Izveštaji Ujedinjenih nacija, Reportera bez granica, ali i Evropskog parlamenta i Evropske komisije predstavljaju pravi poraz za Srbiju, a pogotovo za Vučićev režim
Izveštaji i reči međunarodnih tela upućene Srbiji poslednjih nekoliko dana daleko su od dobrih, čak se mogu smatrati i poražavajućim za režim Aleksandra Vučića.
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Folker Turk pozvao je na preduzimanje svih napora kako bi se osigurala odgovornost u Srbiji, rekavši da je ključno vratiti poverenje javnosti u institucije i održati vladavinu prava.
„Nije sproveden smislen proces otkrivanja istine i traženja pravde za tragediju koja je rezultirala smrću 16 ljudi na željezničkoj stanici u Novom Sadu. Ovo se dešava uprkos stalnim zahtevima desetina hiljada pojedinaca koji su izašli na ulice, pozivajući na pravdu“, rekao je visoki komesar.
Kako je dodao, mnogi navodi o nasilnim napadima i hapšenjima mirnih demonstranata i novinara tokom demonstracija nisu istraženi i ostaju nekažnjeni.
„Naprotiv, takvi incidenti se i dalje ponavljaju“, dodao je Turk.
Šef Komore za ljudska prava ponovio je potrebu za brzim, transparentnim, nezavisnim i efikasnim istragama o padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koje treba da se dovedu do kraja, budući da su pravni postupci protiv navodno odgovornih zastali.
Turk je naglasio obavezu Srbije da poštuje prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, te time osigura da mere za održavanje javnog reda ne idu dalje od strogih ograničenja utvrđenih zakonima o ljudskim pravima.
Reporteri bez granica objavili su listu 34 „predatora slobode medija” koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na listi se nalaze i oni koji godinama nemilosrdno progone medije, prema rečima Reportera bez granica, a to su – Komunistička partija Kine sa Si Đinpingom na čelu, Mohamed bin Salman iz Saudijske Arabije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko. Svi oni su se i tokom 2025. ponovo „istakli“ nesputanim progonima novinara i medija.
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice. Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv je bilo 103.
U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.
Ističe se da EP podržava pravo srpskih studenata i građana na mirne proteste, koji pozivaju na odgovornost i demokratske reforme, direktno povezane sa vladavinom prava, koje EU očekuje od Srbije.
Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala.
U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore.
Posle nedavne nikad oštrije Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji stigao je i oštriji godišnji Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije.
Napredak se beleži po nekoliko pitanja, dok je spisak nazadovanja ili stagniranja daleko duži – najveće zamerke se odnose na nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija, ali i na vrlo prisutan anti-EU narativ.
I dok vlast u Srbiji prilično selektivno govori o ovom dokumentu i poručuje da će ga pažljivo pročitati i reagovati, ocenjujući pritom da je „nemoguće uvek dobiti sve pozitivno i sve lepo”.
„U srpskom društvu produbila se polarizacija, na talasu masovnih protesta koji se širom Srbije održavaju od novembra 2024, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, zbog korupcije i uočenog nedostatka odgovornosti i transparentnosti, uz slučajeve prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritisaka na civilno društvo”, navela je EK.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je predstavila izveštaj, rekla je da se od Srbije očekuje da prevaziđe zastoj u reformi pravosuđa, hitno preokrene trend nazadovanja slobode medije, slobode izražavanja, autonomije univerziteta, da obezbedi napredovanje u izbornoj reformi, jer je sve to ono što građani Srbije traže.
Praznični dani iznedrili su dva nova lica debelih veza sa Srpskom naprednom strankom i još debljih dosijea. Jedan im je na Informeru pevao “na uvce”, a drugi vređao novinare nadomak Pionirskog parka
Konzervator Nenad Lajbenšperger, ličnost godine „Vremena“, priča o borbi za očuvanje Generalštaba, svim pritiscima i pretnjama, kao i tome kako je on „sa nemačkim prezimenom“ otišao u rat na Kosovo dok se neki samo busali u tobože patriotske grudi
Beograd nije stao zato što je pao sneg. Stao je zato što je još jednom postalo kristalno jasno da gradom niko ne upravlja, već da se improvizuje
Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još troje funkcionera zbog navodnog falsifikovanja dokumenata i zloupotrebe položaja prilikom oduzimanja statusa kulturnog dobra zgradi Generalštaba. List Danas objavio je detalje optužnice
Suđenje Nikoli Selakoviću, ministru kulture, i ostalima u slučaju „Generalštab” počinje 4. februara. Kako prenosi Informer, TOK traži tri godine zatvora
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
