Povodom 30. godišnjice vojne operacije Oluja, pet organizacija za ljudska prava organizuje u ponedeljak, 4. avgusta, antiratnu akciju na Trgu bana Jelačića u Zagrebu
Na počast žrtvama rata, ali i suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim tokom i nakon Oluje pozivaju u aktivisti u centar Zagreba.
„Trideset godina nakon Oluje i dalje ne postoje celoviti, službeno utvrđeni podaci o ratnim zločinima koji su se dogodili u to vreme. Umesto suočavanja s činjenicama, u javnosti prevladava zaborav, relativizacija i mitologizacija“, poručuju organizatori, među kojima su Centar za žene žrtve rata – ROSA iz Zagreba, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) iz Sarajeva, Centar za građansku hrabrost iz Zagreba, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću i Ženska mreža Hrvatske.
Prema podacima Documente, tokom Oluje i neposredno nakon nje najviše žrtava bilo je srpske nacionalnosti – 1.747 osoba, dok je hrvatskih žrtava bilo 466. Među Srbima su većinom stradali civili, dok je među Hrvatima najviše poginulih bilo u redovima vojske. Procenjuje se da je spaljeno više od 22.000 kuća i da je izbeglo oko 200.000 građana srpske nacionalnosti, dok je većina zločina ostala nekažnjena.
Hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač su osuđeni na 24 i 18 godina, pa oslobođeni u Hagu zbog Oluje, po optužbi za zločine protiv čovečnosti. Presuda je bila tesna – doneta je odlukom tri prema dva glasa. Tako, za zločine tokom i posle Oluje pred tribunalom u Hagu niko nije osuđen.
Pred hrvatskim sudom je četiri postupka za ratne zločine protiv ukupno devet pripadnika vojnih i policijskih jedinica, piše BBC.
U hrvatskim tužilaštvima evidentirano je 6.390 krivičnih prijava za zločine počinjene za vreme i posle operacije „Oluja“, prenosi Dokumenta, od kojih se 439 odnose na pripadnike oružanih snaga. Prema toj statistici, osuđeno je 2.380 ljudi, ali nikada nije objavljeno ko su, niti za koja krivična dela.
Organizatori akcije u Zagrebu upozoravaju da Republika Hrvatska nije utvrdila činjenice o zločinima počinjenima nad Srbima te da je presuda suda u Hagu Anti Gotovini i drugima pogrešno interpretirana kao potpuno oslobađanje od odgovornosti, bez dodatnih istraga i procesuiranja počinitelja.
„Tražimo zakonito prikupljanje, proveru i objedinjavanje svih podataka – iz vladinih i nevladinih izvora – kako bi se utvrdile činjenice dostupne javnosti. Zločini u Oluji odgovornost su Hrvatske, a društvo se mora suočiti s politikom etničkog čišćenja kako bi se zaustavila dalja militarizacija i rast nacionalizma“, poručuju iz organizacija.
Dodaju da su javna sredstva namenjena vojsci poslednjih godina nesrazmerno povećana, dok suočavanje s ratnom prošlošću izostaje, što produbljuje podele i onemogućava pomirenje.
Veliki letnji popust na „Vreme“!Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U zgradi koju je čuvalo privatno obezbeđenje, održana je konstitutivna sednica SO Kosjerić. Za predsednicu Skupštine opštine reizabrana Tatjana Kokanović
Sedam javnih preduzeća, koja rukovode našim šumama, vodama, nacionalnim parkovima i putevima, preći će u DOO - društva sa ograničenom odgovornošću. Da li to znači rasprodaju prirodnih bogatstava Srbije, objašnjavaju za „Vreme“ detaljno stručnjaci
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
