Ovogodišnji Irski festival u Beogradu posvećen je 120. godišnjici rođenja Semjuela Beketa. I tokom meseca frankofonije biće priređena izložba Beketu u čast
Mesec frankofonije se i ove godine, tradicionalno u martu, obeležava u Srbiji nizom kulturnih događaja među kojima je i izložba „Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana“, koja traje do 21. marta u Francuskom institutu u Beogradu.
Uporedo s tom izložbom, a povodom 120 godina od Beketovog rođenja, održava se 14. Irski festival u Beogradu, koji je počeo u četvrtak.
Na sceni Ateljea 212 evropsku premijeru imaće 15. i 16. marta pozorišni performans „Beket/Poezija“, koga je na scenu postavio irski filmski i pozorišni reditelj Alan Glisenan.
U Jugoslovenskoj kinoteci zatim će 17. marta biti emitovan debitantski film, ovog dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film – „Eh, Džo“, koga je takođe pisao – Beket.
Izložba o Beketovim ratnim godinama istražuje deo života slavnog pisca o kome se zna vrlo malo.
Kada su nacisti počeli da ga traže nakon što je njegova mreža Otpora doživela izdaju, Beket je 1942. godine napustio Pariz i otišao u planine na jugu Francuske, u tada takozvanoj Zoni Nono.
Tamo je ostao aktivan član Otpora sve do kraja rata, a o delu njegovog života ne postoje arhiva, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu.
Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena, a irski fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.
„To što se ne šeta svaki drugi dan u drugom gradu, to ne znači da se bilo ko od tih ljudi predomislio, povukao ili razočarao. Ovo je pravi primer čuvene fraze: 'Zatišje pred buru'. Studenti pobeđuju!", priča za "Vreme" Marko Šelić Marčelo
Ako, recimo, odlučim da napišem glupu, malu, hermetičnu pesmu koju niko ne razume, ona je nužna i morala je da bude napisana. Ta pesma neće ubiti nikoga. Ona je suprotnost onome što se događa u svetu. Ali umetnici su, kao pripadnici ljudskih društava, odgovorni kao i svi drugi. Svako mora da ima odnos kako prema konkretnoj političkoj situaciji, tako i prema temeljnoj političkoj situaciji, ali taj odnos ne sme da bude zatvor za umetnika
Alexander C. Karp & Nicholas W. Zamiska,
The Technological Republic: Hard Power, Soft Belief, and the Future of the West, Crown Currency, 2025
Oni koji kreiraju kulturu govore o brizi za njen opstanak, kao i o odgovornosti onih koji su svojim delima tu bojazan izazvali, a povodom teksta “Devet pozorišta u Beogradu realizovalo je prosečno 1,7 premijeru ove sezone”, koji je objavljen na portalu “Vremena”
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
