Decenijama se zemlje Zapadnog Balkana pripremaju za pristupanje EU. Crna Gora i Albanija najdalje su odmakle u svojim naporima da ispune uslove za članstvo, slažu se i stručnjaci, a u Evropskoj uniji.
Međutim, u Srbiji, najvećoj i ekonomski najjačoj od šest zemalja kandidata, došlo je do zastoja u procesu reformi. Zato se postavlja se pitanje da li bi EU trebalo da uskoro primi Crnu Goru i Albaniju, čak i uz rizik da Srbija, sa svojim saveznikom Rusijom, dodatno destabilizuje region?
Stručnjaci i političari koje je intervjuisala agencija Rojters, kažu – da, trebalo bi. Jer bi to ujedno povećalo pritisak na Srbiju, piše Dojče vele.
Kraj pregovora – Crna Gora 2026, Albanija 2027.
Nakon užasa ratova devedesetih godina, Evropska unija je sebi 2003. godine postavila cilj da u zajednicu država dugoročno integriše zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.
U svom najnovijem izveštaju o napretku objavljenom početkom novembra, Evropska komisija je potvrdila da Crna Gora može da završi pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine. Za Albaniju su briselske vlasti projektovale 2027. godinu.
Međutim, u vezi sa Srbijom je navedeno da je tempo reformi „značajno usporen“. Nemačka vlada se trudi da zadrži sve zemlje kandidate, što je pokazalo i to što je ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nedavno obišao svih šest zemalja.
Apel nemačkih političara za brzi prijem
„Crna Gora i Albanija su trenutno svojevrsni favoriti. One ispunjavaju svoj domaći zadatak i stoga bi trebalo da im se pruži konkretna prilika za pristupanje“, insistira Adis Ahmetović, portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe vladajućih nemačkih socijaldemokrata (SPD) u Bundestagu.
„Ako se mi ne pobrinemo za te zemlje, drugi će se pobrinuti – kao što su to već učinile Kina i Rusija“, kaže 32-godišnji Ahmetović, koji i sam ima porodične korene u Bosni i Hercegovini.
Političarka nemačkih opozicionih Zelenih, Šantal Kopf, koja je, zajedno sa Ahmetovićem, pratila Vadefula na njegovom putovanju po Zapadnom Balkanu, podjednako je jasna: „Crna Gora i Albanija ne bi trebalo da pate pod politikom srpskog režima, već bi trebalo da budu primljene u EU čim ispune sve kriterijume.“
Srbija „samo pucne prstima“ i destabilizuje Crnu Goru
Srbija, međutim, očekuje da bude u prvom krugu pristupanja EU. Ako bi, dakle, Crna Gora bila primljena, a Srbija ne – kako bi reagovala vlada u Beogradu?
Od približno 600.000 stanovnika Crne Gore, 33 odsto su etnički Srbi – najnoviji su podaci tamošnjeg državnog zavoda za statistiku. Zbog toga postoji bojazan da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da pokuša da podstakne nemire u Crnoj Gori nakon njenog pristupanja EU.
„S obzirom na demografski sastav zemlje, Srbija bi trebalo samo da pucne prstima i Crna Gora bi bila destabilizovana“, kaže Markus Kajzer, rukovodilac projekta za Zapadni Balkan u beogradskoj kancelariji Fondacije Fridrih Nauman, koja je blisko povezana s opozicionom nemačkom Slobodnom demokratskom partijom (FDP).
Takva zabrinutost postoji i unutar nemačke vlade.
Kakva je Putinova strategija?
Srbija je jedan od najbližih saveznika Rusije u Evropi i do sada je odbijala da podrži sankcije Evropske unije protiv Moskve zbog njenog napada na Ukrajinu. Politikolog Vedran Džihić u izjavi za austrijski dnevni list „Prese“ kaže, međutim, da ne veruje da ruski predsednik Vladimir Putin ima neku vrstu master-strategije za Zapadni Balkan.
„On jednostavno želi da zadaje udarce Zapadu. Želi da po svaku cenu spreči proširenje EU i pre svega proširenje NATO“, smatra Džihić i dodaje: „On želi da poremeti stvari. Želi da veže zapadne resurse.“
Putin to, kaže Džihić, radi uz pomoć dezinformacija i sa saveznicima poput Vučića ili lidera bosanskih Srba Milorada Dodika.
„Srbija trenutno nije verodostojan kandidat“
Evropska unija ne bi trebalo da dozvoli Srbiji, a samim tim indirektno i Rusiji, da diktira njen kurs u vezi s prijemom novih članica, kaže nemački socijaldemokrata Ahmetović. Ujedno naglašava: „U vremenima rastućeg autoritarizma i protekcionizma, EU mora da pokaže da ima snagu da nastavi da raste.“
Tina Boriz, šefica istraživanja Zapadnog Balkana i proširenja EU u berlinskom trustu mozgova Aspen-institut, smatra da Srbija trenutno nije verodostojan kandidat za članstvo u EU: „Ograničenja slobode medija, snažno dominiran politički pejzaž i slaba podela vlasti opterećuju institucionalne strukture“, ukazuje Boriz.
Štaviše, Srbija odbija da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, kaže Boriz i zaključuje da sve to „komplikuje ulogu Srbije u regionu i negativno utiče na njen put ka članstvu u EU“.
Srbija da odgovori – da li želi ka EU ili ka Rusiji
Nakon sastanka sa svojim srpskim kolegom Markom Đurićem, nemački ministar spoljnih poslova Vadeful zahtevao je od Beograda „jasnu posvećenost“ stavu EU o spoljnoj i bezbednosnoj politici: Srbija mora da osudi rusku agresiju protiv Ukrajine, rekao je.
Đurić je na toj zajedničkoj konferenciji za novinare naglasio: „Srbija želi da što pre postane članica EU“.
Ali, zapravo je predsednik Vučić taj koji mora da se obaveže na posvećenost, kaže političar nemačkog SPD-a Ahmetović. Evropska unija, kako dodaje, mora „da zahteva jasan odgovor na pitanje u kom pravcu Srbija želi da ide – ka EU ili ka Rusiji. Taj odgovor prvenstveno mora da dâ predsednik“.
Prijem Crne Gore bio bi pritisak na Srbiju
Markus Kajzer iz predstavništva Fondacije Fridrih Nauman u Beogradu navodi još jedan razlog za brzo pristupanje Crne Gore i Albanije Evropskoj uniji – to bi, smatra, izvršilo pritisak na Srbiju. Jer, ako bi došlo do toga „da Srbi u Crnoj Gori uživaju više prednosti zbog članstva u EU nego Srbi u Srbiji, onda bi oni mogli da počnu da preispituju svoj stav“.
Prema Kajzerovom mišljenju, EU bi trebalo da učini mnogo više da podrži reformističke snage u Srbiji – kao što su tekući protesti studenata i velikih delova stanovništva protiv vlade u Beogradu.
Što se tiče pristupanja Evropskoj uniji dva vodeća kandidata, Crne Gore i Albanije, on naglašava: „Nekako se mora postići napredak – a to bi bio korak koji bi definitivno imao posledice.“
