Vučićeve „čudesne marže“ već pola godina prave turbulencije u prodavnicama u Srbiji. Najnovija odluka države, da manje od mesec dana pre isteka Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine, „odmrzne“ nabavne cene hrane i druge robe, koje su bile „na ledu“ od avgusta 2025, odmah je pokrenula lavinu viših faktura.
Kako „Vreme“ saznaje, pojedini dobavljači su nekim trgovinskim lancima poslali u proseku sedam odsto više cene za više od 600 različitih proizvoda. Trgovci će za tu razliku automatski povećati krajnju cenu na rafovima, kako ne bi bili u minusu, a izvori redakcije kažu da će ta poskupljenja većinom krenuti od marta.
Bumerang
Poskupljenje je bilo neminovno kako je država „krajcovala“ delove Uredbe koju je sama donela i za koju su tvrdili da će ljudima u Srbiji umnogome pojeftiniti život, ili barem prehranu.
Ipak, ubrzo pošto je doneta, regulativa je gotovo svakog meseca „olakšavana“, pod pritiskom trgovaca, dobavljača, ali i Evropske unije i MMF-a, koji su bili prilično nezadovoljni uplivom države u slobodno tržište kretanja cena.
Poslednjom izmenom, petom za manje od pola godine, menja se jedan njen ključni element – ukida se zamrzavanje nabavnih cena na nivou zatečenom 1. avgusta 2025. godine, dok na snazi ostaje ograničenje trgovinskih marži na maksimalno 20 odsto. Promenu Uredbe, o kojoj je „Vreme“ prvo pisalo, je 29. januara, u ime Vlade Srbije, potpisao njen predsednik, Đuro Macut.
Posledice su očite, jer će se sada nabavne cene slobodno formirati na tržištu. Ovo nije osveta dobavljača, već jednostavno i njihova potreba da izmene cene po kojima trgovcima prodaju robu, kako je većina toga poskupela od avgusta 2025. godine. Plastično objašnjeno, ako je nabavna cena neke hrane ranije bila 100 dinara, na nju je išla marža od maksimalnih 20 odsto, pa je u radnjama ona koštala 120 dinara. Sada, kada je nabavna cena „otključana“, mnogi proizvodi će biti skuplji, jer su nabavne cene skočile od avgusta 2025. Ako sada nabavna cena staje 200 dinara za istu stvar, ona će na rafovima uz maržu od 20 odsto, stajati – 240 dinara.
Koliko je zaista sve bilo jeftinije
Predsednik države je obećao u leto 2025. od 15 do 20 odsto niže cene hrane usvajanjem Uredbe o regulisanju trgovinskih marži za 20.000 prehrambenih i drugih proizvoda u marketima. Ovo je učinio priznajući da su cene hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95 odsto prosečnih cena Evropske unije, dok plate nisu tolike.
Zapretio je lancima prodavnica da ne smeju da se dogovaraju oko cena i nebrojeno puta se fotografisao sa korpicama hrane – na kojima proverava koliko šta košta. Komisija za zaštitu konkurencije je protiv pojedinih lanaca pokrenula postupak zbog navodnog dogovaranja o cenama, ali on nije dobio nikakav epilog, niti je odgovornost utvrđena.
Da rezultati nisu ni približno dobri pokazuju i zvanične brojke. Republički zavod za statistiku navodi da je u septembru 2025. godine u odnosu na prethodni mesec pad cena zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića, ali za svega 4,5 odsto. Iste brojke nude iz Narodne banke Srbije, ističući da su cene povrća snižene za 14,9 odsto, voća za 8,2 odsto, a prerađene hrane u proseku za tri odsto.
Ipak, ispostavlja se, siromašni ne žive samo na povrću. Posmatrano na međugodišnjem nivou, cene hrane i bezalkoholnih pića u septembru ipak su porasle za 1,7 odsto. A tu je još jedna presudna brojka – ukupno su potrošačke cene u septembru povećane i to za 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Što bi značilo da cene hrane rastu tokom cele godine, a da sa Vučićevim merama nismo dobili ništa osim blagog usporavanja ovog rasta i tih 4,5 odsto jeftinijih namirnica u odnosu na mesec pre. O dalekih 15 do 20 odsto možemo samo da sanjamo.
Podaci za oktobar bili su još lošiji. Cene proizvoda i usluga u odnosu na septembar povećane su za 0,5 odsto, a pad cena hrane i bezalkoholnih pića iznosi svega 0,9 odsto.
Prema Republičkom zavodu za statistiku, u decembru 2025. su u odnosu na godinu dana ranije solidno pale cene povrća, malkice hleba i ulja, a gotovo neprimetno mesa, ribe i mlečnih proizvoda. Znatno su skočile cene pića i voća, a kafe i kakaoa skoro za 24 odsto, što je globalni problem.
