Sve više mladih u Srbiji posvećuje vreme video-igrama, samo što se to sada zove e-sport – bilo kao igrači, analitičari, komentatori ili strastveni gledaoci.
Prema istraživanju Newzoo, vodeće globalne analitičke firme koja prikuplja podatke o tržištu video-igara, e-sporta i digitalne zabave, dominantnu publiku e-spota čini generacija Z, odnosno publika između 13 i 26 godina.
Zabava koja je prerasla u industriju ne traži fizičke predispozicije, skupe treninge ili posebne uslove – dovoljno je imati računar, stabilan internet i posvećenost.
Elektronski sport je organizovano takmičenje u video-igrama. Za razliku od igranja iz zabave, e-sport podrazumeva treninge, strategiju, timski rad i psihološku pripremu, pa time poprima oblik tradicionalnog sporta.
Đorđe Spale Spasić bivši je trener e-sport ekipa širom Srbije i sveta, ali i jedan od prvih trenera iz regiona koji je uspeo da dostigne svetski nivo i takmiči se u najboljim ligama. Trenutno je van ovog sporta.
„Pre svega sam radio kao trener i menadžer devet godina za igricu League of Legends, ali sam bio i u e-sport timovima koji su igrali sve. Trenutno pravim pauzu zato što finansijska strana nije stabilna pogotovo kod nas“, ističe Spasić za naš njuzleter Međuvreme.
Takmičenja se održavaju u različitim igrama, od Counter-Strikea, takozvane pucačine iz prvog lica, preko strateških igara poput Dote 2 i League of Legendsa, do fudbalske simulacije Fife.
U svetu, e-sport je postao industrija vredna milijarde dolara sa sopstvenim ligama, sponzorima i profesionalnim ugovorima, a taj trend sve više stiže i u Srbiju.
Prema različitim izveštajima, globalna e-sport industrija je teška od oko dve do pet milijardi dolara u ovoj godini. Klađenje na e-sport je najkrupnija grana te industrije.
Raste li popularnost u Srbiji
Jedan od mogućih razloga za povećanu popularnost e-sporta u Srbiji je dostupnost velikih međunarodnih turnira putem platformi kao što su Twitch i YouTube, ali i to što je Beograd u prošlosti znao da ugosti velike turnire.
Međutim, prema rečima Đorđa Spasića, e-sport se na Balkanu nalazi u blagom padu, a vrhunac je imao pre par godina. I dalje je zastupljen pre svega kod mlađe populacije.
„Esports Balkan Liga je u zenitu imala mnogo događaja koje si mogao da pratiš uživo, dok je recimo prošle godine organizovan jedan, a ove mislim nijedan događaj. Moglo je da se gleda samo preko interneta. Opet daleko od toga da nije zastupljen“, kaže Spasić.
Jedan od najvažnijih pokretača domaće scene jeste upravo Esports Balkan Liga (EBL), regionalna liga osnovana 2017. godine, koju organizuje Fortuna Esports – regionalna organizacija iz Srbije.
Esport Savez Srbije sarađuje sa Ministarstvom omladine i sporta sa ciljem da se e-sport prepozna i zakonski uvrsti u sistem sportova u Srbiji.
Popularnosti svedoči i to da je Visoka sportska i zdravstvena škola u Srbiji otvorila prve strukovne studije za e-sport trenera u okviru programa strukovnih studija, nazvan „Sportski trener – Esport“.
Ko i koliko zarađuje od e-sporta
Prema podacima analitičke platforme Esports Charts, koja meri zvanične prenose na Twitchu, YouTubeu i drugim kanalima, finale igrice League of Legends 2023. godine pratilo je gotovo 6,5 miliona ljudi istovremeno, samo preko interneta.
Kako ovakve brojke diktiraju sponzore i TV prava, jasno je da igrači i treneri e-sport timova zarađuju sasvim pristojno.
Podaci Esports Earnings sajta pokazuju da je Aleksa Queasy Cvetković prvi Srbin po zaradi od e-sporta, on je u dosadašnjoj karijeri zaradio oko 1,3 miliona dolara.
Čak i najveća sportska društva u zemlji, Crvena zvezda i Partizan, ulažu određeni novac u e-sport timove i igrače.
„Mislim da su i Zvezda i Partizan ulagali više novca pre, što naravno ne znači da sada nema novca. Međutim, nije moguće uporediti naš standard i svetski. U najjačoj ligi sveta imaš igrače koji zarađuju milion-dva godišnje, to je ovde kod nas nemoguće“, kaže Spasić.
„Najbolji igrači kod nas mogu da imaju do dve hiljade evra mesečno, maksimalno, ali je problem što balkanska liga traje svega dva-tri meseca i onda nakon toga nemaš ništa. Dok na svetskom nivou potpisuješ ugovor na najmanje godinu dana, nama retko ko nudi ugovor na godinu, da ne pričam na dve ili tri godine.“
Osim zarade kroz turnire, profesionalni igrači i e-sport influenseri ostvaruju prihode putem striminga, YouTube kanala i partnerstava sa brendovima, pa sve to izgleda vrlo primamljivo za mlađu publiku.
„Najveći problem je što mnogo dece odustaje od škole, igraju igrice po dvanaest sati dnevno, samo o tome misle. Naravno, kao i u svakom sportu na kraju to može da se isplati, ako i kada dostigneš svetski nivo, onda imaš i svoje kuvare, trenere, fizioterapeute i masaže. Ali je opet veliki rizik, slično kao u drugim sportovima“, zaključio je Spasić.
Ako je suditi po rastu popularnosti, punim arenama širom sveta i sve većem interesovanju mladih, e-sport ima potencijal da postane jedan od najvećih digitalnih poslova budućnosti.
