Ovogodišnji Irski festival u Beogradu posvećen je 120. godišnjici rođenja Semjuela Beketa. I tokom meseca frankofonije biće priređena izložba Beketu u čast
Mesec frankofonije se i ove godine, tradicionalno u martu, obeležava u Srbiji nizom kulturnih događaja među kojima je i izložba „Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana“, koja traje do 21. marta u Francuskom institutu u Beogradu.
Uporedo s tom izložbom, a povodom 120 godina od Beketovog rođenja, održava se 14. Irski festival u Beogradu, koji je počeo u četvrtak.
Na sceni Ateljea 212 evropsku premijeru imaće 15. i 16. marta pozorišni performans „Beket/Poezija“, koga je na scenu postavio irski filmski i pozorišni reditelj Alan Glisenan.
U Jugoslovenskoj kinoteci zatim će 17. marta biti emitovan debitantski film, ovog dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film – „Eh, Džo“, koga je takođe pisao – Beket.
Izložba o Beketovim ratnim godinama istražuje deo života slavnog pisca o kome se zna vrlo malo.
Kada su nacisti počeli da ga traže nakon što je njegova mreža Otpora doživela izdaju, Beket je 1942. godine napustio Pariz i otišao u planine na jugu Francuske, u tada takozvanoj Zoni Nono.
Tamo je ostao aktivan član Otpora sve do kraja rata, a o delu njegovog života ne postoje arhiva, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu.
Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena, a irski fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Uprkos dužini koncerta Ansambl Kabarila ne iscrpljuje slučaoce. Naprotiv. Što je koncert duže trajao, bivao je sve uverljiviji. Projekat se pojavljuje jednom godišnje, traje neprekidnih pet sati i zatim nestaje u obliku dima. Krajnje neobično, čak i za Festival na kojem je neobičnost uobičajena
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
