Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Kilogram krompira na pijacama u Beogradu koštao je u prvoj nedelji oktobra 150 dinara, dok je najčešća cena u prodavnici u istom periodu iznosila oko 120 dinara. Pasulj na pijaci koštao je 500, a u prodavnici oko 370 dinara, a kilogram crnog luka na pijačnoj tezgi mogao se naći za 150, dok je najčešća cena u trgovinama oko 60 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene na malo poljoprivrednih proizvoda u prvoj nedelji oktobra, što su poslednji objavljeni podaci, uglavnom su u svim mestima za koje je statistika izvedena, niže u prodavnicama nego na pijaci.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, za to postoji nekoliko objašnjenja.
„Na pijaci se potpuno slobodno formiraju cene. Tu imate izvorne proizvođače koji nude robu, ali i nakupce, prekupce. Na njih niko ne vrši administrativni pritisak, postoje razni trgovački manifetluci i sloboda trgovanja”, kaže Prostran.
Na više cene na pijacama utiče i loš prinos poljoprivrednih proizvoda ove godine, izazvan vremenskim neprilikama.
„Trgovci na pijaci pokušavaju u ovoj godini, koja je definitivno bila kritična pogotovo za useve povrća, pa i ratarske kulture zbog suše, da kroz nešto više cene možda kompenzuju izgubljeni dohodak. Ovo je godina u kojoj svako kome je nešto omanulo zbog suše pokušava, ako mu je išta rodilo, da kroz više cene kompenzuje izgubljeni dohodak ili dohodak koji je očekivao, ili da nadoknadi koliko-toliko troškove proizvodnje”, kaže Prostran.
S druge strane, nameće se i logika trgovačkih lanaca koji pokušavaju da privuku kupce i odvuku ih sa pijaca.
„Mnogi veliki lanci praktično reklamiraju svoje ‘pijace’ i pokušavaju da na taj način deo ljudi koji su navikli da odlaze na pijacu, privuku kroz taj narativ i kroz nešto niže cene i kvaltetniju i svežiju robu. Vi ćete na tim njihovim pijacama uglavnom naći šta god hoćete. Verovatno će jednog dana, ako ostvare svoj trgovački san, da prebace sa pijaca potrošače ili jedan značajan deo njih u trgovine, i da verovatno jednog dana ipak to naplate”, smatra Prostran.
Kako dodaje, kada se neko navikne da odlazi na takvu vrstu pijace, postaće njihov stalni kupac i vezaće se za taj trgovački lanac.
Prostran smatra da trgovački lacni uspevaju da na takav način privuku kupce.
„Primećujem da pre deset, petnaest godina praktično niste ništa kupovali od voća i povrća u prodavnicama, ali danas se oni trude da imaju sveže voće i povrće, da se svakog jutra unosi sveža, nova roba”, zaključuje Prostran.
Prema izveštaju „Analiza parametara poljoprivredne proizvodnje 2025.“ Instituta BioSens, sezona je bila obeležena produženim sušnim periodima, smanjenom količinom padavina i nižom vlagom u zemljištu u odnosu na prethodnih 15 godina.
Suša i manji prinos podigli su cene poljoprivrednih proizvoda, pa su tako, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih pet meseci 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, maloprodajne cene voća, svežeg i rashlađenog, povećane su 18,1 odsto.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Kompanija M Enterijer Gradnja koja rekonstruiše GAK u Višegradskoj dobila je niz unosnih državnih poslova, uprkos kontroverzama koje su pratile pojedine projekte. Njen direktor Marko Ivić nedavno je odlikovan ordenom Svetog Save
Siniša Mali je, pet dana pred izbore, rekao da je potpisan dogovor oko prodaje NIS-a. MOL ga je odmah demantovao, a iz kabineta Malog za „Vreme“ kažu „da je sve jasno“
Siniša Mali tvrdi da je mađarski MOL potpisao ugovor o prodaji NIS-a. Šta kaže lična karta ovog mađarskog giganta? Kakvo je MOL preduzeće?
Mađarska kompanija MOL potpisala je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, izjavio je Siniša Mali za Blumberg. Kakav je MOL uopšte kupac?
U Srbiju su stigle prve cevi kojim bi trebalo da potekne američki gas. Ceo projekat se godinama razvlačio, da bi se odjednom zahuktao ubrzanim postupkom ove godine. EU nije oduševljena ni američkim partnerima za Srbiju
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
