Kopnena zona bezbednosti
Petnaest hitaca, šest džipova i jedan ustreljeni pas. To su brojke iz šture i jedine vesti Radio-televizije Srbije o navodnom napadu “maskirane grupe Albanaca” na pripadnike Vojske Srbije u nedelju (16. novembar) popodne.
RTS se pozvao na “nezvanična saznanja” i nikoga nije citirao, ali su zato svi citirali RTS.
Misteriozni napad se navodno odigrao u rejonu baze “Debela glava” pod brdom Šop. To je pojas koji se naziva Kopnenom zonom bezbednosti, što je nekadašnja demilitarizovana zona širine pet kilometara uz granicu Kosova.
Pošto je neprecizno pucala, navodno, grupa Albanaca je džipovima pobegla ka Kosovu, a ranjen je pas za kojeg se ne navodi da li je vojni ili se slučajno zatekao u blizini patrole.
Jedan penzionisani oficir sa velikim ratnim iskustvom za “Vreme” kaže da je, ako se sve radi kako treba, nemoguće da šest džipova uđe u zonu neprimećeno, a takođe ni da se vrate na Kosovo čitavi ako su već pucali.
“Pitam se čemu višegodišnje iznurivanje vojnika u Kopnenoj zoni bezbednosti kad im neko na višem nivou komandovanja, a zbog nekih ‘viših ciljeva’, ne dozvoljava da budu vojnici.”
Dok ostaju nagađanja da li se pucnjava iz vesti javnog servisa uopšte desila, i ako jeste, šta je posredi – od krivolova do terorizma – zvanična mesta u Beogradu po običaju su ćutala do odlaska ovog broja “Vremena” u štampu.
Kosovska policija tvrdi da nikakve pucnjave nije bilo. KFOR pak upućuje na kosovsku policiju i kaže da “pažljivo prati situaciju”, dakle, ne kaže ništa.
Sabotaža
Tvit napisan na hindi jeziku do sada nismo videli od studenata u blokadi, ali ove sedmice jesmo. Studenti kragujevačkog Pravnog fakulteta napisali su:
U prevodu: “Raspiši izbore, kukavice”.
Obratili su se tako šaljivo svojim novim “fanovima” iz Indije.
Naime, nalozi studenata u blokada na društvenim mrežama – od Tvitera do TikToka – proteklih dana zabeležili su ogroman rast broja pratilaca. A po profilima i imenima, nije teško videti da su u pitanju botovi, dakle, nalozi iza kojih nema pravih ljudi, i to “poreklom” iz Azije.
Poznata stvar u haosu društvenih mreža – lažni pratioci mogu se jednostavno pazariti pa tako čovek deluje važnije nego što jeste.
Ali, biće da je ovde stvar obrnuta. Neko podmeće studentima lažne pratioce baš kako bi kompanije poput Mete i TikToka suspendovale njihove naloge zbog “sumnjivih aktivnosti”.
“Gajimo sumnju da je cilj ovoga čina gašenje našeg profila”, napisali su Studenti u blokadi na svom Instagramu koji je narastao na 610.000 pratilaca.
Njihov profil na TikToku je bio gašen, kao i profili Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta dramskih umetnosti. Nestao je nakratko i Instagram nalog novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, ali je potom vraćen.
“Ako ste mislili da sa svojim polupismenim kadrom i botovima možete da nadmudrite alumni klub najvećeg fakulteta u ovom delu Evrope… Iz naših učionica izašlo je hiljade i hiljade inženjera koji rade u najvećim svetskim kompanijama, uključujući Metu. Više sreće drugi put!”, napisali su oni kad im je ponovo aktiviran nalog.
Društvene mreže su glavni komunikacioni kanal studenata koji su organizovani u plenume.
O udaru na svoje profile, studenti beogradskog ETF-a su napisali: “Ne sumnjamo na strani faktor. Ne sumnjamo na vanzemaljce. Ne sumnjamo na opoziciju. Jednog glavnog neprijatelja imamo”.
Troškovi rada
Niz fabrika, prevashodno na jugu Srbije, stavio je katanac poslednjih meseci ostavljajući hiljade ljudi bez posla i pravdajući sve povećanjem minimalca.
Recimo, nemački Leoni, div u proizvodnji automobilskih kablova, koji napušta Malošište gde je radilo skoro dve hiljade ljudi. Kao razlog navode kombinaciju “privrednih uslova u zemlji” i krize u evropskoj auto-industriji.
Minimalac je nedavno povećan za skoro deset odsto na 58.630 dinara, a najavljeno je još jedno takvo povećanje naredne godine. Prema računici centra za politike emancipacije, i dalje premalo da radnik zadovolji osnovne potrebe.
Za poslodavce – previše. “Poslodavci na istoku i jugu Srbije porast najteže podnose”, kaže nam Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije. “U nekim sredinama, gde privreda nije toliko razvijena, privrednici čak nemaju ni mogućnost da povećaju cene proizvoda i usluga jer će izgubiti klijente i svakako imaju veliki problem. Onda je druga mera da zatvaraju radna mesta, a to nije rešenje”, dodaje ona.
Ekonomisti kažu da fabrike koje traže prostu radnu snagu – recimo u proizvodnji kablova – posao baziraju na jeftinom radniku i masnim subvencijama. Imaju obavezu da drže platu barem 20 odsto iznad minimalca pa nije čudo što sada pakuju kofere.
Tako se izraubovao naprednjački model “stranih investicija”, koji mnogi nazivaju “trkom do dna”. A minimalac ostaje takav da njime niko nije zadovoljan.
Ranjena devojčica
Dvanaestogodišnja gluvonema devojčica poreklom iz Srbije nalazi se u kritičnom stanju na odeljenju intenzivne nege pošto je na nju pucala policija u nemačkom Bohumu.
Drama koja se odvijala u jednoj stambenoj zgradi raspalila je debatu o metodama policije, sa pitanjem – zar nije moglo drukčije?
Devojčica, čiji inicijali nisu saopšteni već samo da je nemačko-srpska državljanka, živela je u takozvanoj stambenoj grupi u Minsteru pod nadzorom vaspitača pošto je majci oduzeto starateljstvo. U nedelju (16. novembar), nadležnima je prijavljen nestanak.
Alarmirana je policija u Bohumu gde živi majka – i ona gluvonema. Policajci su do kasno ceo sat čekali pred vratima znajući da ni majka ni devojčica ne mogu da čuju zvono niti kucanje. Kad im je majka konačno otvorila, videli su devojčicu.
Prema saopštenju policije, dete je iz sobe izašlo sa dva noža i “krenulo” na policajce. Jedan je pokušao da upotrebi elektrošoker, ali je drugi pucao iz pištolja ranivši devojčicu teško u stomak. Istragu je preuzela policija u susednom rurskom Esenu.
Kriminolog Tobijas Zingelnštajn sa Univerziteta u Frankfurtu rekao je da se policajci u Nemačkoj obučavaju da rutinski pucaju na osobe sa nožem ako im se približe na manje od deset metara, što je u stanu sigurno bio slučaj. On je kritikovao takvu obuku.
Majka teško ranjene devojčice dala je pisani intervju za RTL u kojem nije znala da objasni zašto je ćerka imala noževe. Kod nje je navodno došla jer joj je bilo teško zbog svađa u školi. “Rekla je da ne može to više da izdrži”, navela je majka.
Policajci u Nemačkoj su u poslednje vreme učestalije na meti napada noževima. Godišnje u celoj zemlji ispale oko sto hitaca iz vatrenog oružja i usmrte u proseku deset ljudi.
Junajted medija
Mediji Junajted grupe poslali su ponudu većinskom vlasniku BC Partnersu da preuzmu sami sebe. U pitanju su kanali N1, Nova S, portal Nova, dnevni list “Danas” i nedeljnik “Radar”.
Kako saznaje “Vreme”, poslata je konkretna ponuda premda suma nije objavljena. Ideja je da redakcije potom nađu finansijskog partnera koji bi im garantovao profesionalan rad.
Kako stvari stoje, male su šanse da BC Partners pristane na ponudu mada bi to mogao biti izlaz iz višemesečne sage. Investicioni fond ranije je rasprodao kablovskog ponuđača SBB i sportska prava, zarađujući time više od milijardu evra. Potom je otkriveno da novi direktor Junajted grupe šuruje sa direktorom srpskog Telekoma.
Vlasnici sa svojim medijima u Srbiji – ne komuniciraju, zbog čega kod novinara i urednika vlada bojazan da bi mogli biti “pacifikovani” ili pušteni niz vodu čime bi Srbija ostala bez jedine dve velike televizije koje ne idu niz dlaku vlastima. Ni sada nema odgovora na ponudu.
“Oni kažu da smo mi navodno gubitaši. Ako je deo firme gubitaš, onda ti valjda hoćeš da ga skineš s grbače. I u tom smislu, ako čelnici Junajted grupe misle da smo mi mesto na kome se gubi novac, eto prave prilike da zaokruže portfolio na nivou koji je samo profitabilan i da dalje idu u prodaju, ili šta već planiraju da rade”, rekao je Slobodan Georgiev, direktor vesti na televiziji Nova.
Kako je dodao, mediji su u limbu i to jedino ima smisla ukoliko je iza svega koruptivni dil – da neko uzima pare kako bi uništio Junajted grupu i njene medije.
“Ako je to tako, onda nam nema spasa, ali i dalje verujem da to nije slučaj i da ljudi iz BC Partnersa, što je fond koji upravlja novcem različitih grupa širom sveta, naročito iz Amerike, ne bi smeli da ulaze u koruptivne poslove”, zaključio je Georgiev.
Istovremeno, gazda Informera Dragan J. Vučićević najavio je poluvickasto da će njegov “konzorcijum” sa biznismenom Brankom Babićem poslati ponudu da preuzme N1 i Novu S.
Kako smo ranije pisali, ove dve televizije imaju još oko pet godina ugovora sa SBB-om da emituje njihove programe i da na ime toga dobijaju novac po priključku.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
