Od kako su naprednjaci došli na vlast prosečna penzija u Srbiji nije ni pola prosečne plate. Prava nevolja je što pola miliona penzionera preživljava sa manje od 250 evra mesečno
Penzioneri u Srbiji u januaru naredne godine trebalo bi da dobiju 12 odsto viši iznos nego sada, najavili su predsednik države Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali.
Prosečna penzija nije ni upola prosečne plate u Srbiji. Međutim, to je prosek. U praksi je za većinu penzionera razlika znatno veća, posebno kod onih sa niskim ili minimalnim penzijama.
„Prosečna penzija gubi trku sa prosečnom platom, koja takođe nije spektakularna. Sada je nivo ispod 50 odsto, 2012. je na primer bio iznad“, govori za „Vreme“ ekonomista Goran Radosavljević.
Razlika je, dodaje, povećana i pokazuje opadanje standarda penzionera u odnosu na druge građane.
Prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva finansija, prosečna neto zarada u periodu od januara do maja 2025. iznosila je 107.199, dok je prosečna penzija istovremeno iznosila 50.685 dinara.
Prema računici, prosečna penzija ove godine je 47,3 odsto prosečne plate.
Penzije gube trku
Ukoliko se uporede prošlogodišnji iznosi, prosečna penzija je dostizala oko 47 odsto prosečne plate, a godinu ranije bila je još niža – oko 44,5 odsto prosečne plate.
Od 2019. godine, kada je prosečna penzija bila 47,9 odsto prosečne plate, beleži se pad u odnosu ove dve kategorije za nekoliko procenata sve do 2024.
„Godine 2022. stiže na 42 odsto. Tog trenutka oni (predstavnici vlasti) kapiraju da su penzioneri žestoko osiromašeni i kreće smanjenje jaza”, govori Radosavljević.
Ako se vratimo 10 godina unazad, odnos prosečnih plata i penzija 2015. godine bio je 52,2 odsto, a godinu ranije 2014. prosečne penzije bile su 54,08 odsto prosečne plate, podaci su Ministarstva finansija.
Penzije su 2014. godine smanjene u okviru „mera štednje“.
U godinama koje su prethodile, jaz između plata i penzija bio je manji – a penzije su dosezale i do 55 odsto prosečne plate. Bilo je tako godine 2012. kada su prosečne penzije dosezale 55,6 odsto prosečnih plata. Godinu dana pre toga, 2011. taj procenat je bio 56 odsto.
„Prosečna penzija ne bi smela da padne ispod 50 odsto prosečne plate. Znači, imate danas platu koja je 100.000 dinara i sutra odete u penziju – život ne bi trebalo da bude dvostruko lošiji ili više od toga“, kaže Radosavljević.
Kako dodaje, činjenica je da penzioneri imaju više novca nego ranije, ali ne može da tvrdi da li mogu da kupe više nego pre.
„Da li u odnosu na druge kategorije stanovništa penzioneri žive bolje nego ranije, ukoliko uporedimo s prosečnom platom? Ne žive. Žive lošije“, kaže Radosavljević.
Kako dodaje, treba imati na umu i to da veliki broj penzionera ima penziju nižu od prosečne.
Kakve su penzije u Srbiji?
Prema podacima PIO fonda, prosečna penzija u Srbiji u junu 2025. godine iznosila je 50.675 dinara, a oko 60 odsto penzionera dobilo je tog meseca manje od prosečnog iznosa, odnosno oko 990.000 od oko 1.660.000 penzionera u Srbiji.
Nešto više od pola miliona penzionera dobija mesečno manje od 30.000 dinara.
Sa manje od 10.000 dinara na penzionom čeku u junu je živelo 58.060 ljudi, podaci su PIO fonda.
S druge strane, penziju iznad sto hiljada dinara u junu je dobilo 125.112 ljudi.
Prosečna zarada u junu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 107.075 dinara, a medijalna 83.525 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Telekom Srbija i Dunav osiguranje troše državni novac da bi kupile nekretnine na Prokopu. Veliko je pitanje bezbednosti zaposlenih koji će raditi u tim zgradama, nakon što je ustanovljeno da noseće konstrukcije na Prokopu nisu dovoljno jake
Pretučenom veteranu oduzet je mobilni telefon zbog navodnog izazivanja panike i nereda, pa je tako, iako je bio očigledna žrtva maskiranih, postao i potencijalni osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela
U tunelu Laz na auto-putu „Miloš Veliki“ došlo je do lančanog sudara u kojem su učestvovala četiri automobila. Povređene su tri osobe.
Krv se ovog leta traži - ali bukvalno. Dok Zavodi za transfuziju i Crveni krst apeluju da su zalihe krvi na minimumu, hronični pacijenti ispaštaju jer ne mogu da dobiju transfuziju kada im je potrebna
Nakon što je Tatjana Simić smenjena sa funkcije dekana ovog fakulteta, na mesto vršioca dužnosti ove funkcije postavljena je prof. dr Nataša Milić
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
