„Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji“ – pod tim naslovom ekonomski dnevni list Handelsblat piše o ograničenju marži u Srbiji i postavlja pitanje: „Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?“
Kako pisanje lista prenosi Dojče vele, holandski trgovački koncern Ahold Delez, saznaje list, do kraja godine zatvoriće dvocifreni broj filijala Maksija u Srbiji. „Svake sedmice srpska kćerka-firma centrali prijavljuje milionske gubitke.“
Prošle godine, podseća Handelsblat, srpski ogranak Deleza obrnuo je 1,4 milijarde evra i profitirao 63 miliona evra.
Dodaje da se takvo ponašanje zemlje-kandidata „teško može tolerisati u Briselu“ i da ima posledice. Za sada u vidu kritike u poslednjem izveštaju o napretku gde piše da se ograničenjem marži narušavaju tržišni principi EU.
O tome evropski poslanik Danijel Frojnd iz nemačkih Zelenih kaže: „Takvo uplitanje u tržište i utvrđivanje cena od strane iliberalnih političara na kraju vodi lošijoj ponudi za mušterije.“
Diseldorfski Handelsblat dodaje da se Srbija ugleda na susednu Mađarsku gde strane firme godinama zameraju da im se nameću posebni porezi i birokratske prepreke. Evropska komisija je zbog ograničenja marži otvorila postupak protiv Mađarske, a nakon tužbe austrijskog Špara.
„Orban je posebne namete protiv supermarketa pravdao time da ovi koriste inflaciju kako bi povećali cene i ostvarivali ekstra-profit. Slično argumentuje i Vučić“, piše nemački list.
Uz to, Vučić se godinu dana suočava sa masovnim protestima, dodaje se u članku, pa je u stranim trgovcima našao navodnog krivca.
Političar Zelenih Frojnd kaže da Orban i Vučić krive pre svega strane lance za svoju propalu politiku i očajan ekonomski bilans.
Čekaju februar
List podseća da je u Srbiji od septembra na snazi uredba o ograničenju marže na oko 3.000 proizvoda na najviše 20 odsto. „Kako maloprodaja iz te marže mora da finansira sve troškove – kiriju, energiju, marketing i ljudstvo – uz to ograničenje jedva da mogu raditi isplativo“, piše list.
Dodaje se da su kontrole bile intenzivne, da su supermarketi morali u roku od 24 sata da za svaki proizvod dokazuju da ne krše uredbu. Delez je već kažnjen sa 24,5 miliona dinara, protiv čega se firma žali sudu.
Handelsblat navodi da je Delez bio jedan od retkih koji je javnim saopštenjem kritikovao mere. „Zato deluje da nije slučajno što su državne inspekcije posebno rigorozno kontrolisale trgovine ovog lanca. U međuvremenu je Delez prestao da komentariše državne mere.“
Kako se dodaje, trgovce posebno ljuti što pravila važe samo za firme sa godišnjim obrtom od preko 38 miliona evra. „Time pogađa mahom velike strane lance, a ne male srpske trgovce.“
Navodi se da lanci pokušavaju da smanje troškove i izdrže još nekoliko meseci, nadajući se da uredba neće biti produžena posle februara 2026. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nekada najveće građevinsko preduzeće u Srbiji krajem jula 2026. bi moglo da bude istisnuto sa Beogradske berze. Prinudni otkup akcija prati nerealno niska cena i unosan posao drugog preduzeća, upozoravaju stručnjaci
Cene goriva i nafte su svuda u padu osim u Srbiji, gde su i evrodizel i benzin poskupeli za dva dinara. Stručnjaci objašnjavaju da je razlog za to što Srbija ima najviše akcize u regionu
Srbija četiri decenije čeka nove hidroelektrane. Sada, kada je na korak od gradnje RHE "Bistrica" i RHE "Đerdap 3", netransparantne radnje i strahovit porast troškova kvare opšti utisak
Građani Srbije nastavili su da se intenzivno zadužuju kod banaka. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva u junu iznosio je 2.099 milijardi dinara, dok su gotovinski krediti prvi put premašili 1.000 milijardi dinara
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
