Šta se menja za penzionere u 2026. godini

Godina 2026. donosi važne promene za penzionere u Srbiji, ali i za one koji tek treba da odu u penziju. Predviđeno je povećanje penzija, penzioneri sa nižim primanjima imaće novčani dodatak, a pomera se i starosna granice za odlazak u penziju za žene.

Najavljene promene u penzionom sistemu koje stupaju na snagu 2026. godine vlast predstavlja kao značajan pomak u korist penzionera. Međutim, postavlja se pitanje koliki je stvarni domet ovih mera.

Povećanje penzija: Realan rast ili tek praćenje inflacije?

Penzioneri će na prvom penzionom čeku koji će dobiti početkom januara imati uvećan iznos u odnosu na prethodni mesec – za oko 12 odsto.

Time bi prosečna penzija trebalo da dostigne 488 evra.

„Zaista ogromna razlika u odnosu na 2012. godinu kada je prosečna penzija iznosila 204 evra“, izjavio je nedavno ministar finansija Siniša Mali.

Iako je na papiru prosečna penzija više nego udvostručena od 2012. godine, a povećanje od 12 odsto deluje značajno, ostaje otvoreno pitanje koliko je to zaista povećanje kupovne moći penzionera, a koliko samo pokušaj da se sustigne višegodišnji rast cena.

U prethodnim godinama inflacija je značajno smanjila realnu vrednost penzija, posebno kada je reč o troškovima hrane, energenata i lekova – kategorijama na koje penzioneri troše najveći deo prihoda. U tom kontekstu, najavljeno povećanje pre se može tumačiti kao korekcija zaostatka, a ne kao suštinsko poboljšanje životnog standarda.

Povećanje ne zadovoljavaja položaj penzionera

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić izjavio je za portal Biznis da povećanje penzija nikako nije dovoljno da bi se popravio položaj najstarijih građana, posebno u odnosu na rast životnih troškova.

Penzije jesu progresivno rasle, posebno poslednjih godina, od 26.324 dinara koliko su iznosile 2018. pa sve do 50.686 dinara 2025. Ipak, kako je za „Vreme“ ranije kazao ekonomista Milan Kovačević, od toga nije bilo značajnih benefita.

„U poslednjih pet ili šest godina imamo u Evropi najveću inflaciju, što znači da nam nema koristi od tog povećanja“, rekao je Kovačević.

Prosečna penzija manja od polovine prosečne plate

Godinama unazad prosečna penzija nije dostizala ni polovinu prosečne plate u Srbiji. Takođe, to je prosek, a u praksi je za većinu penzionera razlika znatno veća, posebno kod onih sa niskim ili minimalnim penzijama.

„Prosečna penzija gubi trku sa prosečnom platom, koja takođe nije spektakularna. Sada je nivo ispod 50 odsto, dok je 2012. na primer bio iznad“, rekao je ranije za „Vreme“ ekonomista Goran Radosavljević.

Dodatak do 5.000 dinara: Pomoć ili privremena mera?

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Pored redovnog usklađivanja, u periodu od januara do decembra 2026, odnosno uz penziju za poslednji mesec 2025. zaključno sa novembarskom penzijom 2026. penzioneri koji imaju do 73.700 dinara dobijaće i novčani dodatak uz penziju.

Maksimalni iznos dodatka je do 5.000 dinara mesečno, a isplaćivaće se zajedno sa penzijom.

Pravo na novčani iznos kao uvećanje uz penziju imaju korisnici starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije.

Penzioneri, u zavisnosti od visine penzije, dobijaće i različite iznose dodatka.

„Pet odsto dobijaju oni koji imaju najnižu penziju. To su penzije u iznosu od 12.000 ili 9.000 dinara, kao i invalidske ili porodične penzije koje iznose 80 odsto od određenog iznosa. Postoji posebna formula na osnovu koje se utvrđuje da oni sa najnižom penzijom dobijaju pet procenata, dok oni sa najvišom penzijom, koja iznosi 73.000 dinara, dobijaju 100 dinara. Ta visina se menja svake godine”, izjavio je predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić za Biznis.

Cilj ove mere je dodatna zaštita penzionera sa nižim primanjima u narednih godinu dana, uz zadržavanje postojećeg sistema redovnog usklađivanja penzija.

Nova granica za žene: Izjednačavanje ili dodatni teret?

Od 1. januara 2026. godine menjaju se uslovi za odlazak u starosnu penziju za žene. One će tako u starosnu penziju moći sa 64 godine, uz najmanje 15 godina staža. Ova promena predstavlja nastavak postepenog izjednačavanja uslova za žene i muškarce.

Starosna granica za žene pomera se svake godine, a planirano je da 2032. godine dostigne 65 godina, koliko već važi za muškarce.

Iako se ova promena formalno predstavlja kao korak ka ravnopravnosti, u praksi ona može imati suprotan efekat.

Na tržištu rada u Srbiji žene i dalje češće imaju prekide u karijeri, niže zarade i kraći radni staž. Produžavanje radnog veka za žene u takvim uslovima može značiti ili duži ostanak na slabije plaćenim poslovima, ili odlazak u penziju sa nižim primanjima zbog nedovoljnog staža.

Ko može ranije, a ko ne?

Postoji pravilo koje omogućava odlazak u penziju sa 40 godina staža i najmanje 60 godina života.

Međutim, u realnosti, ovu mogućnost koristi mali broj građana – uglavnom oni koji su se zaposlili vrlo rano i imali stabilne, neprekidne radne odnose.

Za većinu radnika, posebno u privatnom sektoru, ovakav scenario je teško dostižan, što ovu odredbu čini više izuzetkom nego stvarnom alternativom.

Prevremeni odlazak u penziju nosi i njeno trajno umajenje.

Između statistike i stvarnosti

Promene koje stupaju na snagu 2026. godine nesumnjivo donose određeno finansijsko olakšanje za deo penzionera. Ipak, kada se sagledaju u širem kontekstu, one više liče na kratkoročne korekcije nego na dubinsku reformu sistema.

Između statističkog rasta penzija i svakodnevne realnosti penzionera i dalje postoji veliki jaz, a pitanje je da li će nove mere taj jaz zaista smanjiti ili samo učiniti manje vidljivim.