Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Mark Karni, premijer Kanade, suočava se s nezavidnom situacijom. Više od godinu dana bori se protiv carinske politike američkog predsednika Donalda Trampa i brani svoju zemlju od Trampovih aneksionističkih ambicija. Iako Karni uživa podršku većine Kanađana, ekonomski problemi izazvani Trampovim carinama podstakli su uspon separatističkih snaga.
U pokrajini Kvebek, gde se govori francuski jezik, separatistička „Kvebečka stranka“ (Parti Québécois) nedavno se vratila na vlast, prvi put od 2014. godine. Ta stranka planira da u pokrajini organizuje još jedan referendum o nezavisnosti – i to nakon što Tramp više ne bude u Beloj kući.
Separatistički pokret u Kvebeku ima duboke, tradicionalne korene – ali težnja ka otcepljenju u Alberti relativno je nova. Za razliku od Kvebeka, Alberta – bogata naftom i dom velikih gradova kao što su Kalgari i Edmonton – ekonomski je veoma uspešna, ukazuje Darel Briker, izvršni direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos iz Toronta. „Alberta ima najbrže rastuću populaciju u Kanadi i predstavlja motor kanadskog ekonomskog rasta“, kaže Briker.
Tamošnji separatistički pokret ojačao je, međutim, zbog ograničenja uvedenih tokom pandemije korone, ali i zbog ekološke i klimatske politike bivšeg premijera Džastina Trudoa, dovela do jačanja separatističkog pokreta, objašnjava Briker. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će otprilike svaki četvrti građanin s pravom glasa na današnjem izjašnjavanju glasati za organizaciju referenduma o nezavisnosti.
To je izuzetno visok procenat, posebno ako se uzme u obzir da se i kanadski premijer Karni i konzervativna premijerka Alberte, Danijel Smit, čvrsto protive bilo kakvom obliku otcepljenja. Ujedno, konzervativna šefica pokrajinske vlade koristi referendum kao sredstvo pritiska na Karnija, zahtevajući od njegove administracije da učini više za Albertu.
Za mnoge u Kanadi, to priziva u sećanje sudbinu bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona i njegov referendum o Bregzitu. To iskustvo navelo je premijera Marka Karnija – koji je inače u vreme glasanja o Bregzitu bio guverner Banke Engleske – da upozori separatiste na „opasnu iluziju“. Karni im poručuje: „Video sam iz prve ruke kako su se mnogi Britanci u to vreme nadali boljoj pregovaračkoj poziciji u odnosu na Brisel. Sada, deset godina kasnije, oni se muče da ponište ono što su na kraju zapravo dobili.“
Mnogi ocenjuju da je secesionistički pokret u Alberti dobio podršku na društvenim mrežama putem ruskog mešanja – ali i direktnije: od američkog predsednika Trampa i pokreta „MAGA“. Lideri separatista čak u tri navrata su primljeni u Beloj kući i američkom Stejt departmentu.
Karni, koji je i sam poreklom iz Alberte, poslednjih nedelja je pokrenuo kontraofanzivu. Dok je njegov prethodnik, Trudo, odbacivao mogućnost novih ulaganja u naftnu i gasnu industriju pozivajući se na zaštitu klime, Karni je obećao izgradnju novog naftovoda od Alberte do Pacifika, brzu železničku prugu između Kalgarija i Edmontona, kao i izgradnju hiljada novih stambenih jedinica.
Ništa od toga ne može se ostvariti „ako smo podeljeni“, izjavio je Karni. „Velike stvari ne mogu se graditi preko dubokih podela. Moramo da budemo snažni – a zajedno smo još snažniji.“
Iako ishod današnjeg izjašnjavanja nije pravno obavezujući, premijer Kanade Mark Karni ima razloga za zabrinutost: centrifugalne sile unutar njegove zemlje postaju sve jače.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Oko 550.000 ljudi učestvovalo je u protestima širom Francuske, a organizatori tvrde da je broj demonstranata bio znatno veći. Iako su okupljanja uglavnom bila mirna, u Parizu i drugim gradovima došlo je do sukoba sa policijom, paljenja objekata i pljački
Stotine građana protestovale su ispred Gradske uprave u Kijevu, zahtevajući ostavku gradonačelnika Vitalija Klička. Među glavnim razlozima za nezadovoljstvo su pripreme za predstojeću zimu, dostupnost skloništa i problemi u upravljanju gradom, prenosi „Kijev independent“
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
