Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija redovno hvale ekonomskim pokazateljima, uz u poslednje vreme prebacivanje odgovornosti na građanske i studentske proteste za privredni pad, svaki peti stanovnik Srbije živi u riziku od siromaštva
Otkako su došli na vlast 2012. godine, predsednik Aleksandar Vučić i saradnici iz Srpske napredne stranke (SNS) redovno se hvale time kako je za vreme njihove vlasti Srbija postala ekonomski tigar i kako zemlji nikad nije bolje išlo.
Za privredni pad koji se beleži od početka godine, krive studentske i građanske proteste, ali najavljuju povećanje minimalne zarade, prosečne plate i penzija.
Dok često mašu papirima koji pokazuju kako je u Srbiji dobro, statistika i lični osećaj stanovnika ne idu im na ruku u pogledu napretka zemlje.
Stopa rizika od siromaštva u Srbiji 2024. godine iznosila je 19,7 odsto, dok tek nešto više od 14 odsto domaćinstava lako sastavlja kraj s krajem.
Život u riziku od siromaštva
Prema najnovijim podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, stopa rizika od siromaštva u Srbiji tokom prošle godine iznosila je 19,7 odsto, što znači da praktično svaki peti građanin ima prihode koji su niži od praga siromaštva, koji je u 2024. iznosio 35.606 dinara za jednočlano domaćinstvo.
Ove brojke drugačije su u odnosu na to koliko članova ima domaćinstvo.
Dok je za jednočlano domaćinstvo prag rizika od siromaštva bio 35.606 dinara, za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 64.091 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 74.773 dinara.
Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva i generalno posmatrano 2024. godine bila je niža za 0,2 procentna poena u odnosu na 2023, odnosno za 0,5 u odnosu na 2022.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 24,3 odsto i u odnosu na 2023. godinu niža je za 2,9 procentnih poena.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.
U trajnom riziku od siromaštva nalazi se 11,6 odsto ljudi. To znači da su oni u riziku od siromaštva bili u najmanje dve od prethodne tri godine.
Ko je najugroženiji?
Ukoliko se posmatra starosna struktura, građani sa 65 godina i više bili su najviše izložena riziku od siromaštva – 23,6 odsto, zatim ljudi od 55 do 64 godine – 22,7 odsto, dok su najnižu stopu rizika od siromaštva imali građani od 25 do 54 godine – 16,4 odsto.
Oni koji imaju 65 i više godina i žive sami, najčešće žive u riziku od siromaštva, i to 36,9 odsto, a prema ovom kriterijumu tipa domaćinstva, najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 11,8 odsto.
Stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu u aktivnosti, za lica stara 18 i više godina, pokazuje da je 50,8 odsto nezaposlenih bilo izloženo riziku od siromaštva. Samozaposlena lica imala su veću stopu rizika od siromaštva od lica zaposlenih kod poslodavca, 12,7 odsto u odnosu na 4,8 odsto. Za penzionere ova stopa iznosila je 21,1%.
Gde se u Srbiji najteže živi?
Kada se rizik od siromaštva posmatra po delovima Srbije, stopa je najniža u Beogradu, gde iznosi 8,7 odsto. S druge strane, najveća stopa rizika od siromaštva je na jugu i istoku zemlje – 27,7 odsto. Dalje, slede Šumadija i zapadna Srbija sa stopom od 23 odsto i Vojvodina – 21 odsto.
Posmatrano po polu, u najvećem riziku od siromaštva su žene od 65 i više godina, a stopa rizika iznosi 25 odsto. Što se muškaraca tiče, u najvećem riziku (stopa od 24,1 odsto) su oni od 55 do 64 godine.
Sami, s partnerom ili decom – ko najteže živi?
Kada je o tipu domaćinstva reč, stope su gotovo u svim slučajevima više u odnosu na 2023. godinu.
Što se tiče domaćinstava bez dece, u najvećem riziku od siromaštva su jednočlana domaćinstva, odnosno penzioneri (65 i više godina) koji žive sami – 36,9 odsto. S druge strane, najmanja stopa rizika od siromaštva, 11,8 odsto, je kod domaćinstava koja čine troje ili više odraslih.
Između njih nalaze se muškarci koji žive sami (stopa rizika 34,6 odsto), žene koje žive same (34,4 odsto), i mlađi od 65 godina koji žive sami (30,9 odsto).
Rizik od siromaštva manji je u domaćinstvima sa dvoje odraslih – 20,7 odsto. Dve osobe mlađe od 65 godina imaju stopu rizika od siromaštva od 20,6 odsto. U domaćinstvima u kojima žive dve osobe, od kojih je jedna stara 65 godina ili više, stopa rizika iznosi 20,7 procenata.
Što se tiče domaćinstava u kojima žive i deca, u najvećem riziku od siromaštva su samohrani roditelji – 34,5 odsto. Slede roditelji troje ili više dece (29,1 odsto), potom sa dvoje dece (20,2 odsto), zatim sa jednim detetom (16,3) i na kraju troje ili više odraslih koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa decom (13,9 odsto).
U najvećem riziku od siromaštva su nezaposleni, potom samozaposleni, a na kraju građani koji rade kod poslodavca.
Šta ljudi ne mogu sebi da priušte?
Statistika je izmerila i šta to ljudi sebi najčešće ne mogu da priušte.
Čak 38 odsto lica živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte nedelju dana odmora van kuće, 15,1 odsto ljudi živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte meso ili ribu (ili njihovu vegetarijansku zamenu) svakog drugog dana, 34 odsto ne mogu da podmire neočekivani trošak koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva, dok 9,3 odsto ne može da priušti adekvatno zagrevanje stana.
Ovi procenti su malo niži u odnosu na 2023. godinu, pa je stopa materijalne i socijalne uskraćenosti 2024. iznosila 17,6 odsto, dok je godinu dana ranije ona bila 21,7 odsto.
Možete li da sastavite kraj s krajem?
RZS je zabeležio i stopu subjektivnog siromaštva, odnosno mogućnost domaćinstava da sastavi kraj s krajem.
Tako 11,4 odsto domaćinstava veoma teško sastavlja kraj s krajem, što je manje u odnosu na 2023. godinu kada je ovaj procenat iznosio 13,1.
Kraj s krajem teško sastavlja 22,7 odsto domaćinstava, a sa izvesnim teškoćama 52 odsto.
S druge strane to prilično lako, lako i veoma lako polazi za rukom članovima oko 14 odsto domaćinstava.
Francuzi se uzbuđuju što je Olimpijada u Parizu koštala skoro šest milijardi evra, a najavljeni troškovi za kapitalne projekte u Srbiji, među njima i EXPO iznose 18 milijardi evra
Elektrodistribucija Srbije primorava i starije zaposlene iz administracije da idu na teren i očitavaju brojila. Za dodatni posao ne plaćaju im se prekovremeni sati
Uslovi za „kredite za mlade” koje je u martu promovisao ministar finansija Siniša Mali definisani su tako da se mladi sele u Surčin - ne bi li se prodali kvadrati u zgradama koje se prave za namene EXPO-a
Kompanija NIS pokušava da izbegne potencijalne posledice američkih sankcija zbog ruskog udela u vlasništvu. Nakon tri prethodne licence, sada je Ministarstvu finansija SAD upućen novi zahtev za posebnu dozvolu, kako bi poslovanje moglo da se nastavi i posle 27. juna
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić prijavio je novu nekretninu u svojoj imovinskoj karti – luksuzni petosoban stan od 149 kvadrata, koji je, prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, stekao kao poklon u proteklih godinu dana
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
