Od pandemije u martu 2020. godine našu fiskalnu politiku sve više karakteriše neselektivna i jednokratna potrošnja, a sve manje potrošnja koja je usmerena na dugoročnije rešavanje problema. Kakve mogu biti posledice takve potrošnje za ostale javne politike, pogotovo za socijalnu, porodičnu i demografsku
“Zemlja sme da povećava količinu novca onoliko koliki ostvari privredni rast. Svaki brži rast novčane mase iznad stope privrednog rasta praviće inflaciju, na koju onda dodajte onu uvoznu inflaciju. A ni tu nije kraj. Čak i da uvozna inflacija padne na nulu, opet vam nema spasa ako povećavate penzije, plate, isplaćujete poklone mladima, starima ili bilo kome na koga se predsednik Vučić tog dana razneži – a privredni rast ostane nizak, kao sada”
"Ova mera je možda politički popularna i neko možda misli da može kratkoročno da pod ignedomaću tražnju. Međutim, s obzirom na strukturu i slabosti naše ekonomije, ova mera će u praksi uglavnom samo povećati javne rashode i javni dug i podstaći inflaciju", keže profesor Ekonomskog fakulteta za portal "Vremena"
Da li nuđenjem „tehničkih razgovora“ o organizaciji izbora Vućić prihvata deo zahteva sa protesta? Naime, Bata Gašić postaje ministar u ostavci, Vulin tiho odlazi posle njih, a o REM-u i televizijama sa nacionalnim frekvencijama kanda je moguće postići neko prelazno rešenje. Sada je opozicija na potezu
Aleksandar Vučić je najavio povećanje plata u prosveti i zdravstvu, povećanje penzija, jeftiniji hleb i novčanu pomoć deci, do 16 godina, tj. njihovim starateljima
Tokom večerašnjeg gostovanja na RTS-u, koje je bilo povodom godišnjice drugog mandata njega kao predsednika, Vučić je govorio o svojim postignućima i o namerama za budućnost. Najavio je veće plate i penzije, kao i da će Kosovo ostati u Srbiji, da neće menjati Ustav kako bi se opet kandidovao, kao i da beogradski i parlamentarni izbori mogu da budu kad opozicija hoće
Ognjenović kaže da je realan rast penzija 12 odsto. Penzionerima poručuje da su njihova primanja sigurna, stabilna i da su doprinosi jako dobri
Prosečna penzija u 2002. godini iznosila 73 posto od prosečne zarade, dok se danas došlo do stanja da je prosečna penzija 43 procenta od današnje prosečne zarade – navodi u Apelu držali penzioner Jugoslav Ristić
U poseti Domu za starije, ministarka Kisić i gradska sekretarka Čamagić čestitale su prisutnima Dan starijih, i rekle da država i grad čine sve da se osećaju bolje i manje usamljeno. Takođe povodom tog dana, Demokratska stranka je podsetila na dva zakona koje je izradila i koji bi mogli konkretno da utiču na raspoloženje starijih sugrađana
Dok ministar finansija Siniša Mali najavljuje fantastično povećanje penzija, statistika kaže da milion penzionera prima manje od 30.000 dinara mesečno, 800.000 manje od 25.000, a 300.000 njih manje od 16.000 dinara. Najniže penzije primaju poljoprivredni penzioneri – 13.000 dinara. Njih ima oko 150.000
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
Inflacija debelo preko 10 odsto, poskupljenja bar za 20 odsto, skupa struja koje nemamo i nećemo imati dovoljno, dugovanja koja dolaze na naplatu… – da bi sačuvala socijalni mir država će morati da se zadužuje, a jeftinog novca više nema. Može, naravno, da se prikaže i svetla strana mračne slike: budžet se puni više nego što je bilo pedviđeno, jer sa poratsom cena rastu i prihodi od PDV-a. Inflacija je čudo jedno
