Otkazi u IT sektoru više nisu samo sezonsko “otresanje viška”, već posledica nove industrijske revolucije. Veštačka inteligencija zamenjuje rutinske poslove, menja strukturu timova i menadžere puni iluzijom o beskrajnoj štednji. Pitanje je – koliko dugo će imati koga da zameni.
S vremena na vreme aktuelna je priča o velikim otkazima u IT sektoru. Do pre koju godinu uglavnom se radilo o otresanju viška zaposlenih koji se napravio tokom perioda rasta, a suštinski nisu bili neophodni za dobar posao. Otpušteni bi relativno brzo našli uhlebljenje u drugim firmama koje nastaju i rastu, tako da velike drame nije bilo. Pojavom veštačke inteligencije, a naročito u poslednje tri godine, ozbiljno se govori o tome da će posla u IT sektoru biti sve manje, a da će se to loše odraziti i na plate, do sada zavidne. Upravo se nalazimo u jednom takvom periodu i svakodnevno slušamo o dvocifrenim procentima otpuštenih u najvećim softverskim firmama. Znači li to da je VI počela da jede ljude?
Ima nekoliko dobrih argumenata za tu tezu. Veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke, a takvih je u IT podosta. Kodiranje je dobar primer: sve što je nekada moralo da se radi ručno i za šta je trebalo mnogo ruku od kojih se (većine) nije očekivalo neko spektakularno znanje, sada uspešno radi algoritam. Drugi razlog je stvarna mogućnost multitaskinga, odnosno jedan softver inženjer uz pomoć VI može da obavi više poslova, čitaj – radnih mesta. Recimo, paralelno sa dizajniranjem može da radi i testiranje, što su do sada bili odvojeni zadaci. To vodi formiranju manjih, multifunkcionalnih timova. Veštačka inteligencija je naročito dobra za tehničku podršku i održavanje serverskih sistema, gde se takođe odjednom pojavio višak ljudi. A obično ih nikada nije bilo dovoljno.
Na sve to se nadovezuju očekivanja menadžmenta koji sa previše entuzijazma gleda na mogućnosti VI i prostor za profit sada vidi u smanjivanju budžeta za plate, čak i tamo gde to još nije neophodno. Ne uzimaju u obzir da ćemo se, ako se ovaj proces nastavi, uskoro naći u situaciji ozbiljnog deficita IT kadrova, zbog nedostatka motiva. To je bio slučaj sa zanatlijama kada je industrijska proizvodnja postala jeftina (automatizovana) pa je postalo isplativije kupiti novo nego popravljati. Ko je nešto skorije zidao, tražio dobrog molera ili vodoinstalatera odlično razume o čemu je reč.
Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost i kritičko razmišljanje kvalitetnog stručnjaka. VI često ne razume širi kontekst softvera koji piše i pravi strukturne greške koje (opet) tester VI ne primećuje. To za posledicu ima naknadno angažovanje velikog tima ljudi koji grešku moraju da ispravljaju ručno. Desilo se Guglu pre dve godine, recimo. Ili Tviteru, kada je Ilon Mask po preuzimanju otpustio 70 odsto zaposlenih, mnoge opravdano, ali je time sistem naviknut na fina podešavanja učinio nestabilnim.
Najveći problem je bezbednost. Nema mnogo kompanija u svetu koje uspešno razvijaju složene sisteme veštačke inteligencije, tako da svi preuzimaju njihove modele kao osnov za rad. Nevolja je što građenje na tuđim temeljima najpre znači stalnu zavisnost, ali i curenje podataka. Još gore je kada se koriste takozvani “besplatni modeli” što menadžment obožava ne razumevajući da time veštačku inteligenciju hrani podacima svoje firme. Koji se ugrađuju u pomenuti temelj i prestaju da budu poslovna tajna. Još gore je ako je reč o podacima klijenata.
Na kratak rok VI donosi uštede i efikasnost. Ali s vremenom usporava razvoj i inovacije i može da dovede do ozbiljne stagnacije. Ugrožava i profit jer korisnici ne žele da plaćaju visoku cenu za proizvod koji prave botovi, upravo da bi smanjili troškove proizvodnje. To znači da veštačka inteligencija dugoročno neće zameniti IT-jevce, ali će im promeniti posao. Biće manje onih koji dobijaju veliku platu za malo znanje. Ali će se tražiti i dobar “obućar” koji radi ručno i polako, spasava a ne naplaćuje mnogo.
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
