U ponedeljak se održava sednica Komisije za proširenje Beograda na vodi. Kako „Vreme” saznaje, SANU će tražiti da pored zaštićene hale 1 budu sačuvane i hale 2 i 3 Sajma
U ponedeljak će biti održana zatvorena sednica Komisije za javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana projekta „Beograd na vodi“.
Planom je predviđeno širenje projekta „Beograd na vodi“ za dodatnih oko 330 hektara, čime bi se gotovo utrostručio početni plan za razvoj ovog zajedničkog projekta u kojem Srbija ima 33 odsto, a kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Igl Hils 67 odsto vlasništva.
U okviru širenja Beograda na vodi planirano je zauzimanje delova priobalja na Novom Beogradu, izgradnja luksuznih stanova, komercijalni i poslovni objekti, a ono što je posebno uzrujalo javnost jeste plan vlasti da sruši hale 2 i 3 Beogradskog sajma.
SANU zahteva da Sajam bude sačuvan
„Vreme“ je ekskluzivno imalo uvid u dopis Odbora za arhitekturu Odeljenja umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, upućen Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, u kojem se traži da hale 2 i 3 Beogradskog sajma budu sačuvane.
U pismu se podseća da je Hala 1 još 2009. godine proglašena zaštićenim kulturnim dobrom, ali da su ostale hale – 1a, 2, 3, 4 i 5 – ostale izvan režima zaštite, zbog čega sada ulaze u opseg planiranih radova u okviru transformacije priobalja. Struka upozorava da bi takav scenario mogao da izbriše jedno od ključnih svedočanstava posleratne arhitekture.
„Beogradski sajam je jedno od najvrednijih dela srpske posleratne arhitekture i predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka“, navedeno je u pismu.
Odbor za arhitekturu SANU predlaže da se javna namena predvidi za kompletne hale 1a, 2 i 3 i da se raspiše arhitektonski konkurs koji bi opredelio njihovu buduću namenu.
Kompromisno rešenje
U pismu se ističe da bi ovakav pristup omogućio kompromis između interesa investitora i potrebe da se očuva kulturno i urbanističko nasleđe.
„U ovako uzavreloj društvenoj klimi, smatramo da bi to bio pozitivan gest politike prema očuvanju dragocenog arhitektonsko-urbanističkog i kulturnog dobra“, navodi se u pismu.
Pismo je potpisao akademik i emeritus Branislav Mitrović, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih arhitekata, autor pobedničkog idejnog rešenja na međunarodnom urbanističko–arhitektonskom konkursu za područje „Parka prijateljstva“ – Ušće, kao i idejnog rešenja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja.
Postavlja se pitanje da li će se nakon ovih primedbi u diskusiji između javnosti, stručne zajednice i donosilaca odluka napraviti iskorak – i da li će Beogradski sajam, kao kulturno-istorijski simbol jedne epohe, biti integrisan u budući razvoj priobalja Save, ili će njegovo rušenje ostati još jedan primer trijumfa investitorske logike nad kulturnim nasleđem.
Dr Dragan Milić, predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije, tvrdi da SNS sprema „neviđenu izbornu krađu“. Kaže da je od 2015. do 2025. dnevno dodeljivano više od 60 državljanstava Republike Srbije
Kuda idemo i čemu se nadamo dok Srbija gori u svakom smislu pita se izvorna postava podkasta „Ova situacija" u sastavu Sloba Georgijev, Željko Bodrožić i Filip Švarm
„Napravili su svoju realnost: oni su pod šatrama, vesele se, a Srbija gori“, kaže glumica Jelena Stupljanin za novi broj „Vremena“. I priča zašto ipak veruje u borbu i pobedu
Srbija je na zadovoljavajući način sprovela tri od ukupno 24 preporuke GRECO
Da li Dačić, Ružić i SPS izvode predstavu za javnost? Da li u njoj glumi i Vučić ili se stvarno boji „izdaje“? I da li Studentska lista treba da prihvati SPS, ako od toga zavisi krajnji ishod izbora?
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
