Vojska za paradiranje i bacanje narodnih para

Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić na je vlast došao 2012. godine. Pošto je premijer bio njegov koalicioni partner Ivica Dačiću, on je postao isukani mač vlasti” – prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije i ministar odbrane. Od tada gleda da na svaki način u Vojsci Srbije “izvršna” bude njegova komanda.

Tu i tamo zna se pohvaliti svojim služenjem vojske u Sarajevu i “bežanjem” preko ograde kasarne “Slobodan Princip Seljo” u Sarajevu. Međutim, osim jednog Albanca sa kojim se sreo tokom jedne posete Kosovu, nema nikog da potvrdi te “avanture”, niti se javio ijedan starešina iz te kasarne koji bi posvedočio da je Vučić bio njegov vojnik…

foto: mors/vs

POMIOČNI VOJNI PRAZNIK

Od dolaska na vlast sadašnji predsednik Srbije sve što radi proglašava “istorijskim”. Tako je u “maratonskom” gostovanju na TV Informer pre nekoliko meseci najavio za 15. septembar u Beogradu održavanje parade, “najveće u istoriji na Zapadnom Balkanu”. No15. septembar – Dan srpskog jedinstva slobode i zastave – došao je i prošao, a Vučić reč nije održao reč – vojna parada je pomerena za 20. oktobar. Čisto radi podsećanja – Vučić je 2014. godine planirao paradu povodom Dana oslobođenja Beograda 20. oktobra, ali je i nju pomerio za nekoliko dana ranije zbog dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina.

Tada je povučena vojska iz cele Srbije: sa vojničke strane sve je bilo dobro izvedeno, ali su pokazane i mnoge slabosti. Na primer, režimski medi su najavljivali da će biti više od 100 tenkova, što se ispostavilo kako neistina – Vojska Srbije tad nije imala posade za toliki broj tenkova.

foto: marko dragoslavić / fonet

Posle ove, Vučić je godinama najavljivao nove vojne parade. No, na kraju su se svodile na prikaze naoružanja. I u svojim govorima predsednik Srbije je redovno pretio zamišljenim neprijateljima iz okruženja koji bi da napadnu Srbiju – “šiptarima, ustašama, balijama”. Nimalo se nije obazirao na činjenicu – a zaboravlja je i sada – da je Srbija okružena članicama NATO i da sukob sa svakom susednom zemljom podrazumeva i sukob sa NATO. To uključuje Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, koje su pod NATO zaštitom. Cilj ovih pretnji je isključivo namenjen za domaću upotrebu. Korisnicima režimskih medija na taj način se poručuje da je Srbija vojno jaka i nadmoćna. Tako je bilo i 1999. godine.

I tako se dolazi do priča o “najvećoj vojnoj paradi u istoriji Zapadnog Balkana”. Možda Vučić ne zna istoriju vojnih parada, ali zato ima generala za šefa Vojnog kabineta, kao i savetnike koji bu mu morali ukazati da Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi napravljenu 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000.

Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije, poput tenkova M-84, helikoptera “gazela”, aviona “orao” i “super galeb G-4”, oklopnih transportera i kamiona. U tom kontekstu, Beograd su danima nadletali isti ti avioni “orao” i “G-4”. Sada će biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno im istekli resursi.

foto: mors/vs

RUSKI POSLOVI

Nadletali su glavni grad Srbije i remontovani MiG-29, takođe iz prošlog veka, za čiji remont je Srbija “masno” platila Rusiji. Na primer, pre dolaska Vučića na vlast, u vreme dok je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac iz Demokratske stranke (danas ambasador Srbije u SAD), za remont četiri letelice plaćeno je 25 miliona dolara. Dakle, pet miliona po letelici. U to su bile uključene i poluge – “rude” – za vuču aviona traktorima. Te “rude” mogu trajati vekovima, ali Rusi su tražili da i one budu “remontovane”, odnosno da se dopreme nove, pa su i one ušle u cenu. Čisti reket.

A kad je Vučić navodno dobio na poklon deset MiG-ova 29 od Rusije, remont je koštao 185 miliona evra, odnosno 18,5 miliona po letelici. Šta je sve ušlo u taj “remont” nikad nije objavljeno. Dolazak aviona dugo je najavljivan, pravili su se medijski spektakli, čak i avionske poluparade, a Vučić je izjavljivao da je Srbija sad najjača vazduhoplovna sila u regionu. Potom su stigli i “poklonjeni” MiG-ovi 29 od iz Belorusije – četiri komada. Cena njihovog remonta ostala je nepoznata.

Pošto je Vučiću sve “istorijsko” i “rekordno”, nema nikoga da mu kaže da je na paradi povodom Dana pobede nad fašizmom 9. maja 1975. godine bilo rekordnih 11.500 direktnih učesnika (broj indirektnih je bio oko 6.000), 760 artiljerijskih oruđa, 113 borbenih i 506 neborbenih vozila, pa je pitanje kako će “istorijski” uspeti da nadmaši te činjenice sa sadašnjim brojčanim stanjem Vojske Srbije

foto: marko dragoslavić / fonet

TENKOVI KOJE NEMA KO DA VOZI

U jedinicama Vojske nisu ostali danas ni kuvari, sve je poslato u Beograd. A pripreme traju li traju. Nesrećni učesnici parade, koje javnost svaki dan gleda kako vežbaju na Novom Beogradu, imaju jednu satisfakciju – dobijaju dnevnice. Tako će nešto doprineti kućnom budžetu. Tu su, uz primamljivu nadoknadu od najmanje 1.000 evra, pozvani i penzionisani pripadnici oklopno mehanovanizanih jedinica – u prvom redu vozači tenkova – jer ih u vojsci nema dovoljno.

Trenutno o bezbednosti zemlje brinu minimalne snage, ono nešto čuvara skladišta i dežurnih u kasarnama. Na paradi “Korak pobednika” u oktobru 2014. godine jedva se, uz velike napore, uspeo “skrpiti” zvanično saopšten broj od 4.500 učesnika, zajedno sa pripadnicima MUP, a Vojska je tada imala više pripadnika nego danas. I zato grčevito traže “kadrove”, da bi parada bila “istorijska”.

Komentarišući saobraćajni kolaps na Novom Beogradu, izvori “Vremena” kažu da su i 1975. i 1985. godine pripreme za paradu bile na Obrenovačkom drumu koji je već bio skrajnut za saobraćaj zbog izgradnje nove saobraćajnice.

“Prvo pripreme u kasarnama, tri meseca, a onda tamo tri nedelje svakodnevnog uvežbavanja, od jutra do mraka, doručak, marenda i ručak na terenu, iz manjerki, i tek onda večera u kasarni u ulici Teodora Drajzera, tako je to bilo. I niko se nije bunio, bila nam čast što smo učesnici parade”, kaže izvor “Vremena”, tada podoficir. On dodaje i da tada pripadnike Vojske nije čuvalo privatno obezbeđenje, nego pripadnici Vojne policije. “Gledam sad ove snimke, na svakih 50 metara naizmenice vojni policajci i privatno obezbeđenje, sramota”.

Građani Novog Beograda i Zemuna mogu da se u sve to uvere već više od dve nedelje, na delu je “okupacija”, u kojoj učestvuju i pripadnici Saobraćajne policije. Kako li će tek biti 20. septembra ili neki dan pre, ne treba ni zamisliti.

foto: marko dragoslavić / fonet

Koliko košta parada?

Ovogodišnja parada u Vučićevu čast nije predviđena godišnjim planom i budžetom Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. A da košta – koštaće. Izvori “Vremena”, penzionisani stručnjaci Vojske Srbije, jednostavno kažu – zna se kolike su dnevnice angažovanih vojnika i starešina, plus troškovi vozila. Oštećenje asfalta je najmanji problem. Vučni vozovi prevoze tenkove i transportere do Ušća. Ali šta onda? Ove pripreme koje traju danima odnose sredstva. Na primer, tenk M-84 troši u pokretu po ravnom terenu 200 litara goriva na sat, a kad stoji i motor mu radi, to je 50 litara. Još više troše ruske samohodne haubice “gvozdika”. A gde su tek oklopni transporteri ili kineska vozila koja voze nova sredstva PVO. Troše kao ruska.

O ruskim kamionima koji su tu za PVO sredstva “KUB” i “Neva” i vozilima koja ih opslužuju ne treba ni govoriti, oni su gutači goriva.

Bivši visoki oficir tehničke službe VS ukazuje i na činjenicu da, pošto ova parada nije predviđena budžetom za 2025. godinu, treba da se postavi pitanje odakle gorivo za ta sva silna sredstva: “Tek kad zvanično saopšte koliko je vozila učestvovalo, znaće se koliko će državu to koštati. Svaki vojni stručnjak odmah će moći da to preračuna – od džipova preko tenkova do haubica NORA. Sve su to poznati podaci. I lako su proverljivi. Danima bespotrebno voze tenkove i oklopne transportere. Prazne skladišta goriva iz ratnih rezervi. Ko će to i kako napuniti? Vučić je rekao da ta skladišta moraju biti napunjena 100 odsto. Čime će ih napuniti posle ove njegove parade? A gorivo je najosnovnija stvar u svakom ratu.”

More, ne orite aerodrome

Svojevremeno je Vučić imao ideju da 2024. godine napravi paradu na vojnom aerodromu na Batajnici. I onda su ga ljudi iz Komande Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane odgovorili od tog nauma objašnjavajući da će tenkovi “preorati” pistu i da će biti neupotrebljiva. Zato se onda, dva puta za redom, odlučio za “statički prikaz”.

Propagandno hvalisanje bez pokrića

Treba podsetiti i na neke Vučićeve izjave, poput one iz septembra 2019. kad je izgovorio da je Vojska Srbije danas mnogo snažnija nego što je ikada bila i da je trenutno u svom najjačem izdanju, ali da još nije dostigla svoj maksimum, kao i da će biti još snažnija. Onda u julu 2020. izgovara “da je Vojska Srbije danase mnogostruko snažnija nego ranije i sada počinje da se meri sa snažnijim zemljama”.

U septembru 2024. godine Vučić je rekao da je Srbija “prva ili druga u Evropi po broju ispravnih tenkova u operativnoj upotrebi. Znam 15 zemalja koje zajedno nemaju tenkova koliko ima Srbija”.

Namerno je “zaboravio” da Srbija stvarno ima više od 250 tenkova, ali za njih neme više od 60 posada. Ko će te tenkove voziti? Nema rezervnog sastava. Srbija je vojni rok ukinula 2011. godine, tako da više nema rezervista koji bi mogli da upravljaju tenkom. Ali, prenebregavajući to, Vučić tvrdi da je Vojska danas “najmanje deset puta jača”.