Od kako su naprednjaci došli na vlast prosečna penzija u Srbiji nije ni pola prosečne plate. Prava nevolja je što pola miliona penzionera preživljava sa manje od 250 evra mesečno
Penzioneri u Srbiji u januaru naredne godine trebalo bi da dobiju 12 odsto viši iznos nego sada, najavili su predsednik države Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali.
Prosečna penzija nije ni upola prosečne plate u Srbiji. Međutim, to je prosek. U praksi je za većinu penzionera razlika znatno veća, posebno kod onih sa niskim ili minimalnim penzijama.
„Prosečna penzija gubi trku sa prosečnom platom, koja takođe nije spektakularna. Sada je nivo ispod 50 odsto, 2012. je na primer bio iznad“, govori za „Vreme“ ekonomista Goran Radosavljević.
Razlika je, dodaje, povećana i pokazuje opadanje standarda penzionera u odnosu na druge građane.
Prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva finansija, prosečna neto zarada u periodu od januara do maja 2025. iznosila je 107.199, dok je prosečna penzija istovremeno iznosila 50.685 dinara.
Prema računici, prosečna penzija ove godine je 47,3 odsto prosečne plate.
Penzije gube trku
Ukoliko se uporede prošlogodišnji iznosi, prosečna penzija je dostizala oko 47 odsto prosečne plate, a godinu ranije bila je još niža – oko 44,5 odsto prosečne plate.
Od 2019. godine, kada je prosečna penzija bila 47,9 odsto prosečne plate, beleži se pad u odnosu ove dve kategorije za nekoliko procenata sve do 2024.
„Godine 2022. stiže na 42 odsto. Tog trenutka oni (predstavnici vlasti) kapiraju da su penzioneri žestoko osiromašeni i kreće smanjenje jaza”, govori Radosavljević.
Ako se vratimo 10 godina unazad, odnos prosečnih plata i penzija 2015. godine bio je 52,2 odsto, a godinu ranije 2014. prosečne penzije bile su 54,08 odsto prosečne plate, podaci su Ministarstva finansija.
Penzije su 2014. godine smanjene u okviru „mera štednje“.
U godinama koje su prethodile, jaz između plata i penzija bio je manji – a penzije su dosezale i do 55 odsto prosečne plate. Bilo je tako godine 2012. kada su prosečne penzije dosezale 55,6 odsto prosečnih plata. Godinu dana pre toga, 2011. taj procenat je bio 56 odsto.
„Prosečna penzija ne bi smela da padne ispod 50 odsto prosečne plate. Znači, imate danas platu koja je 100.000 dinara i sutra odete u penziju – život ne bi trebalo da bude dvostruko lošiji ili više od toga“, kaže Radosavljević.
Kako dodaje, činjenica je da penzioneri imaju više novca nego ranije, ali ne može da tvrdi da li mogu da kupe više nego pre.
„Da li u odnosu na druge kategorije stanovništa penzioneri žive bolje nego ranije, ukoliko uporedimo s prosečnom platom? Ne žive. Žive lošije“, kaže Radosavljević.
Kako dodaje, treba imati na umu i to da veliki broj penzionera ima penziju nižu od prosečne.
Kakve su penzije u Srbiji?
Prema podacima PIO fonda, prosečna penzija u Srbiji u junu 2025. godine iznosila je 50.675 dinara, a oko 60 odsto penzionera dobilo je tog meseca manje od prosečnog iznosa, odnosno oko 990.000 od oko 1.660.000 penzionera u Srbiji.
Nešto više od pola miliona penzionera dobija mesečno manje od 30.000 dinara.
Sa manje od 10.000 dinara na penzionom čeku u junu je živelo 58.060 ljudi, podaci su PIO fonda.
S druge strane, penziju iznad sto hiljada dinara u junu je dobilo 125.112 ljudi.
Prosečna zarada u junu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila je 107.075 dinara, a medijalna 83.525 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Kad su studenti tražili odgovornost zbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu, od države su dobili povoljne kredite za stanove. Država ulaže još 300 miliona evra u ovu meru podrške, ali dilema ostaje ista – koliko su Vučićevi krediti za mlade zaista korisni?
U Zrenjaninu štrajk u preduzeću za zapošljavanje invalida „Stil“ jer su za godinu dana dobili svega četiri plate
Dečiji rođendani u igraonicama znaju da koštaju i preko hiljadu evra. A ponekad čoveku treba računovođa da izračuna koja se ponuda najviše isplati
Putnici voza Soko tvrde da je kompozicija kod Zemun polja umalo iskočila iz šina. Nekoliko ljudi palo po vagonima, reagovao i lekar
Dvojica muškaraca, poreklom iz Srbije, dobila su dete u inostranstvu putem surogat majke, a onda su se vratili u zemlju. Njihovi strahovi, muke i novac koji su potrošili u borbi sa Srbijom - nesagledivi su
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
