno bombardovanje Irana, predsednik Donald Tramp morao je da zna da je Ormuski moreuz slaba tačka čitave vojne operacije. Njegovo dugoročno zatvaranje bi zbog povećane cene sirove nafte izazvalo povećanje inflacije i porast cena hrane globalnih razmera.
Amerikanci cenu ovog rata već osećaju na sopstvenom džepu na benzinskim pumpama, pa Tramp sada u pomoć poziva saveznike da šalju svoju ratnu mornaricu u region i pomognu da se obezbedi siguran prolaz kror Ormuski moreuz. Njegovom pozivu niko se nije odazvao.
Semjuel Klinton Hajnot je penzionisani general sa tri zvezdice u Američkom vazduhoplovstvu. Pod predsednikom SAD Džordžom V. Bušom, razvio je scenarije za rat protiv Irana. Tadašnja američka administracija je odustala od tog poduhvata.
On za nemački “Špigel” kaže da svaka vojna opcija za obezbeđivanje Ormuskog moreuza nosi rizike koje je gotovo nemoguće eliminisati.
“Siguran sam da bi pratnja američke mornarice obavila veoma dobar posao i odbila veoma veliki broj napada na sopstvene brodove i tankere, posebno uz sveobuhvatnu podršku američkog vazduhoplovstva. Ali sumnjam da naši ljudi mogu mogu da garantuju stopostotnu zaštitu”, kaže Hajnot.
Jer prvo, u moreuzu ima malo prostora, postoje samo dva kanala za supertankere: jedan za ulazak u Persijski zaliv, jedan za izlazak, i oba su široka samo oko tri kilometra. Između njih je tampon zona, takođe široka oko tri kilometra. A Iranci tačno znaju kuda brodovi plove. To im omogućava da precizno planiraju svoje napade.
Drugo, Iran ima mnoštvo različitog ofanzivnog oružja: čamce, rakete, površinske dronove, podvodne dronove i leteće dronove. Rizik koji predstavljaju dronovi je posebno visok. Ukrajina je praktično neutralisala rusku Crnomorsku flotu upotrebom dronova. Pratnja ameročke ratne mornarice bi mogla da odbije veliku većinu napada, ali je neprijatelju potreban samo jedan uspešan pogodak da izazove katastrofu. Supertankeri su spori, nemaju odbrambene sisteme kao razarači, gotovo su nezaštićeni.
Ovi ogromni tankeri mogu da prime više od 300 miliona litara sirove nafte. Ako u brod udari projektil, izlivanje nafte je neizbežno, a i moraju da se razmatraju posledice ako se supertanker zapali nasred Ormuskog moreuza
Cena koja će morati da se plati ako nešto krene po zlu je previsoka. Zato sve dok prolaz nije apsolutno bezbedan, nijedan vlasnik broda neće izložiti svoju posadu ovoj riziku. Čak i ako bi osiguravajuća kompanija zaista pristala da osigura tanker za prolaz pod ovakvim uslovima, zahtevala bi veoma visoke premije.
Američki CNN je pre nekoliko dana izvestio da je Iran već postavio mine u Ormuskom moreuzu.
„Ako se ovo zaista dogodilo, mine bi morale da budui potpuno uklonjene, a to bi moglo da potraje veoma dugo“, kaže Hajot za „Špigel“.
Iran postavio mine u Ormuskom moreuzu, strah od dodatnog poskupljenja nafte
Sve zavisi od toga koliko mina i koje vrste je postavljeno. Zna se da Iran raspolaže sa širokim spektrom vrsta mina: neke plutaju na površini, pa ih je relativno lako otkriti, druge plutaju ispod površine, a treće mogu da izrone i potonu. Neke su usidrene za morsko dno, neke plutaju u moru. Neke imaju vremenske upaljače, neke imaju senzore koji mogu da identifikuju kakvu metu treba da pogode.
Problem je sledeći: ako i pronađete 99 odsto svih mina, a promakne vam samo jedna i supertanker naleti na nju, to može da dovede do katastrofe.
Da bi se zaista zaštitio Ormuski moreuz, morala bi da se obezbi iranska obalu. A to bi zahtevalo veoma složenu kopnenu operaciju velikih razmera.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon zemljotresa u Venecueli UN procenjuju da je 500.000 ljudi ugroženo i poziva na hitnu međunarodnu humanitarnu podršku. Stanovnici i dalje golim rukama pretražuju ruševine zgrada za preživelima
Novi finansijski izveštaj pokazuje da je predsednik SAD Donald Trump za godinu dana zaradio više od milijardu dolara na kripto valutama. Bela kuća negira sukob interesa
U novom talasu ruskih napada na Ukrajinu poginule su najmanje četiri osobe, dok je više desetina ranjeno u različitim oblastima. Na meti su bile i benzinske i gasne pumpe
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbacio je pokušaj administracije Donalda Trampa da izvršnom uredbom ograniči pravo na državljanstvo po rođenju, ocenivši da Ustav ne ostavlja prostor za takvo tumačenje
Ukrajina je pogodila jedan od najvećih ruskih satelitskih komunikacionih centara
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
